Mapa sajta

Prof. dr Zorana Mihajlović, Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka energetike i rudarstva

Promišljeno smo ušli u duboke reforme

Krupne promene u energetici koje smo započeli su duboko i višestruko povezane sa ukupnim privrednim razvojem, imaju izazovnu socijalnu dimenziju, a bitno utiču na međunarodne odnose i integracione procese. Te promene nadrastaju energetski sektor, a za zemlju koja u njih kreće iz pozicije kakva je naša, one bi se mogle u izvesnoj meri smatrati nacionalnim projektom.

Po mišljenju stručnjaka, napuštanje lignita i okretanje čistijim energijama je kompleksniji zadatak od bilo koje reforme kroz koju smo do sada prošli. Prof. dr Zoranu Mihajlović, potpredsednicu Vlade Srbije i ministarku energetike i rudarstva pitali smo, imamo li mi snage za to s obzirom na strukturu našeg sektora energetike koji se u velikoj meri zasniva upravo na ovom izvoru goriva?

Energetika u Srbiji je dugo “spavala“, odnosno nije se menjala dovoljno brzo, a u današnjem svetu, ko se ne menja i ne napreduje, taj zaostaje. Mi u 2021. godini tek ulazimo u energetsku tranziciju u pravom smislu reči, počev od zakonskog okvira, preko izrade strateških dokumenata do prilagođavanja investicionog plana energetskom sektoru kakav treba da imamo u 21. veku koji treba da bude u znaku zaštite životne sredine i klimatske neutralnosti.

U proteklih pola godine, postavili smo temelj za fundamentalne promene koje nas očekuju. Doneti su zakoni o energetskoj efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije i izmenjen Zakon o energetici, čime je, sa prethodno usvojenim Zakonom o klimatskim promena, obezbeđen novi pravni okvir povoljniji i za građane i za investitore, usklađen sa relevantnim propisima EU i Pariskim klimatskim sporazumom.

Na planskom i strateškom nivou, krenuli smo u izradu Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, kojim će zajedno sa novom strategijom razvoja energetike odrediti ciljevi i dinamika promena za sledeće tri decenije, do 2050. godine. Uz to, radi se i novi plan investicija koji će odražavati promene u energetskoj politici, jer upravo kroz nove investicije treba da dođemo do toga i da imamo dovoljne energije i da u ukupnoj proizvodnji bude više zelene energije, a stabilnost sistema će se postizati izgradnjom gasnih elektrana, a ne elektrana na ugalj.  

Nesporno je da će ove promene, kao i u celom svetu, voditi ka postepenom smanjivanju korišćenja uglja i njegovoj zameni niskougljeničnim, zelenim tehnologijama i energentima.

Najavljene su velike investicije u obnovljive izvore, prirodni gas i poboljšanje energetske efikasnosti. Šta nas sve očekuje u ovom paketu?

Novi investicioni plan koji Ministarstvo priprema i koji je direktno povezan sa energetskom tranzicije Srbije obuhvata projekte u svim oblasima iz resora vredne blizu 16 milijardi evra.U oblasti elektroenergetike, planirana ulaganja i iznose oko 6,6 milijardi evra, oko a 4,4 milijardi evra je vrednost projekatata u OIE, pre svega u solarne elektrane i vetroelektrane.

Sa postepenim smanjivanjem proizvodnje energije iz uglja za energetsku bezbednosti u narednim decenijama posebno je važna izgradnja novih velikih i srednjih hidroelektrana, gasnih elektrana, i veće iskorišćenje obnovljivih izvora energije. Između ostalog, u planu je izgradnja novih i revitalizacija postojećih hidroelektrana ukupne snage 3,5 GW, što uključuje izgradnju reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap, na Dunavu, i RHE Bistrica, kao i novih HE srednjeg kapaciteta na rekama Drina, Ibar i Morava.

Kad govorimo o prirodnom gasu, težište je na diverzifikaciji snabdevača, koje je neophodno zbog gasne stabilnosti, ali i na regionalnom povezivanju. Cilj da Srbija i u gasnom, kao i u elektroenergtici gde gradimo Transbalkanski koridor, bude energetsko čvorište regiona i da bude dobro povezana sa svim svojim susedima.

