Mapa sajta

Zorana Mihajlović Ministarka rudarstva i energetike

Nastaviću da se borim za rodnu ravnopravnost

Glavni zadatak Ministarstva, zajedno sa svim preduzećima u energetskom sektoru je da Srbija bude energetski stabilna zemlja i da ova dva sektora što više doprinesu rastu BDP-a i razvoju Srbije. Istovremeno nastaviću da se borim za to da žene koje su se dokazale svojim veštinama, znanjem i inovativnošću, imaju mogućnost da dokažu svoj liderski potencijal.

“Kroz celu svoju karijeru sam morala da se dokazujem i mnogo teže sam prolazila u poslu nego moje muške kolege. I to će gotovo svaka žena razumeti, jer znamo koliko truda, rada i energije stoji iza svake žene i da je potrebno da se mnogo više dokazujemo da bismo uspele.  Ali, meni su saplitanja i pokušaji da me ponize samo zato što sam žena u „muškom poslu“ bili motiv više da radim još više i da postignem rezultate koji su vidljivi i koje mi niko ne može osporiti”, kaže Zorana Mihajlović ministarka rudarstva I energetike kojoj je ovo drugi ”tipično muški” resor.

Predrasude i rodni stereotipi su duboko ukorenjeni ne samo u našem društvu, već u celom svetu, kaže naša sagovornica, jer nas od malih nogu nas uče koje igre su za devojčice, a koje za dečake, što se dalje prenosi i na takozvane „muške i ženske“ poslove.

“Neretko čujemo da se dečacima kaže nemoj da plačeš kao neka devojčica ili devojčicama da se ne bore za sebe kao neke muškarače, muškarcima koji obavljaju kućne poslove da su papučari. Dakle, budimo iskreni, i sami doprinosimo takvim shvatanjima”, dodaje Mihajlović

Koliko u industrijama koje su pod vašim resorom ima žena na rukovodećim mestima a koliko su ona rezervisana za muškarce?

Studije na globalnom nivou pokazuju da su žene nedovoljno zastupljene na najvišim upravljačkim pozicijama u sektoru energetike što predstavlja gubitak za te kompanije i nedostatak talenta, ideja i inovativnosti.

Kada je reč o resornim ministarstvima i institucijama u ovoj oblasti, sa ponosom mogu da kažem da je u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dok sam bila na čelu, od 61% zaposlenih žena, njih 43% bilo je na prvom nivou odlučivanja. U Ministarstvu rudarstva i energetike zatekla sam 18% žena na tim pozicijama i sigurna sam da ćemo taj procenat menjati, jer žene su dokazale svojim veštinama, znanjem i inovativnošću da imaju snažan liderski potencijal. I za to ću nastaviti da se borim.

Sa ponosom mogu da kažem da je u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dok sam bila na čelu, od 61% zaposlenih žena, njih 43% bilo je na prvom nivou odlučivanja

Kada je reč o javnim preduzećima, u EPS-u na primer žene čine 20% zaposlenih i zauzimaju svega 13% pozicija u najvišem menadžmentu (nadzorni odbor, direktor i izvršni direktori). U Elektromreži Srbije (EMS), žene čine 22% zaposlenih i zauzimaju 36% pozicija u srednjem menadžmentu. A ako govorimo o ženama na pozicijama u top menadžmentu, EMS zasigurno spada u vodeće energetske kompanije u svetu sa 56% žena na vodećim pozicijama.

Šta su vaši prioriteti u narednom periodu kada govorimo o radu ministarstva?

Glavni zadatak Ministarstva, zajedno sa svim preduzećima u energetskom sektoru je da Srbija bude energetski stabilna zemlja, da imamo dovoljno energije i energenata, dovoljnog kvaliteta. Energetika, zajedno sa rudarstvom, je važna za stabilnost, ali nije samo to. Ova dva sektora mogu mnogo više da doprinesu rastu BDP-a i razvoju Srbije. Mnogo je projekata koji su započeti u prethodnim godinama, a koje treba završiti ili ubrzati, kao i novih koji su u nekoj fazi pripreme. Puno je potencijala u energetici i rudarstvu sektoru koji gotovo da uopšte nisu iskorišćeni i to je nešto čime ćemo se baviti u ovom resoru.

Zorana MihajlovicSrbija ima sve uslove da i u energetici bude važan koridor i čvorište za energiju i energente u ovom delu Evrope, kao što je već u transportu, zahvaljujući ulaganju u infrastrukturu u prethodnom periodu. To znači kako puštanje u rad Turskog toka, tako i i izgradnju gasne interkonekcije ka Bugarskoj, koja je važna za diverzifikaciju izvora snabdevanja gasom, proširenje podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, zatim izgradnju Transbalkanskog koridora, investicije u naftovode i produktovode, kao i jačanje distributivne mreže za struju i gas. Energetska infrastruktura je za privredni rast i privlačenje investicija jednako važna kao i transpotna infrastruktura. Kao što nema investicija tamo gde nema puteva, tako ih nema ni bez sigurnog snabdevanja energijom, ili kad ona nije dovoljno kvalitetna. Povrh toga što su ovo sve važni preduslovi za investicije generalno, postoji veliki potencijal za privlačenje novih investicija u samoj eneregetici i rudarstvu.

