Ako rat u Ukrajini potraje, Srbija će najverovatnije posle izbora konačno morati da se opredeli za jednu od dve stolica na kojima sedi. Kakav god izbor da napravi, neželjene posledice mogu biti velike.
Kada ovaj tekst izađe iz štampe biće u njemu sigurno konstatacija koje neće izdržati probu i tako kratkog vremena između njegovog pisanja i pojave pred čitaocima. Sve zavisi od toga da li će se sve završiti pregovorima koji se u kontinuitetu vode od agresije Rusije na Ukrajinu i sporazumom o vojnoj neutralnosti Ukrajine uz odgovarajuće međunarodne garancije za njenu bezbednost (kao što se u ovom trenutku kalkuliše) ili će se Rusija, kao Amerika šezedetih prošlog veka u Vijetnamu zaglibiti u dugotrajnom ratu.Ukoliko se desi prva varijanta, obnovila bi se doktrina ograničenog suvereniteta koja je važila za vreme Sovjetskog Saveza, od čega bi trebalo da strepe sve novonastale zemlje nakon njegovog raspada. To bi na neki način bio i poraz Zelenskog jer bi se postavilo pitanje zašto takav sporazum nije postigao pre agresije kada je to nuđeno od strane Rusije, ali i poraz Zapada koji ga je ohrabrivao da se suprotstavi ruskim hegemonističkim planovima bez jasnih garancija o prijemu Ukrajine u EU, a još manje u NATO.
To bi ojačalo Rusiju, ali i njene imperijalističke apetite, a značajno oštetilo kredibilitet zapadne alijanse na globalnoj političkoj sceni.
Malo je verovatno a će sve zemlje Zapadnog Balkana po hitnom postupku biti primljene u EU. Verovatnije je da će se i dalje voditi politika štapa i šargarepe s tim što će ovaj put možda biti više šargarepe da bi zemlje regiona udaljile od ruskog uticaja
U drugoj varijanti Ukrajina bi uz podršku Zapada na kraju izašla kao pobednik, međutim dugotrajne sankcije bi potpuno promenile sliku sveta i imale nemerljive posledice ne samo po Rusiju, nego i one koji su ih uveli što se već vidi po nestašici ili visokoj ceni energenata, što povlači rast i drugih cena, pa do nestašica osnovnih životnih potrepština. Evropa je trenutno ujedinjenija nego ikad baš zbog otpora ruskoj agresiji, ali je pitanje da li bi takva i ostala u slučaju dugotrajnih sankcija koje bi oštetile njihove privrede i dovele do nezadovoljstva pa i protesta nezadovoljnih građana.
Kada je reč o regionu, da bi se sprečio dalji maligni uticaj Rusije, predlaže se da se po hitnom postupku sve zemlje Zapadnog Balkana u paketu prime u Evropsku uniju. Mislim da je takav scenario malo verovatan jer se EU jednom već opekla kada je u prvoj deceniji ovog veka u svoje članstvo primila neke biše socijalističke zemlje, a da pritom nisu ispunjavale ni elementarne kriterijume za to, a pre svega u pogledu korupcije i vladavine prava. Tu će se, po mom mišljenju, i dalje koristiti politika štapa i šargarepe (s tim što će ovaj put možda biti više šargarepe da bi zemlje regiona udaljile od ruskog uticaja). Možda će zapadne zemlje mogućnost širenja krize na Zapadni Balkan podstaći da ubrzaju pregovarački proces između Beograda i Prištine, ali i da izađu sa jasnim planom kako da se od Bosne i Hercegovine konačno napravi stabilna i funkcionalna država kao servis svih njenih građana.
Što se tiče Srbije, ako rat u Ukrajini potraje, ona će najverovatnije posle izbora konačno morati da se opredeli za jednu od dve stolica na kojima sedi. Kakav god izbor da napravi, neželjene posledice mogu biti velike. Ako se izabere EU, Srbija će se zameriti Putinu, tim pre što nas on zbog mnogo razloga smatra svojim dužnikom. Ako se opredilimo za Rusiju treba da zaboravimo članstvo u EU, ali i bogate evropske fondove. Videće se da je bolje bilo da smo i do sada birali jednu, ali stabilnu stolicu a sa ostalima gajiti dobre, ali ne i specijalne odnose.
