Mapa sajta

Dejan Šoškić, ekonomista, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Ekološki pokreti postaju ključni politički faktor koji menja region

Poslednjih godina svet se ubrzano menja pod dejstvom pandemije, klimatskih promena, razvoja digitalizacije i veštačke inteligencije i dinamike geostrateških odnosa. Jugoistočna Evropa trpi određene posledice ovih globalnih promena i njihovih uticaja, ali istovremeno one predstavljaju i neke nove mogućnosti za Region i njegov razvoj u budućnosti.

Političke elite koje žele da na oblikuju politike koje će region učiniti svetom na dobar način imaju mnogo toga da nauče od građana koji ih protestima, odlascima u emigraciju I na druge načine kažnjavaju za propuštanje prilika da se u ovom delu sveta stvori zdrav, tehnološki napredan I u globalne lance snabdevanja dobro uvezan deo sveta.

Ekologija.

Jugoistočna Evropa postala je jedan od najzagađenijih regiona na našem kontinentu. Niski ekološki standardi, stare prljave industrije, nove strane direktne investicije sa niskim ekološkim standardima, decenijsko zaostajanje u sistemima prikupljanja i recikliranja otpada, prečišćavanja otpadnih voda, sprečavanja zagađivanja vazduha i upotrebe toksičnih pesticida ali i tradicionalno prisutan opšti nizak nivo ekološke svesti učinili su da ekologija postane jedan od ključnih faktora lošeg života ljudi u Regionu kao i jedan od ključnih razloga njihovog iseljavanja. Bitne promene se, međutim, ipak uočavaju u svesti građana, posebno u Srbiji. Ekološki pokreti postaju ključni politički faktor sposoban da utiče na ukupna društvena kretanja.

Politička elita i ovde zaostaje u razumevanju problema i kao da ne vidi da novac poreskih obveznika ne sme da ide u pravcu projekata sumnjive koristi i teško utvrdivih realnih vrednosti (nacionalni stadioni, gondole, monumentalni spomenici i sl.), već da odmah i bez odlaganja treba da ide u pravcu zaštite životne sredine (filteri za prečišćavanje pri zagađivanju vazduha, sistemi prerade otpadnih voda, prikupljanje i recikliranje otpada i sl.) i to po najvišim standardima EU i uz tesnu saradnju sa institucijama i kompanijama iz EU koje su globalni lideri u ovom domenu. Ono što nedostaje je aktivno obrazovanje i viši nivo regionalne saradnje u oblasti ekologije. Ništa ne znači ako se sa jedne strane granice ljudi izbore protiv zagađivača ili stranih investitora sa prljavim tehnologijama, ako samo nekoliko kilometara dalje, preko granice, sve to „prolazi“. Dakle, Regionalna harmonizacija ekoloških propisa, veća izdvanjanja za ekološke projekte u čitavom Regionu i znatno viši nivo regionalne saradnje u realizaciji ekoloških projekata, uz terenski rad na ekološkom obrazovanju i podizanju ekološke svesti. Sve ovo, naravno, uz intenzivnu saradnju sa EU, njihovim institucijama i kompanijama, kao deo pripremanja Regiona na putu ka punom članstvu u EU.

Migracije.

Migracije poslednjih godina predstavljaju praktično kontinuelan proces kretanja stanovništva iz zemalja Bliskog i Srednjeg istoka i Afrike preko regiona Jugoistočne Evrope ka Zapadnoj i Severnoj Evropi. Istovremeno, migracije se odvijaju i iz Jugoistočne Evrope ka drugim, razvijenijim delovima sveta. Region se suočava sa nedovoljnim prirodnim priraštajem i iseljavanjem obrazovanog radno sposobnog stanovništva sa kompetencijama koje se traže i više plaćaju u inostranstvu. Ubrzano opadanje broja stanovnika, rast prosečne starosti i pad broja radno sposobnih stanovnika i njihovih kompetencija predstavlja ozbiljan ekonomski i razvojni izazov za čitav Region. Bez dovojno radno sposobnih i kompetentnih ljudi, nema privrednog rasta. Demografske politike, tj. veća davanja iz budžeta radi podsticanja prirodnog priraštaja, su potrebne, ali ni izbliza dovoljne, mere za ublažavanje ovog problema.