Da bismo olakšali privlačenje novih investicija, planiramo da zajedno sa Svetskom bankom, po modelu e-dozvola u građevinarstvu, uvedemo elektronske procedure u energetici i rudarstvu. Cilj reformi e-Energetika i e-Rudarstvo je da sve procedure u ovim oblastima budu elektronske, i da povećamo tranparentnost i predvidivost za investitore, smanjimo troškove i skratimo procedure, bilo da su u pitanju energetske dovole i priključci na struju, gas, toplotnu energiju, ili procedure koje se tiču geoloških istraživanja i rudarstva. To će zahtevati promene određenih zakona i drugih propisa, a u praksi to bi značilo da se svi postupci odvijaju elektronski, bez potrebe da se obilaze šalteri, i da se potpuno transparentno objavljuju svi najvažniji podaci za jednog investitiora, od objavljivanja cenovnika, preciznog definisanja postupaka, mogućnosti praćenja predmeta, do statistike o efikasnost energetskih subjekata.

Rekli ste da Vašingtonski sporazum podrazumeva i diversifikaciju „ponekad zatvorenog“ domaćeg tržišta energenata. Šta to praktično znači?

Diverzifikacija snabdevanja prirodnim gasom je pitanje energetske bezbednosti Srbije, jer Srbija ima male količine svog prirodnog gasa, i oslonjena je na uvoz ovog energenta. Zbog toga je važno da imamo mogućnost da gas dobijamo iz više pravaca, ali i iz različitih izvora. Za Srbiju je važno da ima što veći broj partnera, kao što imamo u transportnoj infrastrukturi, gde projekte realizuju evropske, američke, kineske, ruske, turske, azerbejdžanske i druge svetske kompanije.

U tom smislu, Vašingtonski sporazum za Srbiju predstavlja šansu da dobijemo nove partnere u ovom sektoru, pored onih koje imamo trenutno. Sve što se radi, svaki korak koji se napravi u ovom sektoru, biće u interesu Srbije i njenih građana. Diverzifikacija je jedna tema, a druga tema je jezero Gazivode. Ekonomski sporazum iz Vašingtona daje mogućnost da jezero Gazivode se koristi na dobrobit svih jer je ono važan pridorni resurs.

Ne vidim zašto se ne bi razmišljalo i o projektima u kojima bi učestvovali i Srbi sa Kosova, kao i strani partneri. Podele kao u doba Hladnog rata, mislim da su odavno prevaziđene.

Danas je u vladi polovina žena. Da li je to numerička ili suštinska ravnopravnost?

Najpre, da Vas podsetim da se Srbija 2014. godine na predlog tadašnjeg premijera a danas predsednika Republike Aleksandra Vučića da se formira Koordinacino telo za rodnu ravnopravnost već izdvojila kao jedina zemlja u Evropi koja na čelu institucije zadužene da koordinira rad svih institucija u ovoj oblasti ima potpredsednicu Vlade. To ukazuje na našu snažnu političku spremnost da položaj žena u Srbiji poboljšamo, kao i na neupitnu posvećenost da stvaramo jednake uslove za sve građane i građanke. I kao što je formiranje Koordinacionog tela bio važan iskorak, uverena sam da ćemo i sa većim brojem žena u Vladi poslati jasnu poruku da se Srbija razvija u društvo jednakih šansi za sve i lično sam srećna zbog toga. Važno je da se ženski glas čuje na mestima gde se donose odluke i sigurna sam da će nove ministarke u Vladi dokazati svojim znanjem i posvećenim radom da mogu da povedu Srbiju napred.

Predsednica ste Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost u Srbiji. Koliko su danas žene zaista u Srbiji ravnopravne?

Ponosna sam na sve što smo u prethodnih nekoliko godina uradili na poboljšanju položaja žena u našem društvu. Uz zakone i strategije koje smo doneli i unapredili, što je i preduslov daljeg razvoja i našeg puta ka Evropskoj uniji, jedna smo od retkih zemalјa u svetu koja je uvela rodno odgovorno budžetiranje, na način da je uvođenje rodnih principa u planiranje budžeta postala zakonska obaveza. Da ostvarujemo kontinuirani napredak u ovoj oblasti pokazuje i Indeks rodne ravnopravnosti, koji smo kao prva zemlјa van EU izračunali i na kojem smo ostvarili rezultat za 3,4 poena bolјi između dva izveštavanja.

