Podrška javnog mnjenja za neki novi sporazum je mala, bilo u Srbiji ili na Kosovu. Međutim, alternativa tome je pogubna kako za Srbe tako i za Albance
Već duže vreme sa Kosova dolaze uznemiravajuće vesti o incidentima koji imaju prizvuk etnički-motivisanog nasilja nad pripadnicima srpske zajednice koja živi na ovom prostoru. Broj incidenata se naglo povećao dolaskom Albina Kurtija na čelo Vlade Kosova, koji je nizom jednostranih poteza narušio teško stvorene institucionalne mehanizme za mirnu integraciju Srba u opštinama na severu Kosova. Pored toga, nacionalistički narativi političkih lidera iz Prištine ali i iz Beograda, praćeni senzacionalističkim i provokativnim naslovima u tabloidima i opskurnim medijima dodatno su doprineli međuetničkoj netoleranciji u mešovitim sredinama širom Kosova.
Izazov očuvanju mira izazvala je i izgradnja utvrđenja i fortifikacijskih objekata specijalnih policijskih snaga Kosova u srpskim sredinama u severnim opštinama. Prisustvo ovih snaga je u suprotnosti sa odredbama Briselskog sporazuma jer njihov dolazak nije odobren od strane gradonačelnika severnih opština. Pored toga, u javnosti se više puta mogle čuti primedbe na bahato ponašanje pripadnika specijalnih snaga prema lokalnom stanovništvu, što je dodatno izazvalo nemir među građanima.
Situacija se dodatno zakomplikovala izlaskom Srba sa severa iz kosovskih institucija, pre svega iz lokalnih samouprava, policije i pravosuđa, što je stvorilo bezbednosni i institucionalni. Nedugo nakon izlaska iz institucija lokalno stanovništvo je blokiralo glavne saobraćajnice na svim putnim pravnicima na severu Kosova, čime se situacija dovedena do ivice konflikta. U susret ovim događajima u Srbiji je podignuta borbena gotovost, a atmosfera je dodatno začinjena neprikladnim medijskim izveštajima i pojačanom retorikom zvaničnika iz Beograda i Prištine. U jednom trenutku mogao se steći utisak da je sukob između lokalnih Srba i specijalnih policijskih snaga neizbežan, a ulazak srpske vojske na Kosovo pitanje trenutka.
Poslednja kriza na Kosovu je još jednom nedvosmisleno pokazala da nema vojnog ili nasilnog rešenja za bezbednosne i političke izazove, već se rešenje mora naći za pregovaračkim stolom
Bez obzira na dramatičnost prilika na severu Kosova, bezbednost je osigurana prisustvom i delovanjem Kfora i Euleksa koji su u kritičnim trenucima odigrali značajnu ulogu u smirivanju tenzija. Takođe je bitno istaći i nultu toleranciju zapadnih diplomatija ka svakom obliku nasilja prema pripadnicima međunarodnih snaga. U takvim okolnostima mogućnost izbijanja većih sukoba je smanjena na minimum, mada nisu do kraja izbegnuti konfliktni potencijali različitih vidova provokacija koji se dešavaju između specijalnih policijskih snaga i lokalnog stanovništva.
Poslednja kriza na Kosovu je još jednom nedvosmisleno pokazala da nema vojnog ili nasilnog rešenja za bezbednosne i političke izazove, već se rešenje mora naći za pregovaračkim stolom. Svedoci smo značajnog stepena angažovanja visokih diplomata najznačajnijih zemalja političkog zapada koji pokušavaju pomoći zvaničnicima u Beogradu i Prištini da pronađu rešenje za istorijski problem između Srbije i Kosova. Njihovi napori i dalje nailaze na otpor za postizanje sporazuma, pre svega od strane Albina Kurtija koji je izgradio političku karijeru na protivljenju svakom dogovoru sa Srbijom, ali takođe i među mnogim političkim strukturama u Beogradu. Podrška javnog mnjenja za neki novi sporazum je mala, bilo u Srbiji ili na Kosovu. Međutim, tokom nedavnih poseta Prištini i Beogradu zapadne diplomate su prenele jasnu poruku, sporazum o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova mora se potpisati. Alternativa tome je pogubna kako za Srbe tako i za Albance. Predstojeći događaji pokazaće stepen zrelosti i ozbiljnosti političkih elita u Beogradu i Prištini da odgovore na izazove u rešavanju ovog problema od čega će zavisiti da li će srpski i albanski narod ići u pravcu perspektivne budućnosti ili međusobnih sukoba.