Sve planirane projekte uskoro ćemo imati na jednom mestu u knjizi projekata gde će svi zainteresovani investitori moći da vide kakvi su naši prioriteti, šta planiramo da budu javne investicije, a gde očekujemo aktivno učešće privatnog sektora. U ukupnoj vrednosti projekata od blizu 16 milijardi evra, učešće javnih i privatnih investicija je gotovo podjednako, s tim da će država biti više zastupljena u sektorima elektroenergetike, gasa, energetske efikasnosti, dok se veće učešće privatnog sektora, očekuje u oblasti rudarstva i u obvnovljivim izvorima energije. Upravo je jedan od ciljeva donošenja novih zakona u ovim oblastima bio stvaranje povoljnijeg ambijenta za nove investicije kako bi se iskoristili potencijali koji postoje u ovim oblastima.

Da bi smo se našli među dobitnicima tranzicije, upravljali njenim troškovima i izbegli tranzicione rizike, pripremamo se da delujemo promišljeno, pravovremeno i sa merom, prilagođeno uslovima i potencijalima koje imamo.

Koliko je zakonodavni okvir usaglašen sa ovom željenom promenom?

Četiri nova zakona iz oblasti rudarstva i energetike koje je u aprilu usvojila Narodna skupština upravo i predstavljaju prvi korak u novoj energetskoj politici Srbije. Sva četira zakona okrenuta su pre svega građanima, ali predstavljaju i važan podsticaj i za investitore, jer se obezbeđuje stabilan i predvidljiv zakonski okvir za investitore uz efikasnije administrativne procedure i digitalizaciju u izdavanju dozvola i rešenja. Trenutno, učešće rudarstva i energetike u BDP iznosi oko pet odsto, a verujemo da sa dinamičnijim razvojem ovih sektora i novim investicijama, doprinos ovih sektora BDP može da iznosi i do 10 odsto.

Glavni cilj novog Zakona o korišćenju OIE je povećanje učešća OIE u ukupno proizvedenoj energiji. Između ostalog, novi Zakon uvodi tržišne premije umesto dosadašnjih fid-in tarifa, koje se zadržavaju samo za mala postrojenja i demonstracione projekte, u skladu sa pravilima državne pomoći EU. Novi sistem podsticaja proizvođače će izložiti uticaju tržišta i konkurencije, smanjujući troškove za građane i privredu.

Novi zakon kao važnu novinu donosi veće uključivanje građana u energetsku tranziciju uvođenjem instituta kupca-proizvođača. To znači da kupci električne energije, postavljanjem solarnih panela na krovovima objekata, proizvode električnu energiju za svoje potrebe, a da time umanje i svoj račun za utrošenu električnu energiju. Ovim zakonom, takođe, uvodi se i zabrana izgradnje hidroelektrana bilo kog tipa i snage u zaštićenim područjima.

Novi Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije je posebno važan jer želimo da ovu oblast podignemo na nivo nacionalnog projekta. To znači da ćemo dati mogućnost da građani postanu aktivni učesnici u energetskoj tranziciji, tako što će uz podršku države moći da smanje neracionalnu potrošnju energije u svojim domovima. Konkretno, država će dati mogućnost građanima da lakše dođu do subvencija za zamenu prozora, vrata, izolacije fasada i grejnih sistema. U juna će biti formirana Uprava za finansiranje i podsticanje enegetske efikasnosti, u sastavu Ministarstva, kako bismo na jednom mestu imali i budžetska sredstva, koja će biti značajno uvećana, ali i sredstva međunarodnih finansijskih institucija. Uprava i jedinice lokalne samouprave finansiraće do 50 odsto troškova za zamenu vrata i prozora u porodičnim kućama i stanovima, a građani preostalih 50 odsto troškova. Sredstva podsticaja biće dodeljivana kroz javne pozive građanima, u saradnji sa lokalnim samoupravama. Podrška države obuhvatiće i ugradnju efikasnih peći i kotlova na biomasu i kotlova na gas, koji su važni zbog smanjenja zagađenja iz individualnih ložišta jer su ona, posle sektora transporta i termoelektrana, treći najvažniji izvor zagađenja vazduha.