Srbija ima sve uslove da i u energetici bude važan koridor i čvorište za energiju i energente u ovom delu Evrope, kao što je već u transportu, zahvaljujući ulaganju u infrastrukturu u prethodnom periodu

Ipak, još mnogo posla je pred nama, jer sve dok i jedna žena bude žrtva porodičnog i partnerskog nasilja, sve dok dečiji brakovi ne budu iskorenjeni, sve dok žene budu manje plaćene od muškaraca za isti rad i do 16% ili sve dok žene budu provodile dvostruko više vremena u kućnim poslovima i brizi o deci i starima mi nismo završili posao.

Šta vlada može i treba da učini da unapredi položaj žena koje tokom pandemije snose veći teret otpuštanja, rizika na radu i povećanog opterećenja kod kuće?

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost je upravo u nameri da se na najbolјi način odgovori na izazove pandemije korona virusa i krizu koju je ona izazvala i koja na različite načine utiče na žene i muškarce, uputilo listu preporuka Privrednoj komori Srbije, NALED-u, Američkoj privrednoj komori, Savetu stranih investitora, Srpskoj asocijaciji menadžera i Ministarstvu privrede da poslodavci u periodu krize poštuju ekonomske principi osnaživanja žena koje propisuju Ujedinjene nacije.

Poznato je da se žene nalaze u prvim linijama borbe sa korona virusom, jer su većinski zaposlene u zdravstvenom i socijalnom sektoru, trgovinskim lancima, poslovima nege i brige o domaćinstvu i članovima porodice. Sve to ih stavlјa u nepovolјniji i osetlјiviji položaj. Zato smo, uz podršku Delegacije EU u Srbiji, britanske ambasade i UN Women uputili preporuke poslodavcima da u svoje poslovanje uklјuče aktivnosti koje će uticati na smanjenje rodnog jaza koji postoji u svakom društvu, a između ostalog tiču se i fleksibilnog radnog vremena, očuvanja radnih mesta, podrške ženama žrtvama nasilјa ili usmeravanja donacija ka organizacijama koje pružaju pomoć ugroženim kategorijama žena.

Postoji pozitivan odziv na ovu inicijativu, na primer Srpska asocijacija menadžera, koja okuplјa više od 400 menadžera sa preko 70.000 zaposlenih, jedna od organizacija koja je podržala inicijativu. Sigurna sam da samo udruženim snagama i u saradnji možemo doprineti smanjenju negativnog socijalno-ekonomskog uticaja krize na sve građanke i građane Srbije i što bržem oporavku naše privrede, kojem podjednako treba da doprinesu i žene i  muškarci.

Koliko Indeks rodne ravnopravnosti realno odslikava situaciju u Srbiji? I kako na osnovu njega možemo da sagledavamo širi kontekst položaja žena kod nas i u okruženju?

Srbija je prva i do nedavno jedina država van EU koja je izračunala Indeks rodne ravnopravnosti, važan statistički instrument koji nam pokazuje dostignuća u različitim domenima. Po uzoru na nas u međuvremenu su to učinile i Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija i drago mi je da smo primer dobre prakse u tome.

S ponosom mogu da konstatujem da je za nepune tri godine Srbija popravila svoj rezultat za 3.4 poena i da bi razumeli koliki je ovaj uspeh, reći ću, bez namere da budemo nadmeni, da je u poređenju sa evropskim prosekom, Srbija između dva izveštajna perioda napravila veći pomak. Dok je na nivou EU zabeležen pomak od 1.2 poena, Srbija je za nepune tri godine ostvarila skoro trostruki napredak. I što je takođe važno ni u jednom domenu ne beležimo negativne promene.

Najveći uspeh u ostvarivanju rodne ravnopravnosti postigli smo u domenu moći, pre svega zahvaljujući povećanom učešću žena u nacionalnom parlamentu i vladi, kao i većem učešću žena u lokalnim skupštinama.

Ono gde moramo više da radimo su domeni vremena i novca. Žene i dalje zarađuju manje od muškaraca, i do 16 odsto, što je i evropski prosek, i mnogo više vremena provode u „neplaćenim“ smenama, obavljajući kućne poslove, brinući o domaćinstvu i deci, što ih dovodi u situaciju da nemaju vremena da se posvete sebi, zdravlju, napredovanju na poslu, rekreaciji. Istraživanje koje smo nedavno uradili kaže da žene u proseku provedu dva puta više vremena u tim neplaćenim poslovima. Znači, kad dođu s posla njih čeka još jedna, neplaćena smena. A kada bi to merili u novcu one bi zarađivale 546 evra mesečno, a vrednost ovih poslova iznosi 21% BDP-a zemlje. Ja ne želim da se to podrazumeva i borim se da se ti neplaćeni poslovi prepoznaju i vrednuju.