Ništa ne znači ako se sa jedne strane granice ljudi izbore protiv zagađivača ili stranih investitora sa prljavim tehnologijama, ako samo nekoliko kilometara dalje, preko granice, sve to „prolazi“. Potrebna je harmonizacija ekoloških propisa i veća izdvanjanja za ekološke projekte u čitavom Regionu i znatno viši nivo regionalne saradnje u realizaciji ekoloških projekata

Znatno masovnije i kvalitetnije obrazovanje postaje ključno Regionalno razvojno pitanje. Ono treba da nadomesti odlazak jednog dela kompetentnih ljudi ali i da stvori osnov za budući rast produktivnosti rada. Istovremeno, čitav region se mora urediti u smislu jačanja vladavine prava, borbe protiv korupcije i jačanja institucija jer su, pored ostalog, to postale i ključne regionalne slabosti koje uz niske plate i narušenu ekologiju odlučujuće utiču na iseljavanja iz našeg Regiona. Samo u sadejstvu demografskih politika, znatno šireg i kvalitetnijeg obrazovanja i institucionalnog razvoja, uz određeni migracioni priliv iz inostranstva, Region može da održi svoje razvojne šanse u budućnosti.

Digitalizacija.

U uslovima pandemije digitalizacija je dobila na ubrzanju i već je s postojećom tehnologijom promenila način na koji se odvijaju poslovni sastanci, vode diskusije i konferencije, izvode nastava i obrazovanje, šalju dokumenti, sklapaju ugovori, obavljaju porudžbine i trgovina, vrše plaćanja i mnoge druge aktivnosti. Otkrili smo da digitalizacija može da štedi vremei smanjuje suštinski nepotrebna putovanja i, stim u vezi, rizike i negativne ekološke emisije. Digitalizacija predstavlja i regionalnu razvojnu šansu. Ona nije samo mogućnost za afirmaciju mladih regionalnih start-up kompanija u ovoj oblasti, ona je i mogućnost za pozitivne promene u svim ostalim segmentima privrede. Pojednostavljivanje nabavke, marketinga, plasmana i naplate proizvoda i usluga mogu biti i već jesu direktne posledice digitalizacije.

Stvaraju se mogućnosti koje ranije nisu postojale. Tako na primer, tradicionalne poljoprivredne i druge aktivnosti u pasivnim krajevima (poljoprivredni proizvodi, domaća radinost, turizam i sl.), danas sa prepoznatim ekološkim i organskim vrednostima, u uslovima digitalizacije mnogo lakše mogu da nađu put do viših cena, novih kupaca i potpuno nove perspektive. Isto tako, regionalna trgovina i saobraćaj mogu da budu neuporetivo jednostavniji, jeftiniji i brži, uz digitalne sertifikate, mobilne aplikacije i druga tehnološka rešenja koja čekanja na granicama, naplatu putarina i neke druge vezane troškove vremena i novca mogu da učine nepotrebnim. Da bi se u većoj meri i optimalno iskoristili potencijali digitalizacije za privredni razvoj u regionu, opet se ključno nameće potreba kvalitetnog obrazovanja u ovoj oblasti, ali i veća ulaganja u digitalnu infrastrukturu, regionalnu standardizaciju i harmonizaciju digitalnih rešenja i unapređenje regionalnih pravnih propisa radi podrške digitalizaciji.

Lanci snabdevanja.

Pandemija je otkrila da su globalni lanci snabdevanja osetljiviji nego što se ranije mislilo. Da li se neki brod isprečio u Sueckom kanalu, ili je došlo do gužve brodova i čekanja na istovar pri nekim lukama, ili je došlo do neadekvatnog gomilanja praznih kontejnera u nekim delovima sveta, sve to je doprinelo sazrevanju uverenja da dobavljači treba da budu bliži i pouzdaniji kako ne bi dolazilo do kreiranja zastoja u proizvodnji. I ranije je Jugoistočna Evropa imala svoju šansu da u kombinaciji relativne blizine tržištu EU i relativno niske cene radne snage bude prirodno odredište za lokaciju ekonomske aktivnosti koja se odvija u oblastima gde proizvod ili usluga treba da budu brzo dostupni na tržištu EU. Sada se, na osnovu iskustva sa pandemijom i zastoja i prekidanja nekih lanaca snabdevanja, otvara i nova mogućnost, tj. da na Jugoistoku Evrope budu locirane i proizvodnje koje su ranije bile na dalekom istoku.

