Ostavka premijera Vučevića predstavlja presedan u političkom životu Srbije jer je posledice duboke političke krize čije se rešenje ne nazire.
U stabilnim demokratskim zemljama, sa kvalitetnim I nezavisnim institucijama, ostavka vlade, te vanredni parlamentarni izbori, nemaju dramatičan uticaj na investicionu klimu I ekonomsku aktivnost. Postoji bezbroj primera za to, od Italije i Belgije do novijih primera Nemačke i Francuske. Kod nas je situacija drugačija. Naše institucije nisu dovoljno razvijene, njihov kvalitet je upitan, kao I nezavisnost od izvršne grane vlasti. Ipak, u prethodnom periodu uprkos čestim vanrednim parlamentarnim izborima, te institucionalnim ograničenjima, uticaj na privredu je bio minimalan. Ovo stoga što je sve vreme od 2012. godine postojala jasna skupštinska većina te se politička stabilnost nije dovodila u pitanje. Pad privredne aktivnosti koji je naročito bio izražen u periodu 2012. do 2015., kao i 2022. godine, je bio posledica pogrešne ekonomske politike, a ne čestih promena vlada.
Važno je napomenuti da mi nemamo dugoročnu razvojnu strategiju i da se kod nas često ključne odluke, nezavisno od toga da li imamo regularnu Ili vladu u ostavci, donose ad hoc, bez prethodnih analiza društveno ekonomskih efekata takvih odluka. Takođe, nema ni jasno definisanih industrijskih politika, a tekuća fiskalna politika se ne retko prilagođava dnevno političkim potrebama u datom trenutku. Otuda ne možemo govoriti o nekakvim posledicama vanrednih izbora na dugoročne politike.
Pad privredne aktivnosti u prethodnom periodu je bio posledica pogrešne ekonomske politike, a ne čestih promena vlada
Ono što je izvesno, je da u dosadašnjoj istoriji pada vlada u proteklih 12 godina, ostavka premijera Vučevića predstavlja presedan u političkom životu Srbije. To je prvi pad Vlade koji je posledica velikih, višemesečnih protesta I duboke društveno političke krize u kojoj se danas nalazi Srbija. Sve prethodne ostavke predsednika Vlada su bile, manje više rezultat političkih kalkulantskih odluka I potrebe stranaka na vlasti da u uslovima visoke izvesnosti obezbede novi četvorogodišnji mandat. Kriza u kojoj se naša zemlja nalazi je višeslojna, te se stoga I ne nazire način na koji bi mogla biti prevaziđena u bliskoj budućnosti. Nisam siguran da će tenzije u društvu splasnuti ukoliko odluka bude formiranje nove Vlade, bez izbora, sa postojećom skupštinskom većinom. Sa druge strane, eventualni novi parlamentarni izbori su, takođe, diskutabilni, imajući u vidu jasan stav opozicionih stranaka da bez promene izbornih uslova nisu spremne da na njima učestvuju. Takav razvoj događaja bi mogao dovesti do pada ekonomske aktivnosti I, vrlo verovatno, do ugrožavanja ključnih makro agregata, odnosno, makroekonomske stabilnosti. Mi još uvek nemamo zvanične procene o kretanju ključnih ekonomskih pokazatelja, pa ni onih kao što je broj ostvarenih noćenja u hotelima, što je vrlo dobar indirektan pokazatelj onoga što možemo očekivati u neposrednoj budućnosti.
