Mapa sajta

prof. dr Zorana Mihajlović, Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike

Rudarstvo ima ozbiljan razvojni potencijal

Vrednost mineralnog bogatstva Srbije iznosi više od 200 milijardi dolara i to bogatstvo treba da se koristi na održiv način – da doprinosi ekonomskom razvoju i rastu, a da to bude odgovorno prema životnoj sredini, i na kraju, da vidimo efekte toga i u budžetu Srbije.

„Naš cilj je da stvorimo uslove da se u rudarstvo u Srbiji ulaže, da investitori mogu da računaju na pregledne i efikasne procedure, ali da s druge strane, kao država vodimo brigu o našim mineralnim resursima, o prihodima koji se iz njihovog korišćenja ostvaruje i da svi projekti budu usklađeni sa zahtevima koji se tiču zaštite životne sredine“. Ovako prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike sumira pravce delovanja ministarstva u oblasti rudarstva u narednom periodu.

Pogledajte izjavu prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednice Vlade Srbije i ministarke rudarstva i energetike

Mandat ste započeli najavom reformi u sektoru energetike i rudarstva. Šta su preduslovi da ova dva sektora postanu zamajac razvoja srpske privrede?

Rudarstvo i energetika su sektori koji su dugo “spavali”, i nisu se u prethodnih šest godina razvijali brzinom koja je neophodna da bi Srbija bila energetski bezbedna i da bi iskoristila potencijale koji postoje u ovom sektoru. Rudarstvo je sektor koji je potpuno nezasluženo dugo bio u zapećku. Želimo da ispravimo tu nepravdu, jer u rudarstvo ima mnogo više potencijala nego što je danas iskorišćeno. Vrednost mineralnog bogatstva Srbije iznosi više od 200 milijardi dolara i to bogatstvo treba da se koristi na održiv način – da doprinosi ekonomskom razvoju i rastu, a da to bude odgovorno prema životnoj sredini, i na kraju, da vidimo efekte toga i u budžetu Srbije. Ministarstvo je sa tim ciljem pripremilo Nacrt izmena i dopuna Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kojim želimo da stvorimo uslove da Srbija dobije moderan i mnogo uspešniji rudarski sektor.

To znači da želimo da privučemo u Srbiju nove investicije, i da za oko tri godine učešće rudarstva u BDP umesto 1,9% bude blizu 4%. Pri tome, važno je da bolje zaštitimo naše mineralne resurse, i da obezbedimo veće prihode za državu, jer se u rudarstvu koriste neobnovljivi resursi. Na kraju, ali ne manje važno, želimo da razvoj rudarstva bude održiv, i da sve što se radi u ovoj oblasti se radi poštujući sve propise i najviše standarde u oblasti životne sredine.

S druge strane, Srbija se nalazi u periodu krupnih i ozbiljnih promena u sektoru energetike, jer se okrećemo klimatski neutralnom razvoju, što podrazumeva i povećana ulaganja u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, dok će se proizvodnja električne energije iz uglja, kao deo energetske tranzicije, postepeno smanjivati u narednim decenijama. Počeci tih promena već su vidljivi i u nacrtima zakona koje je Ministarstvo pripremilo. Izmenama Zakona o energetici i novim zakonima o obnovljivim izvorima energije i zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, omogućićemo da energetski sektor radi efikasnije i uređenije i bude usklađen sa regulativom i procesima koji su aktuelni u Evropskoj uniji. Istovremeno, počinjemo da uspostavljamo i novi pravac u našoj energetskoj politici, u kojoj želimo da podignemo energetsku efikasnost na nivo nacionalnog cilja i nacionalnog projekta, kao i da stvorimo mogućnosti da se mnogo više ulaže i koristi energija iz obnovljivih izvora. Između ostalog, novim zakonom dali smo mogućnost da kupci budu i proizvođači energije, da imamo solarne panele na krovovima kuća, stambenih zgrada, proizvodnih hala, sportskih hala.

Srbija se nalazi u periodu krupnih i ozbiljnih promena u sektoru energetike, jer se okrećemo klimatski neutralnom razvoju, što podrazumeva i povećana ulaganja u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost

Najavili ste e-energetiku i e-rudarstvo, odnosno digitalizaciju postupaka. Hoće li to tražiti više ili manje rada u odnosu na građevinske dozvole? Koliko smo kao zemlja na nacionalnom i lokalnom nivou napredovali u digitalnoj transformaciji administrativnih postupaka?