Izmene Zakona o energetici važne su zbog dodatnog usklađivanja sa pravnim tekovinama EU, sigurnosti snabdevanja energijom i energentima, uvođenja novih učesnika na tržištu energije. Takođe, izmenama zakona uvodi se energetski ugroženi kupca i za toplotnu energiju, pored postojećih kategorija ugroženih kupaca struje i gasa. Naša očekivanja su da će se sa dosadašnjih oko 70.000 ugroženih kupaca električne energije, broj građana koji mogu da koriste ove olakšice povećati na oko 200.000, a u oblasti toplotne energije da bi taj broj mogao da dostigne oko 20.000.

Kad govorimo o u rudarstvu, vrednost potvrđenih mineralnih rezervi u Srbiji iznosi oko 200 milijardi dolara. Izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima treba da omoguće efikasno i održivo korišćenje ovih resursa, što podrazumeva najviše standarde u zaštiti životne sredine. Želimo da pokažemo da možemo da imamo u Srbiji ne samo najveće svetske kompanije u rudarstvu, već i najbolju svetsku praksu, odnosno održivo i zeleno rudarstvo. To znači da sve rudarske aktivnosti, pored toga što doprinose privrednom rastu, moraju da budu potpunosti usaglašene sa domaćim propisima u oblasti zaštite životne sredine, kao i sa najvišim evropskim i svetskim standardima.

Sposobnost Srbije da prati EU energetske i klimatske ciljeve i EU Zeleni dogovor, zavisiće i od raspoloživosti finansijske podrške EU, srazmerne onoj koju imaju članice EU sa visokim udelom uglja i sličnim stepenom ekonomske razvijenosti.

Plan koji se odnosi na energetsku efikasnost tiče se i svakog domaćinstva u Srbiji i oslanja na koordinaciju nacionalnih i lokalnih organa vlasti. Koliko su lokalne samouprave spremne na svoj deo zadatka?

Lokalne samouprave imaju važnu ulogu ne samo u finansiranju mera energetske efikasnosti, već i u određivanju prioriteta i upravljanju projektima, jer će upravo lokalne samouprave određivati za koje mere će tražiti podršku, jer one mogu da obuhvate i zamenu stolarije, i izolaciju fasada, ugradnju kotlova na biomasu ili gas.

Takođe će svojim dokumentima utvrđivati uslove za konkurisanje građana, i raspisivati javne pozive za građane, ali i za firme koje se bave energetskom sanacijom.

Ove godine pravimo prvi korak ka građanima, kroz pilot projekat, gde očekujemo da se prijave najpre gradovi i opštine koji su već predvideli novac za povećanje energetske efikasnosti. Verujem da će nakon uspešnog sprovođeja pilot projekta i druge lokalne samouprave prepoznai svoj interes, opredeliti sredstva u svojim budžetima za narednu godinu za ove svrhe i biti mnogo aktivnije u ovoj oblasti. Naš plan je da, od iduće godine, sa većom podrškom i međunarodnih finansijskih institucija, prosečno godišnje ulaganje u oblast energetske efikasnosti bude oko 150 miliona evra.

Ako znamo da Srbija danas troši oko četiri puta više energije za proizvodnju iste jedinice proizvoda, da kuće i stanovi bez adekvatne izolacije troše i do četiri puta više energije, da građani zbog toga plaćaju više račune, a da to sve negativno utiče i na životnu sredinu i klimatske promene, onda je jasno zašto želimo da energetska efikasnost postane nacionalni projekat u kojem će zajedno učestvovati država, lokalne samouprave i građani.

Šta su najvažniji ciljevi u vezi sa restrukturiranjem javnih preduzeća u ovom domenu?

