Mapa sajta

Milan Marković, General Manager, „Smurfit Kappa“ Beograd

U Dunav se vraća prečišćena voda

„Smurfit Kappa“ Beograd je osnovana 1921. i bila je prva fabrika papira u Srbiji, a danas su prvi po uvođenju novih tehnologija i rešenja...

Bogdan Gavrilović, generalni direktor, WTO Serbia

Transport i logistika bez granica

World Transport Overseas je jedna od najbže rastućih logističkih kompanija u Istočnoj Evropi sa filijalama u Bugarskoj, Kini, Hrvatskoj, Grčkoj, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji,...

Vesna Jovanović, direktorka, EurologSystem

Povezivanje Italije i Srbije železnicom

EurologSystem, koji će 2025. obeležiti dve decenije uspešnog poslovanja, godišnje preveze, u proseku, 500.000 tona robe, prvenstveno poljoprivrednih sirovina i prehrambenih proizvoda U cilju dalje...

Branko Milikić, direktor poslovnog razvoja, Halcom Srbija

Inovacije u digitalnom bankarstvu

Halcom je lider u oblasti digitalnog bankarstva i bankarskih rešenja. Već 30 godina omogućavaju sigurnu i efikasnu digitalizaciju finansijskih procesa za banke, kompanije i...

Dragana Ašić Ratkovac, Business Manager Consulting i Poreski savetnik, Unija Consulting d.o.o. Beograd

Kako vidimo poreski svet i šta je važno

U današnjem svetu, uspeh kompanija zavisi i od sposobnosti da se prilagode stalnim promenama u poreskim zakonima. Moje iskustvo govori da se regulative brzo...

prof. dr Dušan Milisavljević, specijalist otorinolaringologije, profesor, Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Šarlatani zbunjuju građane

Sistem zdravstva u Srbiji odgovorio je solidno na izazov pandemije i pokazao žilavost i istrajnost koja se bazira na entuzijazmu i ljubavi lekara i medicinskih sestara prema svom poslu i želji da pomognu ljudima onda kada im je najpotrebnije. Žao mi je što građani još ne shvataju da treba da pomognu zdravstvenom sistemu.

Sistem zdravstva u Srbiji i pandemija koja je zadesila ne samo Srbiju nego sve zemlje na planeti, je nešto što je iznenadilo sve zdravstvene radnike i zdravstvene sisteme. Moram da priznam da je sistem zdravstva u Srbiji, po mom mišljenju odgovorio solidno, i pokazao jednu žilavost i istrajnost koja se bazira na entuzijazmu i ljubavi lekara i medicinskih sestara ne samo prema svom poslu, već i u želji da pomognu ljudima onda kada im je najpotrebnije. Govorim kao profesor Medicinskog fakulteta iz Niša i niškog Univerzitetskog kliničkog centra koji je u prvom kvartalu pandemije, početkom 2020.god bio najopterećeniji u Srbiji, možda čak i na Balkanu. U jednom trenutku smo imali preko 1200 hospitalizovanih pacijenata u UKC Niš.

Mart, april, maj, će svima nama ostati urezan u sećanje, jer svaki inficiran pacijent iz jugoistočne Srbije, bilo da je iz Negotina, Kladova, Preševa ili Surdulice, bio je odmah prebačen u niški Klinički centar. Vremenom smo se upoznavali sa virusom, i polako su se otvarale kovid bolnice u Srbiji i na jugoistoku Srbije, tako da je niški KC mogao da počne lakše da diše. Mi jesmo pokazali žilavost, prihvatili smo svakog pacijenta, čak i one koji nisu imali težu kliničku sliku

U hali Čair u Nišu, i u Areni u Beogradu, u početku su bili hospitalizovani pacijenti sa lakom i srednjom kliničkom slikom. Nažalost, virus je naterao i nas, a i kolege u svetu da stavimo u drugi plan neke operacije, intervencije koje „nisu hitne“, koje ne iziskuju momentalnu brigu lekara, kao što su hronična zapaljenja, hronične nezarazne bolesti. Međutim, Srbija je vodeća u Evropi u obolevanju od hroničnih nezaraznih bolesti, od povišeniog krvnog pritiska, od infarkta miokarda, izliva krvi u mozak, maligniteta.