Uvođenjem e-dozvole u građevinarstvu pokazali šta smo kao zemlja sposobni da uradimo, kad postoji politička volja, znanje, posvećenost, i jasan cilj. Od zemlje koja je bila 186. na svetu u oblasti izdavanja građevinskih dozvola došli smo 9. mesta na Duing biznis listi Svetske banke. Rekli smo da želimo da ovaj model primenimo i u drugim oblastima, i sad ćemo to i uraditi u oblasti energetike i rudarstva, kroz e-energetiku i e-rudarstvo. Zakonski osnov za digitalizaciju napravljen je kroz predložene izmene zakona, koje će omogućiti uvođenje elektronskih procedura. To će doneti velike promene ne samo u energetici, već i u rudarstvu, gde se prvi put uvodi digitalni postupak u rudarstvu u pribavljanje dokumentacije. To se odnosi znači da će dozvole izdavati u kraćim rokovima, u proseku sa sadašnjih 150 dana na oko 15 dana, a da će investitori moći da prate tačno u kojoj fazi je njihov postupak. Drugim rečima, efikasnost i elektronske procedure koju smo uveli kod izdavanja građevinskih dozvola, sad ćemo imati i u rudarstvu, kao i u energetici.
 
Takođe najavili ste stvaranje okruženja za ulazak i privatnog kapitala u oblast energetike i rudarstva. Iskustvo sa mini elektranama nije se pokazalo najsrećnijim konceptom. Kako dalje?

Ni rudarstvo ni energetika ne mogu da napreduju bez novih investicija, i bez njihovog značajnog  povećanja. Naš zadatak je da stvorimo uslove za to, da imamo jasne i pregledne procedure, jednake za sve investitore, a da pri tome interes države bude zaštićen, recimo kad je u pitanju briga o mineralnim resursima. Isto se odnosi na i na obnovljive izvore energije, gde je cilj da se taj potencijal bolje iskoristi, što bi, zajedno sa ulaganjem u povećanje energetske efikasnosti, trebalo da omogući da do 2050. godine oko 50 odsto proizvodnje struje dobijamo iz obnovljivih izvora. Težište u ovoj oblasti biće pre svega na novim srednjim i velikim hidroelektranama, koje mogu najbrže da obezbede energetsku sigurnost i kompenzuju postepeno smanjenje proizvodnje električne energije iz uglja. Pored toga, posebno je važno korišćenje solarne energije u svim delovima Srbije, veće iskorišćenje potencijala biomase, naročito u toplanama, a očekujemo i nastavak ulaganja u korišćenje energije vetra. Kada je u pitanju izgradnja MHE, sa aspekta zaštite životne sredine jedan od osnovnih, i najstrožih kriterijuma jesu uslovi koje izdaje Zavod za zaštitu prirode Srbije i  saglasnost  na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Upravo zato, u Nacrtu zakona o OIE ćemo za samu kvalifikaciju za učešće na aukcijama predvideti da svaki projekat za koji se konkuriše mora imati potvrđenu Studiju uticaja na životnu sredinu, koju potvrđuje Ministarstvo za zaštitu životne sredine, kako bismo eliminisali svaki projekat koji bi na bilo koji način štetio prirodi.

Pitanja životne sredine u ovom sektoru postaju sve važnija. Nedavno ste inicirali sastanak sa gradonačelnikom grada Bora i predstavnicima nevladinih organizacija na temu rešavanja problema zagađenja, i bolje komunikacije i rada između resornih ministarstava, strateškog partnera, građana, inspekcije  i lokalne samouprave. Kako će praktično izgledati ovaj mehanizam i hoće li biti primenjen i na druge investitore u rudarskom sektoru?

Ni energetika, ni rudarstvo, ne mogu da se razvijaju ako to nije usklađeno sa zaštitim životne sredine. Prilikom posete Boru, jasno smo stavili do znanja da ne želimo da dozvolimo da građani trpe i da životna sredina trpi zbog određenih iskakanja u sistemu koji su vezani za rudarske aktivnosti. Preduzeli smo određene mere kako bi se sprečile neželjene situacije koje nastaju zbog rudarskih aktivnosti ili faza procesa koje su usko vezane za njih. Sa Ministarstvom za zaštitu živodne sredine koordiniramo sve aktivnosti po pitanju ekologije, a pojačan je inspekcijski nadzor Ministarstva rudarstva i energetike i kontrola rudarskih aktivnosti u Boru i okolini. Takođe, jako je važna stalna i otvorena komunikacija sa civilnim sektorom i lokalnim samoupravom u Boru i taj model ćemo primenjivati svuda gde su rudarske aktivnosti i gde su prisutni procesi koji su usko vezani za rudarstvo.

