Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastructure

„Ova godina je u ekonomskom smislu teška i izazovna za čitav svet, pa i za Srbiju“, kaže prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, sumirajući godinu koja je skoro na izmaku.

„Veoma je važno da naša gradilišta nisu stala ni u vreme vanrednog stanja, što se posebno moglo videti kod najvećih infrastrukturnih projekata. Ti rezultati će se videti i odraziti i na BDP Srbije, s obzirom da je građevinarstvo u prethodne dve godine bilo glavni pokretač privrednog rasta“.

Malo je ekonomija u Evropi koje su imale bolji rezultat kad je reč o privrednom rastu od Srbije u ovoj godini, ali je važno da taj tempo zadržimo do kraja godine, kako bismo ovu godinu, u kojoj će mnoge zemlje biti duboko u recesiji, prošli što bezbolnije, navodi naša sagovornica.

Šta smatrate najvažnijim preduslovima za očuvanje relativno povoljnih rezultata i povratak na trajektoriju normalnog privrednog rasta u narednom periodu?

Veoma je važno što je Vlada Srbije odlučna da nastavi sa ulaganjem u infrastrukturu, i onim koji su već započeti, kao i onim iz programa Srbija 2025. Nastavljamo da gradimo Moravski koridor, auto-put Sremska Rača-Kuzmin, auto-put i brzu saobraćajnicu Ruma-Šabac-Loznica, deonicu „Miloša Velikog” od Preljine do Požege, brzu saobraćajnicu Iverak-Lajkovac. Pored već započetih auto-puteva, planiramo da uskoro počnemo i sa izgradnjom prve deonice auto-puta Niš-Merdare-Priština, od Niša do Pločnika, a očekujemo i uskoro i potpisivanje komercijalnog ugovora za Fruškogorski koridor.

Kad je reč o železnici, gradimo brzu prugu Beograd-Budimpešta i pripremamo se da iduće godine počnemo sa modernizacijom pruge Beograd-Niš kako bismo za nekoliko godina imali modernizovan kompletan železnički Koridor 10. Takođe, ugovorene su modernizacija pruge Niš-Dimitrovgrad, radimo projektnu dokumentaciju za nastavak rekonstrukcije barske pruge od Valjeva do granice sa Crnom Gorom, a narednih sedmica počinje i izgradnja intermodalnog terminala u Batajnici.

U narednoj godini, radiće se i projektno-tehnička dokumentacija za nove brze saobraćajnice, kao što su Vožd Karađorđe, Sombor-Kikinda, Kragujevac-Mrčajevci, Požarevac  – Veliko Gradište – Golubac i druge.

Trenutno u Srbiji ima više od 64.000 aktivnih gradilišta, i njihov broj nije manji, već je naprotiv veći u odnosu na prethodnu godinu, za više od 16.000

U vodni saobraćaj ulažemo ukupno više od 400 miliona evra, uključujući izgradnju novih luka, rekonstrukciju brodskih prevodnica i uklanjanje kritičnih sektora na Savi i Dunavu.
U vazdušnom saobraćaju, ulažemo u razvoj malih aerodroma, u toku su radovi na izgradnji aerodroma Rosulje u Kruševcu i Pranjani kod Gornjeg Milanovca, a u planu su još rekonstrukcije aerodroma Čenej kod Novog Sada, rade se analize u vezi sa gradnjom novog aerodroma u Boru, ulagaćemo u aerodrom Srebrno jezero kao turistički aerodrom…

To su sve projekti koji će omogućiti Srbiji da se povezuje sa susedima, ali i kojima ćemo povezati veći broj gradova i okruga u Srbiji sa glavnim regionalnim tranzitnim pravcima, što su sve važni preduslovi za brži i ravnomerniji razvoj i za privlačenje novih investicija.
Naravno, pored uslova na strani ekonomske politike i očuvanja stabilnosti budžeta, veoma je važno sve što Srbija na očuvanju političke stabilnosti, koja je važna i za privredni rast. Primera radi, projekti koji su dogovoreni u okviru ekonomskog sporazuma koji je potpisao predsednik Vučić u Vašingtonu, vredni su više od 4 milijarde dolara. Takođe, proširenje inicijative mini-šengen, važno je zbog bržeg ekonomskog razvoja, rasta trgovine i novih investicija.

Mnogi smatraju da Srbija u narednom periodu neće moći da računa na veće investicije iz inostranstva. Šta je vaše mišljenje? Kakvi su primeri iz oblasti koje su u vašem resoru?

Infrastruktura je oblast u kojoj su u Srbiji već prisutne najveće svetske kompanije praktično iz čitavog sveta: od evropskih kompanija, preko kineskih, američkih, ruskih, turskih, azerbejdžanskih.

Srbija je, zbog nedovoljnog ulaganja u infrastrukturu i kašnjenja završetka Koridora 10 i drugih projekata, dugo bila van glavnih transportnih tokova, ali i lišena najnovijih znanja koja dolaze sa velikim investicijama.