Uključivanje zemalja Regiona u međunarodne organizacije koje su dominantno prisutne u ostatku Evrope moglo bi da doprinese da Jugoistočna Evropa konačno skrene sa puta na kome se prelamaju geostrateški interesi, na put na kome se odvija dinamičan ekonomski razvoj i saradnja

Drugim rečima, da u kontekstu buduće lokalizacije lanaca snabdevanja velikih kompanija iz EU, Jugoistočna Evropa dobije novu razvojnu šansu. Da bi ova šansa postala realna, nivo obrazovanja,tj. kompetentnosti radne snage mora se podići na viši nivo, ali i ukupna regionalna infrastruktura treba da bude razvijenija radi bržeg komuniciranja sa tržištem EU. Dakle, opet su ključni obrazovanje i regionalna saradnja, ovaj put u oblasti izgradnje saobraćajne infrastrukture. Da bi se iz ove šanse u potpunosti iskoristio razvojni potencijal za Region, potrebno je da zemlje Jugoistočne Evrope u znatno većoj meri formiraju zajedničko regionalno tržište, pa kada neka kompanija iz Regiona dobije novi posao izvoza u EU, da se onda ona u najvećoj meri okreće Regionalnim dobavljačima i da trgujući jedni s drugima i izvozeći u EU stvaramo veći privredni razvoj za Region u celini. Moglo bi se reći: dobar posao i razvoj i bogaćenje našeg komšije treba i nas da raduje jer ćemo sutra i mi njemu više moći da prodamo.

Geostrateški odnosi.

Jugoistočna Evropa je tradicionalno bila poprište sukoba geostrateških interesa od kojih je lokalno stanovništvo, kroz istoriju a i danas, uglavnom imalo štetu. I danas u Regionu postoje podele po pitanju članstva u međunarodnim organizacijama. Ova podeljenost otežava regionalnu saradnju i privredni razvoj. U slučaju članstva u EU, ova podela već stvara i stvaraće još više ako se duže nastavi, regionalne razlike i nejednakosti jer se ogromna sredstva slivaju iz EU u zemlje članice EU na Jugoistoku Evrope.

Istovremeno, odsustvo pripadnosti istom vojnom savezu kreira dodatne izdatke za naoružanje i održava neke regionalne tenzije. Od toga možda neki geostrateški centri moći imaju koristi, ali to nije dobro za dugoročni razvoj Jugoistočne Evrope. Uključivanje zemalja Regiona u međunarodne organizacije koje su dominantno prisutne u ostatku Evrope moglo bi da doprinese da Jugoistočna Evropa konačno skrene sa puta na kome se prelamaju geostrateški interesi, na put na kome se odvija dinamičan ekonomski razvoj i saradnja.

Pročitajte još...

Iva Draškić Vićanović, dekanka Filološkog fakulteta

Važno je da dignute glave uđeš u učionicu

Kada je pre dve godine tajnim glasanjem u prvom krugu izabrana za dekanku Filološkog fakulteta u Beogradu, studenti, akademska i šira javnost pozdravili su...

Studenti Ekonomskog fakulteta pobednici međunarodnog takmičenja

Studenti druge godine Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ilda Đukić, Mina Tomić, Petar Ilić i Mihajlo Šipić pobednici su međunarodnog takmičenja "High Bridge Global...

Đorđe Đukić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Inflacija – neprijatna i nepredvidljiva

Ovo nije vreme lečenja inflacije po receptu za tipične poslovne cikluse, već vreme nastajanja inflatornih žarišta zbog kombinacije uzročnika koja nije viđena u istoriji Kad...

Ivana Kovačević, Fakultet organizacionih nauka

Borba za talente

Dok jedan deo radne snage koji spada u kategoriju onih koje nazivamo talentima, napušta Srbiju i region zbog boljih uslova rada i života i...

Univerzitet u Beogradu obeležio 214 godina postojanja

Svečanom akademijom na kojoj su uručena priznanja "profesor emeritus” i nagrada "student generacije”, kao i nagrade za najbolje naučno istraživačke radove u prethodnoj akademskoj...

Dejan Šoškić, ekonomista, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Zima mnogih nezadovoljstava

Mislim da će rat u Ukrajini uskoro prestati kao posledica odnosa snaga na terenu, ali i da će se političke posledice rata i sankcija...

Dr Despot Kovačević, docent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Opozicija ima svoju šansu u ovom sazivu da se profiliše kod birača

Postizborna dinamika odnosa u opoziciji je pokazala da će se voditi debata na temu stvarne opozicije režimu i da će se određene liste truditi...

Digitalna agenda za zapadni Balkan i evrointegracije

5g mreže i digitalna agenda za Zapadni Balkan

Sisteme elektronskih komunikacija čine masovni, međusobno kompatibilni, uređaji različitih generacija i tehnologija. Sistemi moraju biti u skladu sa preporukama Međunarodne unije za telekomunikacije (International...

Više...