Da bi novi investicioni plan mogao da se sprovede u delo, od posebne važnosti je reformisanje najvećih javnih preduzeća, EPS-a i Srbijagasa, koji treba da budu nosioci velikih projekata iza kojih će stajati država. Vlada Srbije je usvojila planove reorganizaije, s tim da je ovaj proces za sada dalje odmakao u EPS. Operator distributivnog sistema, Elektrodistribucija Srbije, počinje da funkcioniše i suštinski, a ne samo formalno, odvojeno od EPS, dok u Srbijagasu predstoji i dalje dosta posla na razdvajanju preduzeća Transportagas i Distribucijagas Srbija od Srbijagasa. Ipak, s obzirom da sprovođenje reformi u Srbijagasu ostaje jedan od važnih uslova za otvaranje pregovaračkog Poglavlja 15 sa EU, očekujem da uz podršku Vlade napravimo i konkretnije pomake u narednom periodu.

U procesu energetske tranzicije moraju biti ispunjeni ključni ciljevi: obezbeđenje energetske bezbednosti i sigurnog snabdevanja energijom i potpuno pokrivanje potreba Srbije u električnoj energiji sopstvenom proizvodnjom.

Sa kojim izazovima se susrećemo u diversifikaciji u oblasti nabavke gasa?

Srbija je ove godine konačno dobila još jedan pravac snabdevanja gasom, ali je za energetsku bezbednost i naše zemlje, kao i regiona, važno da imamo i diverzifikaciju snabdevača. Naš cilj je da se povežemo gasnim interkonekcijama sa svim susedima i da Srbija bude energetsko čvorište regiona i u ovom sektoru. Za izgradnju gasne interkonekcije Niš-Dimitrovgrad obezbeđeno je finansiranje i u toku je izbor izvođača za radove koji će otpočeti ove godine, kako bi gasovod postao operativan 2023 godine. Gasna interkonekcija sa Bugarskom će dati mogućnost snabdevanja Srbije prirodnim gasom iz LNG terminala u Grčkoj, kao i gasovodima TAP i TANAP koji su deo Južnog gasnog koridora, kojim se transportuje gas Kaspijskog i regiona Bliskog istoka.

Takođe, Srbija je zajedno sa predstavnicima Izraela, Grčke, Kipra, Bugarske, Severne Makedonije, Mađarske i Rumunije uključena u radu ad hoc radne grupe za unapređenje energetske saradnje i istraživanje mogućnosti gasovoda East-Med, koja je uputila i zajedničko pismo komesarski za energetiku EU u cilju dobijanje podrške za finansiranje projekta. Realizacija ovog projekta omogućilo bi da gas sa gasnih polja u istočnom Mediterana preko Kipra, Krita, Grčke i Bugarske stigne i do Srbije, što bi bilo veoma važno za duguročnu energetsku bezbednost ne samo Srbije, već i regiona.

DEKARBONIZACIJA

Kao i u bilo kojoj zemlji koja ima visok udeo uglja u proizvodnji električne energije kakav ima Srbija – oko 67%, njegova zamena je višedecenijski proces.

ODGOVORNOST

Pokazalo se da tržišni mehanizmi u energetici nisu dovoljni i da država mora imati znatno veću ulogu i odgovornost i mi ćemo se u skladu s tim i ponašati.

SARADNJA

Želimo da energetska efikasnost postane nacionalni projekat u kojem će zajedno učestvovati država, lokalne samouprave i građani.

Pročitajte još...

Zorana Mihajlović: Ulaganje 500 miliona evra u modernizaciju niskonaponske mreže

Ulaganje u niskonaponsku mrežu je neophodno kako bi se povećala pouzdanost snabdevanja električnom energijom na teritoriji cele Srbije, izjavila je potpredsednica Vlade Republike Srbije...

Održana kinesko-srpska video-konferencija o saradnji u oblasti zelene energije

Konferenciju su organizovali Ministarstvo rudarstva i energetike, Ambasada NR Kine u Beogradu i Nacionalna uprava za energetiku Kine, uz podršku Privredne komore Srbije. Srbija i Kina su tradicionalno...

