Opredeljivanje po pitanju velikih društvenih tema, koliko god one bile bliske ljudima, ne vodi automatski promeni glasačkih preferencija.
Masovno nezadovoljstvo građana Srbije zbog najave iskopavanja litijuma svakako već utiče na političku scenu u Srbiji, pa i na pozicije aktuelne vlasti. Taj uticaj se manifestuje na dva načina. Prvo, preko nezadovoljstva dela glasača SNS-a politikom vlasti. U pitanju je tema koja vrlo lako dolazi do „srca i duša“ glasača, zahvaljujući svom ne malom populističkom potencijalu.
Deo glasača SNS-a, ono što se u političkoj analizi naziva „meki trbuh“, nezadovoljan je podrškom vlasti projektu Jadar i to će ih okrenuti ka drugim opcijama. Ipak, ne treba precenjivati ni broj tih ljudi, ni čvrstinu njihove odluke. Ljudi većinom glasaju za SNS zbog uverenja da je državi neophodna čvrsta ruka oličena u jakom vođi. Zato vlast i parira protestima ubacivanjem u igru svog najjačeg aduta – predsednika Vučića. Opredeljivanje po pitanju velikih društvenih tema, koliko god one bile bliske ljudima, ne vodi automatski promeni glasačkih preferencija. To pokazuje i tema Kosova, koja je bar na rečima važna velikom broju građana, ali se to nijednog trenutka nije odrazilo na izborne rezultate. Niti su oni koji su insistirali na toj temi ostvarili značajne rezultate, niti je vlast, koja je praktično ukinula i poslednje ostatke države Srbije na Kosovu, ikada za to kažnjena od strane birača.
Veoma je važno što su se ljudi iz sredina gde nikad nije bilo političkih protesta aktivirali ali i dalje ostaje pitanje uspešne artikulacije nezadovoljstva i pružanja kredibilne alternative.
Mnogo veći efekat mogla bi da ima druga posledica borbe protiv litijuma. Naime, vlast Aleksandra Vučića temelji se na strahu, kao i svaka druga autoritarna vlast na svetu. Za uspostavljanje, a posebno za održavanje lične vlasti neophodno je da građani žive u strahu, da su u nekoj vrsti permanentnog vanrednog stanja koje ih sprečava da se bore za sopstvene interese, da učestvuju u javnom životu i da kritički ocenjuju vlast. Ogroman mobilizacijski potencijal borbe protiv litijuma može da utiče na ljude da se tog straha oslobode, a onda će posledično da shvate da SNS nije jedina opcija i da mogu da probaju i nešto drugo, bez straha od posledica i po sebe i po državu. Druge teme, poput već pomenutog Kosova, nemaju gotovo nikakav mobilizatorski potencijal, što se pokazalo tokom svih ovih godina. Protiv iskopavanja litijuma na ulice i trgove izašli su čak i ljudi u sredinama koje nikada do sada nisu imale političke proteste. Ljudi koji se ne plaše da iskažu svoje nezadovoljstvo ključni su problem svake, pa i naše autoritarne vlasti. Naravno, rezultat će u velikoj meri da zavisi od sposobnosti opozicije da politički artikuliše nezadovoljstvo i da sebe ponudi kao kredibilnu alternativu.
Foto: mc.rs
