Spoljno-politički obrt Vučićevog režima poput onog u vreme potpisivanja Briselskih sporazuma mogao bi i ovaj put da mu se isplati u formi još boljih odnosa koje bi ostvario sa zemljama EU. Naravno, podrška zapada značila bi i svesno tolerisanje nedemokratskih, autorkratskih manira vladavine u njegovoj unutrašnjoj politici.
U geo-strateškom kontekstu, ukrajinski otpor ruskoj invaziji ukazuje na konačno pomeranje granica nekadašnje istočne Evrope dalje na istok. Naime, i pored korupcije i brojnih institucionalnih nedorečenosti njenog državnog sistema, u Ukrajini su se konstitusali principi političke pluralnosti, slobode izbora i smenjivosti vlasti koji ovu zemlju suprotstavljaju autoritarnim režimima Rusije i Belorusije. Bez obzira na ishod njene borbe, Ukrajina je mentalno i faktički već postala deo srednje ili istočne-srednje Evrope.
U ovom geopolitičkom pomeranju, Srbija, i pored pragmatične osude ruske agresije na Generalnoj skupštini UN, ipak po svom unutrašnjem uređenju, suštinski istrajava na istočno-evropskim obrascima. Dakle, može se desiti da naša spoljna politika uskoro postane više naklonjena Zapadu, a manje Rusiji ili Kini, ali ne vidim u bliskoj budućnosti promene koje bi sistem vladavine prava i političkih sloboda i odgovornosti u Srbiji doveli na nivo standarda EU. Spoljno-politički obrt Vučićevog režima poput onog u vreme potpisivanja Briselskih sporazuma mogao bi i ovaj put da mu se isplati u formi još boljih odnosa koje bi ostvario sa zemljama EU. Naravno, podrška zapada značila bi i svesno tolerisanje nedemokratskih, autorkratskih manira vladavine u njegovoj unutrašnjoj politici.
Može se desiti da naša spoljna politika uskoro postane više naklonjena Zapadu, a manje Rusiji ili Kini, ali ne vidim u bliskoj budućnosti promene koje bi sistem vladavine prava i političkih sloboda i odgovornosti u Srbiji doveli na nivo standarda EU.
Ako govorimo o uticaju ovog sukoba na promenu stavova SAD i Evrope prema Kosovu i uređenju Bosne i Hercegovine možemo reći da je ukrajinska kriza homogenizovala EU i čitavu odbrambenu arhitekturu zapadnog sveta organizovanog oko NATO. Mislim da pod ovim okolnostima SAD i EU neće dozvoliti destabilizaciju prilika u BiH ili na Kosovu. Promene do kojih je došlo u Crnoj Gori jasno podcrtavaju odnos Zapada prema deklarisanim ciljevima stvaranja tzv. srpskog sveta narušavanjem teritorijalnog integriteta susednih država. Takođe, postojeći sistem međunarodnih odnosa neće dozvoliti promene trenutnih institucionalnih aranžmana. BiH ne može u NATO jer se tome protive predstavnici Republike Srpske, Kosovo ne može u NATO jer neke članice tog vojnog saveza ne priznaju njegovu nezavisnost. Institucije UN su paralisane pravom veta koji Rusija i Kina mogu da upotrebe protiv bilo koje inicijative zapadnih zemalja i obratno.
Neke taktičke promene se u hodu mogu izdejstvovati pritiskom tzv. međunarodne zajednice, ali mislim da suštinske promene u regionu mogu da dođu samo iznutra, oslabađanjem medija, jačanjem institucija i promenom vrednosne paradigme. U Srbiji, na primer, nije dovoljno pod pritiskom naložiti “svojim” tabloidima da odjednom prestanu sa plasiranjem proruskih sadržaja ili u vreme kovid krize da odjednom prestanu antivaksersku kampanju.