Komentar Zorana Panovića

Konfuzija i licemerje

Američki izdavač rečnika Merijam-Vebster proglasio je „gaslajting“(gaslighting),  odnosno metaforičku „plinsku svetlost“ rečju godine za 2022, pojasnivši da ona odražava aktuelno doba dezinformacija i ostalih...

Boško Jakšić, novinar

Da li Kosovo, ponovo, piše srpsku istoriju?

Za manje od dva meseca, Zapad je koncentrisanom diplomatskom paljbom uspeo da najsloženiji i najduži konflikt Zapadnog Balkana uvede u završnicu kako bi dve ...

Dragan Đukanović, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Ko sve igra na kartu Kosova?

Svako produbljivanje loših odnosa između Beograda I Prištine može da dovede do nečega što bi suštinski bilo ugrožavanje regionalne stabilnosti i omogući vanregionalnim akterima...

Dragiša Mijačić, direktor InTER

Rešenje se mora naći za pregovaračkim stolom

Podrška javnog mnjenja za neki novi sporazum je mala, bilo u Srbiji ili na Kosovu. Međutim, alternativa tome je pogubna kako za Srbe tako...

Potpisan Memorandum o razumevanju između EBRD i Kancelarije za dualno obrazovanje

Predsednica Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Odil Reno-Baso i direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje i nacionalni okvir...

Rusija odobrila Srbiji vraćanje kredita u rubljama

Ruski premijer Mihail Mišustin odobrio je Srbiji da otplaćuje ruske kredite u rubljama, prenose Ria novosti. "Odobriti Nacrt protokola između...

Vlada ulaže 52 miliona evra u centar kreativne industrije Ložionica

Vlada Srbije uložiće 52 miliona evra u izgradnju Ložionice, centra za kreativne industrije sa misijom osnaživanja i umrežavanja pojedinaca,...

Održana konferencija Nordijsko-srpsko partnerstvo za zeleno poslovanje i industrijske procese

Pod pokroviteljstvom ambasade Finske, a u zajedničkoj organizaciji sa ambasadama Danske, Norveške i Švedske u Srbiji, u Naučno-tehnološkom parku...

EU: Izgradnja gasovoda važan momenat za Srbiju i Bugarsku

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Bugarske Rumen Radev sastali su se u Kostinbrod u blizini Sofije, gde su...

Potpisan Memorandum o razumevanju između EBRD i Kancelarije za dualno obrazovanje

Predsednica Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Odil Reno-Baso i direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje i nacionalni okvir...

Rusija odobrila Srbiji vraćanje kredita u rubljama

Ruski premijer Mihail Mišustin odobrio je Srbiji da otplaćuje ruske kredite u rubljama, prenose Ria novosti. "Odobriti Nacrt protokola između...

Održana konferencija Nordijsko-srpsko partnerstvo za zeleno poslovanje i industrijske procese

Pod pokroviteljstvom ambasade Finske, a u zajedničkoj organizaciji sa ambasadama Danske, Norveške i Švedske u Srbiji, u Naučno-tehnološkom parku...

EU: Izgradnja gasovoda važan momenat za Srbiju i Bugarsku

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Bugarske Rumen Radev sastali su se u Kostinbrod u blizini Sofije, gde su...

Ujedinjeni Arapski Emirati donirali Srbiji  15 sanitetskih vozila

Ambasador Ujedinjenih Arapskih Emirata u Srbiji Mubarak Al Daheri i direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić...

Potpisan Memorandum o razumevanju između EBRD i Kancelarije za dualno obrazovanje

Predsednica Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Odil Reno-Baso i direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje i nacionalni okvir...

Rusija odobrila Srbiji vraćanje kredita u rubljama

Ruski premijer Mihail Mišustin odobrio je Srbiji da otplaćuje ruske kredite u rubljama, prenose Ria novosti. "Odobriti Nacrt protokola između...

Održana konferencija Nordijsko-srpsko partnerstvo za zeleno poslovanje i industrijske procese

Pod pokroviteljstvom ambasade Finske, a u zajedničkoj organizaciji sa ambasadama Danske, Norveške i Švedske u Srbiji, u Naučno-tehnološkom parku...

EU: Izgradnja gasovoda važan momenat za Srbiju i Bugarsku

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Bugarske Rumen Radev sastali su se u Kostinbrod u blizini Sofije, gde su...

Ujedinjeni Arapski Emirati donirali Srbiji  15 sanitetskih vozila

Ambasador Ujedinjenih Arapskih Emirata u Srbiji Mubarak Al Daheri i direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić...