Ključno pitanje za novu vladu je kako pametno i delotvorno koristiti postojeće resurse u svakom sektoru. U oblasti obrazovanja moguće je implementirati niz kratkoročnih i dugoročnih mera koje bi učenje učinili znatno kvalitetnijim i efikasnijim
Imajući u vidu da vlada ima posebno ministarstvo za svaki sektor, da svako ministarstvo ima značajan broj ljudi i da budžetska sredstva nisu mala mislim da nova vlada treba da se posveti svakom od ovih sektora. Zato je važnije pitanje kako pametno i delotvorno koristiti postojeće resurse u svakom sektoru nego kojem sektoru dati prednost. Pored toga, imajući u vidu postojeću krizu sa pandemijom i njene posledice, u svakom sektoru je potrebno da se identifikuju kratkoročne i dugoročne mere kako bi se umanjili negativni efekti krize i postavile osnove za dugoročni razvoj.
Pošto se bavim ranim razvojem dece i mladih i obrazovanjem ovde ću se fokusirati na mere iz tih domena.
U sektoru ranog razvoja, kratkoročno gledano potrebno je da se obezbedi adekvatna podrška roditeljima tokom naredne godine u kojoj će vrtići raditi u ograničenim uslovima. Potrebno je da se pruži podrška roditeljima da kombinuju rad od kuće i vaspitanje dece (npr. kroz razvoj medijskih sadržaja koji će biti angažujući i razvojno prilagođeni). Dugoročno gledano fokus treba da bude na širenju obuhvata vrtićima, posebno za decu iz osetljivih grupa, i na podizanju kvaliteta predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Postojeća kriza pruža priliku za smislenu digitalizacija obrazovanja koja bi podrazumevala da digitalne tehnologije postanu deo svih aktivnosti učenja i nastave
Kada su u pitanju mladi, kratkoročno gledano fokus treba da bude na pružanju podsticaja mladima za razvoj preduzetništva. Postojeća kriza je dovela do toga da mladi imaju višak slobodnog vremena i da postoji čitav niz prilika za razvoj novih inicijativa. Zato je potrebno da se angažuju NVO u aktivaciji mladih i za podržavanje preduzetničkih inicijativa mladih. Dugoročno gledano, iskustvo sa kratkoročnim merama bi bilo odlična laboratorija za kreiranje dugoročnih politika za mlade pošto su ranije politike u ovom sektoru bile nedovoljno relevantne i delotvorne.
Kada je u pitanju formalno obrazovanje, kratkoročno gledano postojeća kriza zahteva pametno kombinovanje učenja na daljinu i učenja u školi. To podrazumeva redukovanje postojećih programa na one delove koji imaju najveći obrazovni potencijal i pružanje podrške školama i nastavnicima da pronađu model kombinovanja učenja na daljinu i školskog učenja koji najviše odgovara njihovim uslovima. Na taj način kriza bi doprinela suštinskom povećanju autonomije škola i nastavnika i smanjenje centralizacije u obrazovanju. Pored toga, postojeća kriza pruža priliku da se na smislen način ostvari digitalizacija obrazovanja. Kriza je pokazala da postojeći model digitalizacije obrazovanja, koji se svodio na obezbeđivanje opreme koja se slabo i/ili neadekvatno koristila i uvođenje posebnog predmeta, nije položio test vremena. Smislena digitalizacija podrazumeva da digitalne tehnologije postanu deo svih aktivnosti učenja i nastave na način na koji digitalne tehnologije prožimaju sve aspekte svakodnevnog života.
