Da li će Srbija uspeti da iz trendova u niršoringu narednih godina izađe kao pobednik zavisiće prevashodno od političkih dešavanja. Ukoliko ostane uz EU, to je vrlo verovatno.
Rat u Ukrajini će verovatno doprineti ubrzanju trenda premeštanja proizvodnje bliže matičnim zemljama (niršoring). Jedan od razloga što je ovaj trend uhvatio takav zamah poslednjih godina su geopolitičke tenzije (uglavnom vezane za Kinu), a rat u Ukrajini je samo doprineo tome. Naša istraživanja su pokazala da su ekonomije Zapadnog Balkana među prvim opcijama za nemačke kompanije kada je u pitanju niršoring, kako zbog geografske blizine, dostupnosti radne snage i niske cene rada, tako i iz kulturoloških razloga i dobre reputacije radnika na Balkanu. Isto tako, Srbija je uspela da se nametne kao vodeća ekonomska zemlja ovog regiona, privukavši više od polovine ukupnih SDI u region u proteklih 10 godina, s prosečnim prilivom SDI od oko 7% svog BDP u skorašnjem periodu, pa čak i tokom pandemije. Dakle, uzimajući sve ovo u obzir, može se zaključiti da je vrlo verovatno da će Srbija imati koristi od globalne ekonomske preraspodele koja će se odigrati u narednim godinama.
Naša istraživanja su pokazala da su ekonomije Zapadnog Balkana među prvim opcijama za nemačke kompanije kada je u pitanju niršoring, kako zbog geografske blizine, dostupnosti radne snage i niske cene rada, tako i iz kulturoloških razloga i dobre reputacije radnika na Balkanu
Srbija se pak suočava sa jednim velikim izazovom koji sve ovo dovodi u pitanje. Taj izazov se tiče njene politike balansiranja između Istoka i Zapada, što će biti vrlo teško održivo u narednom periodu. Srbija je jedna od tek malobrojnih evropskih zemalja koje nisu uvele sankcije protiv Rusije (pored Bosne i Hercegovine, Turske i Belorusije). EU ne gleda blagonaklono na tu činjenicu jer se time podrivaju napori EU da Rusiju pozove na odgovornost za ono što čini. Čini se da EU za sada pušta da ovo prođe nekažnjeno, ali postoje snažni diplomatski pritisci i vrlo je verovatno da će Srbija uskoro morati da donese odluku “mi ili oni”. Ukoliko bi se to dogodilo, i Srbija odluči da okrene leđa EU i stane na stranu Rusije, Srbija bi pretrpela značajne ekonomske gubitke.
Da, Rusija je važan ekonomski partner Srbije, sa udelom od 4% u izvozu Srbije i 7% SDI u Srbiju. I zaista, Srbija je pre nekoliko meseci dobila povoljnu cenu za ruski gas koji će državi uštedeti oko 300 miliona evra, kako navodi predsednik Vučić. Međutim, taj iznos je sitnica u poređenju sa onim što Srbija dobija od EU. Oko dve trećine srpskog izvoza ide u EU, a isti udeo SDI dolazi iz Evrope. Srbija je iz budžeta EU dobila oko 1,5 milijarde evra kroz IPA II fondove u periodu 2014-2020 godine.
Dakle, Da li će Srbija uspeti da iz trendova u niršoringu narednih godina izađe kao pobednik zavisiće prevashodno od političkih dešavanja. Ukoliko ostane uz EU, to je vrlo verovatno.