Branimir Stojčević, General Manager, Burdock Consultancy d.o.o.

Sinonim za ekološka rešenja

Kompanija Burdock pruža usluge u domenu totalnog projektnog menadžmenta, inženjeringa, pripreme i nadzora nad izvođenjem kapitalnih remonta i projekata širom sveta. Ova kompanija, osnovana...

Francuska podržava napore Srbije da unapredi energetsku bezbednost

Francuska iskazuje podršku naporima Srbije da unapredi energetsku bezbednost, posebno imajući u vidu izazove sa kojima se sve evropske države suočavaju zbog rata u...

EU sredstva za bolje snabdevanje gasom u Srbiji

Objavljen tender za izgradnju gasne interkonekcije Srbija-Bugarska Objavljivanjem tendera za izbor izvođača radova na gasovodu Niš-Dimitrovgrad, Evropska unija i Srbija su napravile novi korak ka...

Saradnja Srbije i Italije u procesu dekarbonizacije, zelena agenda zajednički cilj

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i ambasador Italije u Beogradu Karlo Lo Kašo su u Beogradu razgovarali o saradnji dve države u oblasti...

Dražen Pjeranović, Elektromontaža Kraljevo

Posvećenost donosi uspeh

Lane je Energotehnika Južna Bačka preuzela većinski paket „Elektromontaže, čime su stvoreni uslovi da se ostvari hrabriji i agresivniji nastup na tržištu van granica...

Milutin Đukanović, predsjednik Odbora direktora EPCG

Budućnost pripada zelenoj energiji

EPCG, osim što garantuje stabilnu proizvodnju i snabdevanje građana i privrede električnom energijom, skoro već četvrt veka ima lidersku ulogu u privrednom razvoju Crne...

Više...

Stefan Lazarević, predsednik AmCham-a

Partnerstvo na duge staze

Američka privredna komora je već dvadeset godina važan stub američko srpskog partnerstva. Naš cilj je da kroz partnerstvo sa Vladom Srbije unapređujemo poslovnu klimu,...

Vera Nikolić Dimić, izvršna direktorka AmCham-a

Uspeh nas tera da budemo još ambiciozniji

AmCham će i u narednom periodu nastojati da promoviše vrednosti američkog biznisa i truditi da bude za svakim stolom za kojim se razgovara o...

Dragan Stokić, Predsednik Francusko srpske privredne komore (CCIFS)

Na izazove odgovaramo entuzijazmom i vrednim radom

Uprkos krizi, ostajemo optimisti, i verujemo da možemo nastaviti da radimo na tome da dovodimo francuske kompanije u Srbiju. Očekujemo nastavak privrednog rasta uprkos...

Sanja Ivanić, generalna direktorka CCIFS

Naša vrata su uvek otvorena

Od početka krize sa koronavirusom, i poteškoća sa dobavljačkim lancima, aktivno radimo na informisanju francuskih preduzeća o tome da nema potrebe ići van Evrope...

Vesti

EU produžila upotrebu kovid sertifikata do juna 2023.

Savet Evropske unije dao je zeleno svetlo za produžetak upotrebe digitalnih kovid sertifikata do 30. juna 2023. godine Produženje ove...

Srbija očekuje 3,5 miliona tona pšenice i 7 miliona tona kukuruza

Srbija ove godine očekuje žetvu od 3,5 miliona tona pšenice i, u slučaju povoljnih meteo uslova, nešto više od...

Vlada Crne Gore objavila radnu verziju Temeljnog ugovora sa SPC

Vlada Crne Gore objavila je radnu verziju Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), koju su načelno uskladile radne...

Iran podneo zahtev za članstvo u BRIKS

Iran je podneo zahtev za pridruživanje grupi BRIKS, prenosi Interfaks pozivajući se na agenciju Tasnim. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova...

Ambasador Tomaš Kuhta: Prioritet je da Srbija otvori najmanje jedan klaster tokom predsedavanja Češke

Tokom predsedavanja Češke Savetom EU, koje počinje 1. jula, jedan od prioriteta biće da Srbija otvori najmanje jedan klaster,...