To se u poslednjih godina u mnogome promenilo, i danas gradimo Moravski koridor koji će biti najmoderniji auto-put u Srbiji, jer obuhvata i telekomunikacionu infrastrukturu, kao i prvu prugu za brzine do 200 kilometara na sat u ovom delu Evrope.

Ulažemo posle nekoliko decenija u modernizaciju luka, uvodimo najsavremeniji sistem navigacije u rečnom saobraćaju na Dunavu i Savi, ulažemo u aerodrome i modernizaciju kontrole letenja, uključujući izgradnju novog kontrolnog tornja u Beogradu i Nišu. To su sve investicije koje stvaraju podlogu za mnogo brži razvoj Srbije u narednim decenijama.

U ovoj godini, Savet stranih investitora obeležava osamnaestogodišnjicu rada u Srbiji. Kako biste ocenili saradnju sa Savetom?

Svake godine ostvarujemo napredak u saradnji, nekada je on veći, nekada manji. Ova godina je odlično počela, održano je više sastanaka podgrupa gde su razmatrana brojna pitanja iz oblasti deviznog poslovanja, građevinarstva, poljoprivrede, poreza, inspekcije i bezbednosti hrane i drugih važnih oblasti, sa ciljem ažuriranja Plana rada Radne grupe za sprovođenje preporuka iz „Bele knjige“ FIC-a.

Nažalost, zamah koji smo imali naglo je prenkiula pandemija COVID-19, pri čemu je sam FIC prošao kroz fazu unutrašnjeg reizbora, tako da ova godina možda nije toliko uspešna kao neke prethodne. S druge strane, verujem da smo preduzeli sve potrebne mere kako bi naučili da živimo sa ovom situacijom, te sam sigurna da ćemo u narednoj godini nadoknaditi sve ono što je možda propušteno ove godine.

Sledeća reforma na na kojoj radimo jeste reforma E-prostor čime će biti primenjen postupak objedinjene procedure u postupku izrade planskih dokumenata. Tako da
e za svaku katastarsku parcelu biti dostupne informacije o mogućnostima ili ograničenjima za izgradnju

U Beloj knjizi, vaš sektor je gotovo bez izuzetka među najbolje rangiranim kada je reč o sprovođenju reformi u oblasti saobraćaja. Šta vidite kao ključne poslove koje bi trebalo uraditi u narednom periodu?

Najvažnije je da obezbedimo kontituintet u izgradnji saobraćajne infrastrukture, ali i da uložimo dodatne napore u razvoju inteligentnih transportnih sistema, pri čemu i u ovoj oblasti svake godine beležimo sve bolje rezultate. Između ostalog, posle uvođenja izuzetno naprednog  Rečnog informacionog servisa, pre članica EU smo uveli i najmoderniji sistem obležavanja u vodnom saobraćaju (AtoNs navigacione bove). Radi se i projektna dokumentacija za izgradnju novog, modernog dispečerskog centra na železnici, a u sektoru civilnog vazduhoplovstva koji još od ranije “jednom nogom u EU“ po dostignutim standardima nastavljamo sa investicijama kako bismo mogli da pratimo očekivani porast obima saobraćaja. Kad govorimo o reformama u oblasti saobraćaja, ne smemo zaboraviti da je reforma železnice u Srbiji od strane međunarodnih finansijskih institucija i EU pohvaljena kao veoma uspešna.

Koliko je digitalizacija široko rasprostranjena u vašem resoru? Gde vidite prostor za dalji napredak?

Donošenje reformskog Zakona o planiranju i izgradnji i uvođenje e-dozvole bili su presudni za napredovanje Srbije sa 186. na 9. mesto liste Duing biznis u oblasti izdavanja građevinskih dozvola za samo nekoliko godina. Ova oblast je primer ne samo kad je reč o digitalizaciji već i o tome kako je moguće uspešno sprovesti neku reformu. Taj model uzet je i kao model za reformu katastra. Sledeća reforma na na kojoj radimo i koja je važna za poboljšanje poslovnog ambijenta jeste reforma E-prostor. Sa E-prostorom praktično će postupak objedinjene procedure biti primenjen u postupku izrade planskih dokumenata. E prostor će omogućiti da se podaci iz katastra nepokretnosti digitalizuju, ažuriraju i omogući će se njihova brža, lakša i efikasnija obrada. Takođe, biće efikasniji i sam postupak izrade planskih dokumenata, a učešće građana biće kvalitetnije, jer će biti omogućen uvid u planske dokumente i na digitalan način. Krajnji cilj je da se u okviru E-prostora, objedine informacije iz Katastra nepokretnosti i planskih dokumenata, tako da ovi podaci budu javni i dostupni u elektronskom obliku tako da se za svaku katastarsku parcelu mogu dobiti informacije o mogućnostima ili ograničenjima za izgradnju.