Pročitajte još...

Srpska energetika se okreće investicijama i zelenoj agendi

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović razgovarala je sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda o investicijama u energetskom sektoru, sprovođenju...

Saradnja Srbije i Italije u procesu dekarbonizacije, zelena agenda zajednički cilj

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i ambasador Italije u Beogradu Karlo Lo Kašo su u Beogradu razgovarali o saradnji dve države u oblasti...

Otvorena izložba “Kad je svet stao, one nisu” povodom medjunarodnog dana žena

Otvaranjem multimedijalne izložbe umetničkih fotografija deset žena iz cele Srbije koje su hrabro i nesebično istupile u prvim redovima tokom pandemije, Agencija Ujedinjenih nacija...

EU sredstva za bolje snabdevanje gasom u Srbiji

Objavljen tender za izgradnju gasne interkonekcije Srbija-Bugarska Objavljivanjem tendera za izbor izvođača radova na gasovodu Niš-Dimitrovgrad, Evropska unija i Srbija su napravile novi korak ka...

Panel diskusija u organizaciji NSTLAW i CANSEE

Dana 15.06.2021. godine u prostorijama hotela Hilton održana je panel diskusija o poslednjim izmenama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, u organizaciji NSTLAW u...

Vesna Kukić Lončarić, Country Manager, JYSK

Vreme je za ekspanziju

JYSK je u fiskalnoj godini 2019/20 ostvario najveći promet jer su mnogi građani ulagali u svoje domove. Novac planiran za putovanja trošen je na...

Priznanja opštinama za rad na unapređenju rodne ravnopravnosti na lokalu

Gradovi i opštine koji su postigli napredak u oblasti rodne ravnopravnosti nagrađeni su za svoj rad priznanjima Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije. Kordinaciono...

Članovi NALED-a izabrali novi Upravni odbor i reformske prioritete do 2025

Novi Upravni odbor NALED-a u naredne četiri godine predvodiće Stanka Pejanović (Hisense), Igor Vukašinović (Apatinska pivara), Svetislav Atanasov (Coca-Cola), Goran Kovačević (Gomex) i Vladislav...

Više...

Petar Đukić, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta

Najopasnije je da rudarenje krene na silu Boga

Na mnoge izazove održivom razvoju u Srbiji nismo odgovorili. Ipak, jedna stvar je poboljšana. To je ekološka svest i kultura održivosti, posebno manjeg i...

Tatjana Matić, ministarka turizma, trgovine i telekomunikacija u Vladi Srbije

Delimo zajedničku viziju digitalnog umrežavanja sa Evropom

Uvođenje 5 G mreže bez sumnje će dati snažan impuls sveukupnom razvoju Srbije. Danas je u Srbiji već obezbeđeno pokrivanje 4G mobilnom mrežom za...

Dr Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu

Potvrdili smo svoju lidersku poziciju u inovacijama

Digitalna transformacija u doba kovid 19 bila je za mnoge i skokovita i nametnuta kao pitanje opstanka. Za Srbiju je to značilo otvaranje prostora...

Vladislav Cvetković, predsednik Upravnog odbora NALED-a i direktor za poslovno savetovanje u kompaniji Pricewaterhouse Coopers

Digitalni entuzijazam ne sme da stane

Najvažnije je da kontinuirano radimo na podizanju svesti o značaju digitalne transformacije i da kroz različite inicijative podsećamo građane i privredu na životne koristi...

Vesti

Srpski proizvođači u Tirani predstavljaju nove tehnologije i inovacije

Izlagači iz Srbije, 22 firme iz sektora metalske i elektro industrije, prehrambene, hemijske, farmaceutske i industrije tekstila i nameštaja predstaviće...

Istraživanje EIB ukazuje na pozitivna kretanja u bankarskom kreditiranju u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi

Danas je Evropska investiciona banka (EIB) objavila izdanje svog Istraživanja bankarskog kreditiranja u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi (CESEE)...

Demonstranti blokiraju puteve zbog novih zakona o eksproprijaciji imovine i referendumu

U Beogradu i Novom Sadu tokom vikenda organizovani su protesti povodom zakona o eksproprijaciji imovine i referendumu, a organizatori...

Srbija otvara ambasadu u Bahreinu i konzulate u Zimbabveu i Severnoj Makedoniji

Vlada Srbije donela je odluku o otvaranju ambasade Srbije u Kraljevini Bahrein, kao i odluku o otvaranju konzulata u...

Saradnja Srbije i Italije u procesu dekarbonizacije, zelena agenda zajednički cilj

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i ambasador Italije u Beogradu Karlo Lo Kašo su u Beogradu razgovarali o...