I Nemačka i Francuska priželjkuju blisku saradnju sa Kinom, pa bilo kakvo prebacivanje Srbiji bliskih odnosa sa Kinom predstavlja primer dvostrukih standarda
Boravio sam u Pekingu u trenutku posete nemačkog kancelara Olafa Šolca, a o poseti predsednika Si Đinpinga Parizu sam razgovarao sa brojnim stručnjacima i novinarima koji su pratili njegovu evropsku turneju. Osnovni utisak je da vodeće članice EU, s jedne strane, pokušavaju da gledaju na kineske investicije kroz zapadni vizir „sekuritizacije“, odnosno kroz pretnju od bezbednosnih implikacija – stvarnih ili konstruisanih. To dovodi do brojnih pokušaja usporavanja prodora kineskih proizvoda, pre svega u oblasti novih tehnologija – poput električnih vozila i solarnih panela – koji bi trebalo da budu osnova „zelene agende“ EU. To možda dovodi do pohvala Vašingtona i zaštite određenih segmenata industrije, ali izaziva sumnju u iskrenu posvećenost Brisela, Berlina i Pariza zelenoj tranziciji i globalizaciji na osnovu slobodne trgovine. S druge strane, kada posetite, na primer, kvart „E-town“ u Pekingu, u kojem se nalazi prva svetska demonstraciona zona autonomnih vozila u realnom saobraćaju, a znate da automobilski klaster predvodi „Benc Kina“, odnosno nemački „Mercedes Benc“, jasno vam je da nemačke korporacije nemaju nikakvu nameru da odustanu od izuzetno profitabilne i uspešne saradnje.
Takav intenzitet pretnji po kinesko-srpsku saradnju, kakav smo imali prilike da vidimo sa Rusijom, do sada nismo mogli da primetimo, a nadam se i da nećemo u budućnosti
Slično je sa Francuskom. Po podacima Ministarstva trgovine, francuske direktne investicije u kinesku ekonomiju su porasle za 586 odsto u prva dva meseca 2024. godine. U takvom kontekstu, pritisak na Srbiju i druge države Centralne i Istočne Evrope da sa uzdrže od intenziviranja saradnje sa Kinom deluje u najmanju ruku nekorektno. Glavni gubitnici ostaju oni koji ne uspeju da se odupru duplim standardima. Srbija je podigla nivo saradnje sa Kinom na najviši nivo u Evropi – zajednice Kine i Srbije za zajedničku budućnost u novoj eri – zasnovanu na četiri ugaona kamena: političkoj i ekonomskoj saradnji, kulturi sećanja na NATO agresiju 1999. godine i zajedničkom pogledu na budućnost svetskog poretka zasnovanom na međunarodnom pravu i multipolarnosti, a ne na „zapadnim pravilima“. Dobro je poznato da se Srbija ne usklađuje sa restriktivnim merama EU protiv Rusije i Kine. Saradnja sa Rusijom je u poslednje dve godine pod posebnim pritiskom Brisela, a videli smo i kolateralne negativne efekte, poput nemogućnosti da sa uveze ruska nafta pomorskim putem, odnosno JANAF-om, usled sankcija EU. Zbog toga je Srbija bila primorana da se odluči za energetsku diversifikaciju projektom izgradnje naftovoda Mađarska-Srbija kako bi se priključila na „Družbu“. Takav intenzitet pretnji po kinesko-srpsku saradnju do sada nismo mogli da primetimo, a nadam se i da nećemo u budućnosti. Ipak, u okviru projekta „COMPASS“, finansiranog od Fonda za nauku, istraživači Instituta za međunarodnu politiku i privredu i Instituta društvenih nauka trenutno rade na analizi perspektiva i pretnji za saradnju u trouglu odnosa EU-Srbija-Kina.
