Sisteme elektronskih komunikacija čine masovni, međusobno kompatibilni, uređaji različitih generacija i tehnologija. Sistemi moraju biti u skladu sa preporukama Međunarodne unije za telekomunikacije (International Telecommunications Union, ITU) koju čine 193 države sveta (Srbija je član od osnivanja 1865. godine).
Ekonomije Zapadnog Balkana (Western Balkan, WB), karakterišu mali bruto društveni proizvodi u odnosu na EU, i relativno male geografske površine, čineći ih, u ekonomskom, pa i u svakom drugom, smislu upućenim jedne na druge. WB ekonomije su opredeljene ka evropskim integracijama.
Za razvoj WB je važno dugoročno pratiti strateške okvire za razvoj digitalne agende u EU i istovremeno usaglašavati interese svojih ekonomija. Takođe, moraju se primeniti tehničke preporuke međunarodnih tela koja definišu standarde interoperabilnosti i koje garantuju bezbednost informacija na internetu, omogućavajući korišćenje i razmenu velikih baza podataka. Zajednički rad predstavnika WB obezbeđuje razmenu iskustava i znanja, što za rezultat daje dobru pripremu za ulazak u EU.
TEHNOLOGIJA 5G
Imperativ savremene nauke je realizacija, čime je nauka duboko ušla u potrebe industrije. 5G pripada industrijskoj revoluciji 4.0, dajući značajan doprinos u primeni u skoro svim granama privrede. Koncepcija 5G je zasnovana na potrebi za povećanjem brzine prenosa informacija, većoj mobilnosti, enormno velikim kapacitetima i, veoma važno, malim kašnjenjima (na nivou percepcije čoveka) reda veličine jedne milisekunde. Iz navedenih i ostvarenih zahteva slede i moguće primene 5G:
Prenos videa koji zahteva velike protoke i pokazuje osetljivost na varijacije kašnjenja, ali ne i na veličinu konstantnog kašnjenja.
Kontrole i upravljanja automatizovanim procesima, zasnovane su na interaktivnom pristupu korisnika ili potpuno automatizovanim procesima, uz stroge zahteve za kašnjenja signala. Najsloženija automatska kontrola je u saobraćaju automatizovanih vozila. Asocijacije proizvođača automobila intenzivno testiraju ovakva vozila, zasnovano na prikupljanju informacija sa međupovezanih vozila na putevima i podataka koje generišu serveri u kontrolnim tačkama duž puta. Kašnjenja ovako generisanih podataka moraju biti izuzetno mala, a prenos signala visoko pouzdan. Podaci se pohranjuju u oblaku računara distribuiranom duž puta. Za funkcionisanje 5G mreža je potrebno imati gusto povezanu optičku mrežu („kapilarnog tipa“) kojom se signali prenose, odnosno razmenjuju velike količine podataka. Automobilska industrija u EU već ugrađuje uređaje namenjene povećanju bezbednosti automatizovanih vozila, a koji koriste radio-frekvencijski opseg poznat pod imenom G5.
Srbija je bila jedina država van EU koja je koja je potpisala memorandum o saradnji i učestvovala u pripremi planova za testiranje preko-graničnog prolaska automatizovanih vozila sa dve članice EU.
Automatizacija procesa u zatvorenim sistemima (proizvodne hale, rudnici, skladišta, luke, aerodromi), zbog moguće kolizije pokretnih objekata, zahteva mala kašnjenja. Kretanja objekata su svedena na ograničeni prostor, stvarajući uslove za uvođenje vertikalnih operatora (proizvođača, luka, gradilišta i sl.). Uobičajeno se izdvaja, deo radio-frekvencijskog spektra za aukcije za ovakve namene, a u kojima se frekvencija koriste na ograničenim prostoru, omogućavajući njihovu ponovnu upotrebu na udaljenim područjima. Srbija je predvidela deo od 100MHz za korišćenje na ograničenim prostorima. Vertikalni operatori mogu biti bilo nezavisni operatori, bilo angažovani operatori javnih mobilnih sistema, ili će biti kombinacija dva navedena.
Telemedicinske aplikacije su u 5G okruženju posebno interesantne za operacije na daljinu, gde hirurg sa udaljene lokacije upravlja robotom donoseći odluke na osnovu videa sa izuzetno malim kašnjenjem.
Pametne tehnologije u sinergiji sa 5G omogućavaju poboljšanje uslova života. Senzori se postavljaju na velikom broju lokacija prikupljajući podatke o zagađenosti okoline, klimatskim parametrima, nivou buke i sl. Pojednostavljuje se rad parking servisa, upravljanje otpadom, vodovodnom mrežom, prati vodostaj, kontrolišu parkovi i zelene površine, vrši kontrola poljoprivrednih useva (povećavajući prinose).