Takođe ste najavili i način kako se utvrđuje rudna renta. U prethodnom periodu videli smo da je ovo pitanje koje ima i svoju političku težinu. Čemu težite kao idealnoj varijanti promene, a šta bi bilo realno očekivati?

Visina rudne rente, odnosno naknade za eksploataciju mineralnih sirovina, uređena je Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, koje je u nadležnosti Ministarstva finansija.

Mi smo Ministarstvu finasnija uputili  inicijativu za izmenu visine naknade, sa ciljem obezbeđivanja većih sredstava u budžetu Republike Srbije koja dolaze iz sektora rudarstva, a Ministarstvo finansija će, kao nadležno ministarstvo, analizirati i procenjivati ovu inicijativu i doneti odluku.

Rudna renta danas u Srbiji je daleko najniža u odnosu na sve okolne zemlje. Primera radi, u Rumuniji naknada se kreće od 2 odsto do 10 odsto vrednosti rudarske proizvodnje, a u Mađarskoj od 2 do 12 odsto. U Severnoj Makedoniji je naknada od 1,5 do 15 odsto od vrednosti prodate mineralne sirovine, a u Rusiji naknada se kreće se od 3,8 do 20 odsto, u zavisnosti od vrednosti i vrste mineralne sirovine.
Ministarstvo rudarstva i energetike će nastaviti sa analizama primene mogućih modela za rudnu rentu, kao i njenog povećanja, polazeći od toga da sa izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima želimo da obezbedimo ambijent da se  mineralno bogatstvo Srbije, a čija  vrednost iznosi više od 200 milijardi dolara, valorizuje na održiv i odgovoran način, sa punim doprinosom ekonomskom razvoju i rastu. Povećanjem  rudne rente kao zemlja više ćemo vrednovati naše mineralno bogatstvo, a sa druge strane to će se značajno osetiti u budžetu Republike Srbije.

Šta je po vašem mišljenju najbolji način za Srbiju da zadrži deo vrednosti stvoren na njenoj teritoriji ne samo u trenutku eksploatacije već i kada ona prestane?

Pre svega, Srbija kao država treba da ima ključnu ulogu u upravljanju svojim mineralnim bogatstvom i to treba da bude prepoznato u svim zakonskim rešenjima, kao i strateškim dokumentima. Sigurnost za investitore u smislu predvidljvog i stabilnog zakonskog okvira mora da prati i veća sigurnost za državu u smislu obezbeđivanja neophodnih količina sirovina koje će se prerađivati u našoj zemlji i od njih dobijati finalni proizvod. Na taj način stvaramo ambijent za održivo korišćenje mineralnih rusursa sa jasno definisanim pravilima za njegov dalji tretman, i sa posebnim akcentom na zdravlju ljudi i zaštite životne sredine.

Ako govorimo o trenutnim projektima, šta su vaši najvažniji prioriteti uključujući tu i eksploataciju litijuma?

Projekat Jadar je projekat sa možda najvećim razvojnim potencijalom od svih projekata u rudarskom sektoru, i zbog visine investicije, broja ljudi koji bi bili angažovani, i zbog mogućnosti da pored vađenja rude, u Srbiji bude organizovana i proizvodnja baterija za električne automobile, što je za nas posebno važno.

Međutim, ono što je za nas kao Vladu prioritet, to je da sve što se radi mora biti sa najvišim nivoom tehnologije, i najvećim stepenom zaštite životne sredine, jer nema tog novca i investicije koja može da opravda uništavanje životne sredine. Tek kad sve analize i studije budu urađene, posebno studija uticaja na životnu sredinu, razgovaraćemo i videti koja je konačna odluka o ovom projektu. Ono što svakako nećemo dozvoliti, to je da se ovaj projekat politizuje, i da se kod građana unosi panika sa ciljem da neko ostvari političke poene šireći neistine u vezi sa uticajem projekta na životnu sredinu.

U oblasti obnovljivih izvora energije težište će biti na novim srednjim i velikim hidroelektranama, koje mogu najbrže da obezbede energetsku sigurnost i kompenzuju postepeno smanjenje proizvodnje električne energije iz uglja

Razumem bojazan koja postoji kod ljudi, jer znam dobro kakva su iskustva imali građani sa rudnikom Zajača, i zato sve u vezi s ovim projektom mora da bude potpuno transparentno, kako bi građani Loznice i Podrinja bili informisani o svakom koraku, a Vlada je formirala i posebnu radnu grupu za praćenje ovog projekta.

