Očuvanje zdravlja stanovništva, fiskalna disciplina i novi model privrednog rasta trebalo bi da se nađu na radnom stolu vlade od prvog dana njenog mandata. Jedan od važnih argumenta za to je i činjenica da je trošak servisiranja srpskog javnog duga od oko 60% BDP-a veći nego francuskog javnog duga od preko 100% BDP-a.
Očuvanje života i zdravlja građana glavni je zadatak Vlade dok traje zdravstvena kriza. Kad epidemija bude pod punom kontrolom, pred Vladom je više važnih ekonomskih izazova od kojih ću izdvojiti tri: 1) vraćanje narušene budžetske ravnoteže; 2) povećanje javnih investicija, naročito u zapostavljene oblasti – zdravstvo, prosvetu i zaštitu životne sredine i 3) unapređenje institucija, tj. poboljšanje vladavine prava i suzbijanje korupcije.
Vlada bi u 2021. trebalo da smanji fiskalni deficit sa sadašnjih 7-8% BDP-a na oko 2% BDP-a. Tako bi se zaustavio dalji rast javnog duga i vratila fiskalna stabilnost zemlje. Smanjenje duga je važno jer se Srbija zadužuje po dva puta većoj kamatnoj stopi nego razvijena Evropa – tj. trošak servisiranja srpskog javnog duga od oko 60% BDP-a veći je nego francuskog javnog duga od preko 100% BDP-a. I iskustvo iz prethodne krize (2009.) ukazuje na značaj brzog uspostavljanja fiskalne stabilnosti nakon krize. Kašnjenje u sprovođenju fiskalne konsolidacije (koja je sprovedena tek 2015.) dovelo je do decenije niskog privrednog rasta u kojoj su druge zemlje Cenralne i Istočne Evrope (CEE) odmakle Srbiji u ekonomskom razvoju i životnom standardu stanovnika.
Potrebno je napokon završiti rekonstrukciju i izgradnju četiri velika klinička centra i povećanom nabavkom zdravstvene opreme nadoknaditi zaostatak koji Srbija ima u odnosu na uporedive zemlje
U narednim godinama trebalo bi povećati javne investicije budući da one efikasno podstiču privredni oporavak. Postoje i velike potrebe za tim, naročito u oblastima u kojima je godinama nedovoljno investirano (zdravstvo, prosveta, zaštita životne sredine). Tekuća kriza pokazala je koliko je velika greška bila to što zdravstvo nije bilo visoko na listi prioriteta države. Potrebno je zato da se napokon završi rekonstrukcija i izgradnja četiri velika klinička centra (za šta su sredstva obezbeđena još 2006.) i da se povećanom nabavkom zdravstvene opreme nadoknadi zaostatak koji Srbija ima u odnosu na uporedive zemlje.
Nova Vlada morala bi da preispita model privrednog rasta koji trenutno nije dovoljno efikasan. Srbija se previše oslanja na pojedinačne projekte i inostrane investitore, a premalo na sistematski razvoj domaćeg privatnog sektora. Naravno, pohvalno je to što je Srbija u prethodne tri godine bila rekorder u CEE u privlačenju SDI. Međutim, za održiv i stabilan razvoj jedne evropske zemlje još važnija je inicijativa velikog broja domaćih preduzetnika. Istraživanja koja smo sproveli pokazuju da su korupcija i nedovoljan nivo vladavine prava glavne kočnice domaćem privatnom sektoru. Zato je za dugoročan prosperitet Srbije neophodna izgradnja profesionalno jakih i nezavisnih institucija što mora biti jedan od prioriteta nove Vlade.
