Postizborna dinamika odnosa u opoziciji je pokazala da će se voditi debata na temu stvarne opozicije režimu i da će se određene liste truditi da svoju politiku sa protesta prevedu u institucije. Sva ova nadmetanja mogu da profilišu pojedine partije kod birača, ali će sigurno neke u tom nadmetanju i gubiti.
Parlamentarni život jedne države zavisi od dinamike parlamentarnih odnosa. Prethodni saziv parlamenta bez prisustva opozicije pokazao je sve manjkavosti izostanka parlamentarne debate i kritike. Nema demokratije bez parlamenta, niti parlamentarizma bez opozicije. Nisam siguran da će ulazak opozicionih partija u parlament doprineti promeni javnog diskursa, jer je takav diskurs postojao i pre bojkota. Mogućnosti da javnost čuje druga mišljenja se otvaraju kroz parlament, ali očigledno je da to nije dovoljno u sveukupnim političkim odnosima u Srbiji. Svakako je pozitivan pomak da će se čuti više različitih mišljenja u parlamentu bez obzira koja je tema.
Nemamo jasne pokazatelje ko gleda parlamentarne prenose. Publika se sigurno menja i sa promenama u parlamentu. Intuitivno bih rekao da je prethodni saziv Narodne skupštine bio veoma malo gledan, a da je uzrok upravo u izostanku diskusije i različitih mišljenja. Stavovi birača se postepeno menjaju, njih uzrokuje veliki broj faktora a svakako na popularnost i imidž pojedinaca može da utiče i njihovo parlamentarno zalaganje i aktivnosti.
Izbor šefova poslaničkih grupa govori da se vodi računa o parlamentarnim debatama. To bi trebalo da bude dobra osnova za demokratski parlamentarni život, ali je to ipak samo detalj koji ne menja suštinu
Izbor šefova poslaničkih grupa govori da se vodi računa o parlamentarnim debatama. Ipak, nije presudan razlog za njihov izbor u tome. Pretežno je reč o pojedincima koji imaju značajno parlamentarno iskustvo, poznaju dobro parlamentarni život i adaptirani su na različite parlamentarne situacije, samim tim mogu bolje da vode svoj poslanički klub i da koriste sve mehanizme da diskusije usmeravaju u željenom pravcu.
Opozicija ima svoju šansu u ovom sazivu da se profiliše kod birača. Ne može se generalno govoriti o svim opozicionim listama i partijama jer postoje specifičnosti koje se moraju uzeti u obzir. Postizborna dinamika odnosa u opoziciji je pokazala da će se voditi debata na temu stvarne opozicije režimu, da će se određene liste truditi da svoju politiku sa protesta prevedu u institucije, da će se pojedine partije dokazivati ko je veći patriota itd. Sva ova nadmetanja mogu da profilišu pojedine partije kod birača, ali će sigurno neke u tom nadmetanju i gubiti.
Za potpredsednička mesta se glasalo u parlamentu i jasno je da je postojala opšta saglasnost oko predloga i da su svi dobili oko 200 glasova poslanika. Svakako radi se o važnim pozicijama, ali one nam ne govore o sastavu vlade. Reč je o saglasnost koja bi trebalo da bude dobra osnova za demokratski parlamentarni život, ali je to ipak samo detalj koji ne menja suštinu.