Srbija je vodeća u Evropi u obolevanju od hroničnih nezaraznih bolesti, od povišenog krvnog pritiska, od infarkta miokarda, izliva krvi u mozak, maligniteta. Ovim pacijentima nismo mogli da ponudimo punu pažnju i to će nas koštati.

S obzirom na to da Srbi, a i građani Balkana, vole da puše, da jedu masno, i da piju alkohol, što je sve dobitna kombinacija za razvoj tumorskih procesa, malo smo zaboravili na te pacijente i žao mi je što građani još uvek ne shvataju ozbiljnost ove pandemije i potrebu da pomognu zdravstvenom sistemu. Prvo da pomognu sebi, da pomognu svojim voljenima, ali da pomognu i nama zdravstvenim radnicima, svima nama koji smo na prvoj liniji fronta protiv kovida 19. Međutim, od kovida 19 je moguće i preživeti, i 80% ljudi će preživeti, ali mnogi pacijenti koji imaju onkološki, ili neki hronični problem su u opasnosti.

Prošle nedelje sam imao malog pacijenta sa sekretornim otitisom, nešto što je uobičajeno kod dece. Ta intervencija nije mogla da se uradi jer su naši anesteziolozi u crvenim zonama. Sekret kod ovog mališana se organizovao, blokirao lanac ušnih koščica, i ovo dete će imati slabiji sluh, što je po mom mišljenju tragedija. Zato je potrebno da se građani prihvate apela zdravstvenih radnika, ne šarlatana koji se pojavljuju na nacionalnim medijima i na portalima, koji šire svakakve laži i neistine o virusu, o lečenju, o vakcinama. I da shvate da je jedini izlaz u ovoj situaciji čuvanje, preventivne mere, ali i imunizacija. Proces imunizacije je civilizacijsko dobro, nešto što je, pored pijaće vode spasilo mnogo ljudskih života, i sada neko u 21.veku priča neistine u želji da dobije gledanost, retvitovanje ili šerovanje nekog statusa na fejsbuku ili na instagramu, što je dovelo do toga da se mnogi građani pitaju da li je potrebno da prime vakcinu, ili da li je opasno po njihov život ili zdravlje da prime vakcinu.

Kao redovni profesor medicinskog fakulteta, šaljem poruku da je vakcina bezbedna, da su bezbedne sve vakcine koje su odobrene od naše agencije za lekove i koje su na našem tršištu. Da je mnogo bolje da je građanin primi nego da dođe u kontakt sa virusom pa da vidi da li njegov imunitet može da savlada taj virus, i kakve će on posledice ostaviti na mozgu, jajnim ćelijama, spermatozoidima. Virus može mnogo toga da ošteti, a vakcina ne.

Dok se ne stiša ovaj požar virusa i širenje virusa, najvažnija je poruka da se zaštitimo prevencijom, držanjem rastojanja, neodlaskom u zatvorene prostore gde ima puno ljudi, i svakako imunizacijom koja je svetlo na kraju tunela.

Više...

Komentar Zorana Panovića

Plan rasta

Krajem aprila Evropski parlament dao je zeleno svetlo za usvajanje Plana rasta za Zapadni Balkan, a Savet Evropske unije usvojio je početkom maja ovaj...

Dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik u Centru za studije „Pojasa i puta“ pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu

Srbija je podigla nivo saradnje sa Kinom na najviši nivo u Evropi

I Nemačka i Francuska priželjkuju blisku saradnju sa Kinom, pa bilo kakvo prebacivanje Srbiji bliskih odnosa sa Kinom predstavlja primer dvostrukih standarda Boravio sam u...

Prof. dr Slobodan Zečević, redovni profesor, naučni savetnik, Institut za evropske studije

Delikatna klackalica

Francuska i Nemačka imaju različite poglede na saradnju sa Kinom, ali njihovi interni razlozi za takve poglede ne moraju se autmatski odnositi i na...

