Sistem zdravstva u Srbiji odgovorio je solidno na izazov pandemije i pokazao žilavost i istrajnost koja se bazira na entuzijazmu i ljubavi lekara i medicinskih sestara prema svom poslu i želji da pomognu ljudima onda kada im je najpotrebnije. Žao mi je što građani još ne shvataju da treba da pomognu zdravstvenom sistemu.
Sistem zdravstva u Srbiji i pandemija koja je zadesila ne samo Srbiju nego sve zemlje na planeti, je nešto što je iznenadilo sve zdravstvene radnike i zdravstvene sisteme. Moram da priznam da je sistem zdravstva u Srbiji, po mom mišljenju odgovorio solidno, i pokazao jednu žilavost i istrajnost koja se bazira na entuzijazmu i ljubavi lekara i medicinskih sestara ne samo prema svom poslu, već i u želji da pomognu ljudima onda kada im je najpotrebnije. Govorim kao profesor Medicinskog fakulteta iz Niša i niškog Univerzitetskog kliničkog centra koji je u prvom kvartalu pandemije, početkom 2020.god bio najopterećeniji u Srbiji, možda čak i na Balkanu. U jednom trenutku smo imali preko 1200 hospitalizovanih pacijenata u UKC Niš.
Mart, april, maj, će svima nama ostati urezan u sećanje, jer svaki inficiran pacijent iz jugoistočne Srbije, bilo da je iz Negotina, Kladova, Preševa ili Surdulice, bio je odmah prebačen u niški Klinički centar. Vremenom smo se upoznavali sa virusom, i polako su se otvarale kovid bolnice u Srbiji i na jugoistoku Srbije, tako da je niški KC mogao da počne lakše da diše. Mi jesmo pokazali žilavost, prihvatili smo svakog pacijenta, čak i one koji nisu imali težu kliničku sliku
U hali Čair u Nišu, i u Areni u Beogradu, u početku su bili hospitalizovani pacijenti sa lakom i srednjom kliničkom slikom. Nažalost, virus je naterao i nas, a i kolege u svetu da stavimo u drugi plan neke operacije, intervencije koje „nisu hitne“, koje ne iziskuju momentalnu brigu lekara, kao što su hronična zapaljenja, hronične nezarazne bolesti. Međutim, Srbija je vodeća u Evropi u obolevanju od hroničnih nezaraznih bolesti, od povišeniog krvnog pritiska, od infarkta miokarda, izliva krvi u mozak, maligniteta.
Srbija je vodeća u Evropi u obolevanju od hroničnih nezaraznih bolesti, od povišenog krvnog pritiska, od infarkta miokarda, izliva krvi u mozak, maligniteta. Ovim pacijentima nismo mogli da ponudimo punu pažnju i to će nas koštati.
S obzirom na to da Srbi, a i građani Balkana, vole da puše, da jedu masno, i da piju alkohol, što je sve dobitna kombinacija za razvoj tumorskih procesa, malo smo zaboravili na te pacijente i žao mi je što građani još uvek ne shvataju ozbiljnost ove pandemije i potrebu da pomognu zdravstvenom sistemu. Prvo da pomognu sebi, da pomognu svojim voljenima, ali da pomognu i nama zdravstvenim radnicima, svima nama koji smo na prvoj liniji fronta protiv kovida 19. Međutim, od kovida 19 je moguće i preživeti, i 80% ljudi će preživeti, ali mnogi pacijenti koji imaju onkološki, ili neki hronični problem su u opasnosti.
Prošle nedelje sam imao malog pacijenta sa sekretornim otitisom, nešto što je uobičajeno kod dece. Ta intervencija nije mogla da se uradi jer su naši anesteziolozi u crvenim zonama. Sekret kod ovog mališana se organizovao, blokirao lanac ušnih koščica, i ovo dete će imati slabiji sluh, što je po mom mišljenju tragedija. Zato je potrebno da se građani prihvate apela zdravstvenih radnika, ne šarlatana koji se pojavljuju na nacionalnim medijima i na portalima, koji šire svakakve laži i neistine o virusu, o lečenju, o vakcinama. I da shvate da je jedini izlaz u ovoj situaciji čuvanje, preventivne mere, ali i imunizacija. Proces imunizacije je civilizacijsko dobro, nešto što je, pored pijaće vode spasilo mnogo ljudskih života, i sada neko u 21.veku priča neistine u želji da dobije gledanost, retvitovanje ili šerovanje nekog statusa na fejsbuku ili na instagramu, što je dovelo do toga da se mnogi građani pitaju da li je potrebno da prime vakcinu, ili da li je opasno po njihov život ili zdravlje da prime vakcinu.
Kao redovni profesor medicinskog fakulteta, šaljem poruku da je vakcina bezbedna, da su bezbedne sve vakcine koje su odobrene od naše agencije za lekove i koje su na našem tršištu. Da je mnogo bolje da je građanin primi nego da dođe u kontakt sa virusom pa da vidi da li njegov imunitet može da savlada taj virus, i kakve će on posledice ostaviti na mozgu, jajnim ćelijama, spermatozoidima. Virus može mnogo toga da ošteti, a vakcina ne.
Dok se ne stiša ovaj požar virusa i širenje virusa, najvažnija je poruka da se zaštitimo prevencijom, držanjem rastojanja, neodlaskom u zatvorene prostore gde ima puno ljudi, i svakako imunizacijom koja je svetlo na kraju tunela.
