Mapa sajta

Kasno, skupo i neefikasno

Umesto neselektivnog davanja 100 evra svakom građaninu, pomoć je trebalo dati jednostavno i bez odlaganja onima koji su zbog pandemije ostali bez znatnog dela ili celine sredstava za život, kako u formalnom, tako i u neformalnom delu privrede

Isplata 100 evra svakom punoletnom građaninu, po odluci Vlade, izaziva kontroverze od dana njene najave. Ona će verovatno koštati poreske obveznike oko 500 miliona evra u godini izvesne recesije i neizvesne budućnosti. Taj potez Fiskalni savet često naziva ekonomski neefikasnom, socijalno nefokusiranom i fiskalno neodgovornom merom. Čuju se i mišljenja da je u pitanju mera tzv „helikopterskog novca“ i da su slične mere razmatrale, a ponekad i sprovodile,  druge zemlje. Pozitivne strane ove mere mogle bi biti da se daje pomoć u „teškim vremenima“, da se daje relativno jednostavno, i da se daje direktno građanima.

Procentualno izraženo u odnosu na postojeće prihode, građani sa nižim prihodima dobiće više, a građani sa višim prihodima dobiće manje. Ovakva linearna pomoć može da se da u kratkom roku i bez komplikovane procedure procene ko na nju ima pravo, a ko ne.

Kao takva, mogla bi se pravdati kao hitna mera pomoći. Negativne strane su, međutim, brojne. Ova mera dosta košta, posebno u uslovima očekivanog pada PDPa, pada budžetskih prihoda i rasta budžetskih rashoda. Dakle, u uslovim ionako visokog očekivanog fiskalnog deficita ove godine, uvodimo i dodatni značajan trošak državi, tj. poreskim obveznicima. Pomoć se daje neselektivno, svim punoletnim građanima, tj. i onima kojima treba i onima kojima ne treba, i onima koji su zadržali plate i druge prihode i onima koji to nisu.

Mera kojoj je teško naći dobru stranu, verovatno će koštati poreske obveznike oko 500 miliona evra u godini izvesne recesije i neizvesne budućnosti

Dodatni problem je što oni kojima ova pomoć stigne, a da nisu zbog pandemije imali bitan pad ili gubitak prihoda, teško da će ovaj novac nužno trošiti za nabavku roba i usluga domaćeg porekla, tj. proističe da ovaj budžetski izdatak ne mora značajnije da podstakne domaću privredu. Pomoć ugroženim građanima u uslovima pandemije je naravno potrebna, ali je ona trebalo da bude data onim građanima koji su zbog pandemije ostali bez znatnog dela ili celine sredstava za život, kako u formalnom, tako i u neformalnom delu privrede.

Upravo ovi drugi, u neformalnoj privredi, često su ranjiviji a istovremeno ih je teže locirati od građana angažovanih u formalnoj privredi. Zbog hitnosti davanja ovakve pomoći moglo se delimično razumeti i da novac dobiju i neki kojima nije potreban. Međutim, s obzirom da je od najave do realizacije ove mere prošlo bezmalo dva meseca, o brzini ovako date pomoći nema ni govora. Otuda, brzo davanje pomoći ugroženima kao retka pozitivna strana ove mere, zapravo ne postoji.

Dodatno, Vlada je odlučila da novac da samo onima koji se prijave za primanje ove pomoći i istovremeno počela kampanju promocije odricanja od prijavljivanja za pomoć pre svega među zaposlenim u javnom sektoru. Ako najavite pomoć svim punoletnim građanima, a kasnije uvedete prijavljivanje za pomoć i, uz to, još i predlažete ljudima da se za nju ne prijave, očigledno je da i sam predlagač uočava da nešto nije u redu sa ovom merom. Ona nikada i nije trebalo da bude linearna pomoć svima i da se na nju čeka dva meseca.

Upravo suprotno, ona je trebalo da bude data odmah i to samo nekima. Nju je trebalo najaviti i sprovesti kao hitnu meru pomoći za sve koji su ostali bez prihoda zbog pandemije. To svakako nisu zaposleni i penzioneri koji su zadržali svoje prihode. Pomoć je, dakle, trebalo dati jednostavno i bez odlaganja svima koji koji je zatraže zbog gubitka prihoda uzrokovanog pandemijom, uz naknadnu kontrolu ispunjenosti uslova. Ovako, u ekonomskom smislu, dobili smo zakasnelu, skupu i neefikasnu meru.

isplata 100 evra

Više...

Komentar Zorana Panovića

Od Lavrova do Makrona

Iako Srpska napredna stranka ima potpisan Sporazum o saradnji sa Putinovom Jedinstvenom Rusijom, iako je predsednik SNS i premijer Miloš Vučević, izjavio da SNS...

Prof. dr Goran Radosavljević, Prodekan za nauku i direktor Instituta FEFA

Potreban nam je četiri puta brži rast od sadašnjeg

Smanjenje korupcije, reforme u sektoru energetike i temeljne promene u sistemu srednjeg obrazovanja predstavljaju ključeve za brži privredni rast  Pre dva meseca Srbija je dobila...

Luka Baturan, Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu

Arbitrarno određene poreske olakšice degradiraju sistem

Najveći posao koji Srbiji predstoji, a tiče se poreskih propisa, jeste radikalna reforma poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Sadašnji sistem...

Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative Digitalna Srbija

Umesto zidova i mašina, ulažimo u ljude i njihovo znanje

Za državu u kojoj se smanjuje broj stanovnika, uputno je da sve preostale snage „penje“ na lestvici industrijske vrednosti. To, međutim, znači daleko veće...

Vesti

Potpisan Memorandum u oblasti primene razvoja nuklearne energije u Srbiji

Pet ministarstava Vlade i 20 naučno-akademskih institucija i instituta potpisali su Memorandum u oblasti primene razvoja nuklearne energije u...

Nj.e. Jozef Mađar – Zapadni Balkan je jedan od prioriteta

Ambasada Mađarske u Beogradu priredila je prijem povodom početka mađarskog predsedavanja Savetu Evropske unije Ambasador Mađarske u Srbiji Jožef Mađar...

Naši orlovi nisu razočarali – povećava se populacija krstaša!

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) gotovo punu deceniju prati populaciju orlova krstaša, kritično ugrožene vrste u...

Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma“ svečano uručena francuskoj književnici Sesil Vajsbrot

Treća Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma“ svečano je uručena francuskoj književnici Sesil Vajsbrot 24. juna 2024. u Matici...

Potpisan Memorandum o razumevanju sa kompanijom Medtronik

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović potpisala je Memorandum o razumevanju, koji se odnosi na saradnju...