Vuk Vuksanović, viši istraživač, Beogradski centar za bezbednosnu politiku

Rusija će biti izazov, ali Kina ostaje dilema XXI veka

Američko-kineski geopolitički i bezbednosni rivalitet oblikovaće međunarodni sistem, u kojem će drugim zemljama, uključujući i Srbiju, pitanje kako se pozicionirati predstavljati veliki izazov Poslednja runda...

Vesti

Savet stranih investotora i EBRD organizovali konferenciju o finansijskim uslugama  

Savet stranih investitora Srbije, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) organizovao je drugu konferenciju o...

Ceo svet u našoj prestonici – Šta ćemo videti na EXPO2027Belgrade?

Tema Specijalizovane EXPO izložbe u Beogradu koja se održava 2027. oživeće tokom 92 dana kroz veoma sadržajan program, zone...

Angelina Topić osvojila srebrnu medalju u skoku uvis na EP u Rimu

Srpska atletičarka Angelina Topić osvojila je srebrnu medalju u skoku uvis na Evropskom prvenstvu u Rimu, pošto je u...

Šef diplomatije Angole tokom posete Beogradu najavio snažnije povezivanje sa srpskim kompanijama

Angola želi da transformiše svoju privredu i sprovede industrijalizaciju, zbog čega je snažnije povezivanje srpskih kompanija i kompanija iz...

U kompaniji Mlekoprodukt održana je predstava Maske u izvođenju inkluzivnog pozorišta           

Kuća Mlekoprodukt 1. juna održala je Porodični dan za zaposlene, organizovavši veliki događaj u krugu kompanije za zaposlene i...

U kompaniji Mlekoprodukt održana je predstava Maske u izvođenju inkluzivnog pozorišta           

Kuća Mlekoprodukt 1. juna održala je Porodični dan za zaposlene, organizovavši veliki događaj u krugu kompanije za zaposlene i...

Glasači iz Nemačke najbrojniji na biralištima, Malta ima najmanje birača na izborima za Evropski parlament

Izbori za Evropski parlament 2024. zakazani su za 6. i trajaće do 9. juna, a agencija Evrostat je tim...

U Beogradu osnovana Regionalna kreativna mreža

Na inicijativu Nacionalne platforme "Srbija stvara" i centra Ložionica, u Beogradu je održano prvo okupljanje kreativnih centara, organizacija i...

Čile će postaviti najveću astronomsku kameru na svetu na ivici pustinje Atakama

Na vrhu planine Sero Paćon u regionu Kokimbo, na ivici pustinje Atakama, započelo je postavljanje komponenti za izgradnju opservatorije...

Evropska unija najviše uvozi bicikala iz Tajvana i Kambodže

Zemlje Evropske unije su u 2023. godini izvezle bicikala u vrednosti od 1,03 milijarde evra (električnih i neelektričnih), što...

U kompaniji Mlekoprodukt održana je predstava Maske u izvođenju inkluzivnog pozorišta           

Kuća Mlekoprodukt 1. juna održala je Porodični dan za zaposlene, organizovavši veliki događaj u krugu kompanije za zaposlene i...

Glasači iz Nemačke najbrojniji na biralištima, Malta ima najmanje birača na izborima za Evropski parlament

Izbori za Evropski parlament 2024. zakazani su za 6. i trajaće do 9. juna, a agencija Evrostat je tim...

U Beogradu osnovana Regionalna kreativna mreža

Na inicijativu Nacionalne platforme "Srbija stvara" i centra Ložionica, u Beogradu je održano prvo okupljanje kreativnih centara, organizacija i...

Čile će postaviti najveću astronomsku kameru na svetu na ivici pustinje Atakama

Na vrhu planine Sero Paćon u regionu Kokimbo, na ivici pustinje Atakama, započelo je postavljanje komponenti za izgradnju opservatorije...

Evropska unija najviše uvozi bicikala iz Tajvana i Kambodže

Zemlje Evropske unije su u 2023. godini izvezle bicikala u vrednosti od 1,03 milijarde evra (električnih i neelektričnih), što...
spot_img