Od ostalih projekata, u drugoj polovini godine planiran je početak rada rudnika bakra i zlata Čukaru Peki, kompanije Serbia Zijin Mining, kojim se obezbeđuju uslovi za eksploataciju ovih ruda sa godišnjim kapacitetom od 3,3 miliona tona i povećanje proizvodnje koncentrata bakra, što je značajno i zbog uticaja na BDP-a i otvaranja radnih mesta. Ukupna vrednost ulaganja za ceo projekat iznose 474 miliona dolara. Do kraja 2021. očekuje se da bude završena i izgradnja flotacija u Majdanpeku kompanije Serbia Zijin Copper.

Do koje mere Srbija koriste svoje ljudske resurse ako govorimo o našoj naučnoj zajednici na univerzitetima i institutima u vezi sa reformom u sektoru rudarstva? 

Ne može biti razvoja rudarstva bez jakog uporišta u struci, od Geološkog zavoda Srbije kao najvažnije institucije u ovoj oblasti, preko Univerziteta, do strukovnih udruženja. Kroz izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima predloženo je da se prošire nadležnosti i ojača uloga Geološkog zavoda Srbije, kao institucije sa velikim međunarodnim ugledom, u kojoj će se sabirati svi podaci iz geoloških istraživanja. Takođe, Geološki zavod će davati mišljenje na sve studije opravdanosti i generalne projekte za kapitalne objekte od značaja za Republiku Srbiju. Važna novina u izmenama zakona je da se prvi put uvode licence za pojedince i firme koje se bave rudarstvom i geologijom. Te licence će izdavati struka, odnosno Rudarsko-geološka komora koja će biti osnovana, po uzoru na Inženjersku komoru Srbije, kako bismo i u tom segmentu imali potpuno uređen i pregledan sistem, koji je važan ne samo danas, već i za sve one koji će u budućnosti se baviti ovom profesijom.

Više...

Danijela Fišakov, predsednica Slovenačkog poslovnog kluba

Prevazići ćemo sebe

Slovenački poslovni klub će bivati još snažniji i uticajniji poslovni akter u Srbiji, Sloveniji i regionu, sa snažnom mrežom kontakata i partnerstava. Čitava jedna generacija...

Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije

Idemo postojano ka svom cilju

Popravljanje eksterne pozicije zemlje usled snažnijih izvoznih performansi i neto priliva stranih direktnih investicija, kao i održavanje stabilne fiskalne pozicije, približiće nas dobijanju kreditnog...

Nicolas Schmit, evropski komesar za poslove i socijalna prava

Srbija mora učiniti više za radnike

Da bi poboljšala dobrobit radnika širom regiona, pozivam Srbiju da ponovo razmotri 20 principa Evropskog stuba socijalnih prava i tri cilja Akcionog plana, koji...

Nj.e. Li Ming, ambasador Narodne Republike Kine u Republici Srbiji

Neraskidivo prijateljstvo

Pre 25 godina (1999), kineski i srpski narod čvrsto su stali u odbranu međunarodne pravde svojom krvlju, pa čak i životima. Kako kaže stara...

Vesti

Žiofre: Zajedno želimo snažniju Evropsku uniju sa Srbijom koja je članica, jer Evropa jeste naša kuća

Srpsko kulturno nasleđe je evropsko nasleđe i samo zajedno možemo da sačuvamo naš zajednički evropski kulturni identitet, poručeno je...

Savet stranih investotora i EBRD organizovali konferenciju o finansijskim uslugama  

Savet stranih investitora Srbije, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) organizovao je drugu konferenciju o...

Ceo svet u našoj prestonici – Šta ćemo videti na EXPO2027Belgrade?

Tema Specijalizovane EXPO izložbe u Beogradu koja se održava 2027. oživeće tokom 92 dana kroz veoma sadržajan program, zone...

Angelina Topić osvojila srebrnu medalju u skoku uvis na EP u Rimu

Srpska atletičarka Angelina Topić osvojila je srebrnu medalju u skoku uvis na Evropskom prvenstvu u Rimu, pošto je u...

Šef diplomatije Angole tokom posete Beogradu najavio snažnije povezivanje sa srpskim kompanijama

Angola želi da transformiše svoju privredu i sprovede industrijalizaciju, zbog čega je snažnije povezivanje srpskih kompanija i kompanija iz...