Dobra knjiga uvek osvešćuje i možda bi bilo pametno da je češće čitamo, pa čak i po zadatku. Samo čitanjem najbolje literature možemo razumeti svet u kome živimo, i možemo ga menjati – makar to merili u mikronima.
Sajmovi knjiga oprezno se vraćaju u život. Skoro svi veliki sajmovi i ove godine su smanjili ukupnu površinu izlagačkog prostora u odnosu na 2019, znatno je smanjen broj učesnika – izlagača, ali proporcionalno je smanjen i broj posetilaca. U državama Zapadne Evrope nacionalna minstarstva kulture pokušavaju sačuvati sajmove knjiga tako što izlagačima subvencioniraju deo troškova zakupa. Npr. zahvaljujući podršci nemačke ministarke kulture i medija Klaudije Rot, svim izlagačima na ovogodišnjem Frankfurtskom sajmu knjiga biće umanjene cene zakupa za 30% shodno veličini štanda. Razlika u ceni će biti nadoknađena iz nemačkog programa Neustart Kultur koji je osnovan 2020. kako bi ojačao industriju knjiga i izdavaštva i podržao održavanje sajmova knjiga u periodu trajanja pandemije.
Međunarodni beogradski sajam knjiga nije održan dve prethodne godine, ove godine su izdavači bili hrabri, prijavili su učešće, iako najveći broj strahuje da se njihov uloženi novac neće vratiti. Online prodaja, internet marketing, veliki popusti izdavača tokom godine, nastavak pandemije, uticaće na smanjenje broja posetilaca, a time, očekivano je, i na manju prodaju knjiga. Poznati svetski sajmovi vrše skoro svake godine istraživanje i pravovremeno obaveštavaju izlagače o projektovanom broju posetilaca, njihovoj obrazovnoj i starosnoj strukturi i na osnovu rezultata istraživanja formiraju cene zakupa, cene ulaznica itd.
U trećoj deceniji 21. veka digitalizacija i internet smanjuju interes izdavača da investiraju u brendirane svetske sajmove jer postoji mnogo brži i jeftiniji način da informacije o knjizi stignu do čitalaca ili, ako govorimo o autorskim pravima, do stranog izdavača.
Ti podaci su dragoceni za učesnike jer na osnovu njih mogu planirati zaradu, odnosno isplativost investicije. Nažalost, Beogradski sajam ne ulaže u tu vrstu istraživanja.
Tek kada se završi Sajam i izdavači „prebroje kase“, biće jasno šta će se morati promeniti u samoj koncepciji manifestacije. Verovatno će u budućnosti Sajam knjiga imati festivalski karakter, biće u obavezi da ponudi znatno kvalitetnije programske sadržaje kako bi privukao što više publike iz naše zemlje i regiona. Moje predviđanje je da izdavači u budućnosti neće biti u mogućnosti da sami finansiraju takvu manifestaciju, već će država zajedno s Beogradskim sajmom (ili nekim drugim organizatorom) morati pronaći nove modele finansiranja.
U Hali br. 1 kroz istoriju Sajma knjiga najveće štandove su uvek imali izdavači – tzv. tržišni lideri koji su objavljivali u toku godine najviše naslova, a tako je i danas. Na sreću, u istoj hali, zahvaljujući kvalitetu izdavačkog programa, štandove imaju i znatno manje izdavačke kuće, i to je dobro, pre svega, zbog strukture posetilaca, jer ne smemo zaboraviti da Sajam knjiga mora biti ekonomski isplativ za učesnike. Ukoliko dobije festivalski karakter, što je moje predviđanje, sigurno Hala 1 neće biti samo megastore već će dobiti druge mizanscene.