Opsezi radio-frekvencija namenjeni 5G sistemima su usaglašavanjem zahteva (i interesa) članica ITU (193), a na osnovu obavljenih testiranja, konačno usvojeni na Svetskoj radio konferenciji 2019. godine.
- Opseg 700MHz pogoduje prenosu u ruralnim sredinama jer obezbeđuje veće pokrivanje, time i manji broj baznih stanica ali, nažalost, i manje količine podataka koje je moguće preneti.
- Viši frekvencijski opseg (26GHz) obezbeđuje mala pokrivanja (nekoliko metara), pa je često neophodno koristiti veći broj baznih stanica. Visoke frekvencije obezbeđuju velike protoke čineći ih pogodnim za urbane sredine.
- Opseg 3.4-3.8GHz je kompromis između veličine oblasti pokrivanja i količine prenetih podataka i smatra se najinteresantnijim („zlatnim opsegom“) za 5G.
Srbija je u postupku digitalizacije prenosa televizijskog signala prva oslobodila opseg 700MHz, ali, nažalost, još uvek nije raspisala aukciju za izdavanje dozvola za korišćenje ovog dela spektra. Neke WB ekonomije još nisu ni oslobodile 700MHz, a Crna Gora i Severna Makedonija su prve obavile aukciju za uvođenje 5G sistema.
Karakteristike 5G:
- Sinergija sa drugim tehnologijama (internet stvarii veštačka inteligencija).
- Zajedničko korišćenje različitih resursa od strane više operatora,
- Jednostavna komunikacija mašina-mašina,
- Pokretne mreže,
- Ultra guste mreže,
- Zašto 6G? Smanjenje kašnjenja do jedne mikrosekunde (hiljadu puta umanjenje prema 5G).
Oklevanje sa uvođenjem 5G predstavlja samo gubitak za industriju i celokupni razvoj društva.
DIGITALNA AGENDA ZA ZAPADNI BALKAN
U razvoju Digitalne agende za EU, definisano je Jedinstveno digitalno tržište (Digital Single Market, DSM) koje treba da obezbedi bolji pristup digitalnim dobrima i servisima za potrošače i kompanije. Za ekonomije koje se pripremaju za evropske integracije, DSM je velika obaveza, te su WB definisale Akcioni plan za razvoj Zajedničkog regionalnog tržišta (Common Regional Market, CRM), za period od 2021. do 2024. godine. Zamišljen je kao “katalizator za dublje regionalne ekonomske integracije i korak ka DSM”. Cilj je povećanje atraktivnosti i kompetitivnosti regiona, kako bi se on postavio na mapu globalnih investicija i smanjile razlike CRM u odnosu na tržište EU. U njemu važan element čine oblasti digitalnog regiona, koji će integrisati WB u panevropsko digitalno tržište. Razrađene su aktivnosti ka intenzivnom razvoju i boljoj povezanosti širokopojasnih mreža (fiksnih i 5G), ka usvajanju digitalnih veština za sve građane WB, ka razvoju digitalne ekonomije u svetlu novih ICT, kao i ka osnaživanju kapaciteta za uvođenje usluga od poverenja.
Napredak u razvoju digitalnog društva u EU iskazuje se indeksom digitalne ekonomije i društva DESI (Digital Economy and Society Index). Inicijalno se oslanjao na pet kategorija: povezanost (mreža), ljudskom kapitalu, javnim digitalnim servisima, korišćenju interneta i integraciji digitalnih tehnologija. Ponderišući vrednosti parametara koji opisuju status pojedinih kategorija, izračunava se DESI za svaku od članica EU.
Resorno ministarstvo Republike Srbije, je prvi put izračunalo DESI indeks za 2016. godinu. Tada je samo jedna od članica EU imala lošiji rezultat. Regulatorna agencija za elektronske komunikacije, je pokazala da je Srbija u 2020. godini bila uspešnija od čak devet članica EU.
Metodologija izračunavanja indeksa DESI u EU se menja. Poslednje značajne izmene učinjene su 2021. godine i po njima se DESI izračunava na osnovu četiri (prvobitno pet) kategorije. Izmene su pratile Digitalni kompas koji je EU definisala da bi ubrzala proces digitalizacije. Insistira se na: usvajanju digitalnih veština, uvođenju i korišćenju javnih online servisa, Cloud tehnologiji i BigData servisima u privredi, gigabitskom pristupu internetu za svakoga, kao i uvođenju Cloud-a i velikih baza podataka u krajnje tačke mreže.
dr Irini Reljin, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu