Studentski protest, koji spaja evropske vrednosti i nacionalno osećanje, instinktivno je razotkrio laži domaćih i evropskih političara. Ostaje pitanje da li će i kako biti politički artikulisan
Teško da se može sumnjati u to da je studentski protest uneo jednu novinu u zatvoreni politički sistem Srbije. Taj sistem počiva na utvrđenom odnosu snaga unutar društva koji su oblikovali odnosi vlasti i opozicije i na nesumnjivoj podršci zapadnih (američkih) i ruskih činilaca Vučić-Brnabić režimu. Novi činilac, oličen u studentskom protestu, uskolebao je sve zatečene odnose. On je izneo jedan moralni zahtev pred aktere apsolutno nemoralnog stanja.
Pitanja su bila jednostavna: ko je kriv za ubistvo 16 ljudi u Novom Sadu? Koje preduzeće je izvodilo rekonstrukciju železničke stanice? Koja politička podrška je vezana za odluke o rekonstrukciji nadstrešnice? Itd. Ukoliko su ovako konkretna, pitanja ne mogu dobiti istinit odgovor. On podrazumeva preciznu i negativnu anatomiju društvenog stanja. Protestni događaji su dali negativnu sliku društva.
Režim počiva na nacionalnoj i političkoj izdaji, unutrašnjoj i spoljnoj korupciji, medijskom monopolu, mentalnom i fizičkom nasilju. No, on ima podršku evropskih političkih činilaca. Ta podrška je dugotrajna. Figure koje je oličavaju su doskorašnji nemački kancelar Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron. To znači da srpski politički akteri, koji su dve decenije ispovedali parolu da EU nema alternativu, treba da priznaju bankrot svoje političke platforme i promene njen karakter. Od bezuslovnosti treba da se pomere ka relativnosti svog nastojanja.
Srpski politički akteri, koji su dve decenije ispovedali parolu da EU nema alternativu, treba da priznaju bankrot svoje političke platforme i promene njen karakter
Države EU brinu o svojim neposrednim intresima i ne osvrću se na vrednosti koje njihovi činovnici pominju: nikakva ideja zakonitosti ne preteže nad mogućnošću iskopavanja litijuma; nikaEkva prava čoveka nad prodajom francuskih lovaca; nikakve medijske slobode nad prodajom državnih banaka. Studentski protest, koji baštini osećanje za evropske vrednosti i srpsko nacionalno osećanje, intuitivno je raskrio žabokrečinu laži evropskih i srpskih političara. On je sa moralnog stanovišta razotkrio politički i kriminalni mutljag. On je pokazao da alternativa može biti u doslednoj posvećenosti vladavini prava i uspostavljanju autentične i prosvećene nacionalne politike.
Ona uključuje borbu za srpska nacionalna prava i interese u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Sve istovetno kao kod drugih balkanskih i evropskih nacija. Treba prekinuti kolonijalnu politiku krivice, koju je činovima do paroksizma doveo Vučić-Brnabić režim, dok se istovremeno po njoj vladao bez izuzetka.
Da li će ovo intuitivno naznačenje studentskog protesta dobiti svoje autentične političke zastupnike – ostaje neizvesno. Jer, ono zahteva promenu političkog spektra za čiji opstanak su mnogi zainteresovani: i unutar države, i van nje. Stvari izgledaju mutne. Takvom se pokazuje i naša budućnost.
