Zoran Zaev, predsednik Vlade Republike Makedonije

Pozitivne promene dolaze s odlukom Vlade da sprovede neophodne reforme i donese stabilnost zemlji koju su dugo sputavali unutrašnji politički sukobi i spor s Grčkom oko zvaničnog imena zemlje.

„Ako se usredsredimo na pronalaženje rešenja za spor s Grčkom, 2018. mogla bi biti godina za pamćenje za Republiku Makedoniju, ali i za region, EU i NATO. Stoga sam nepopravljivi optimista”, kaže makedonski premijer Zoran Zaev, čija je zemlja nedavno ispunila sve uslove za otpočinjanje pregovora s EU. S istom nadom zemlja očekuje poziv za članstvo u NATO-u u julu.

Makedonija je dobila preporuku za početak pregovora o pristupanju EU još 2005, i zamalo da dobije poziv za članstvo u NATO-u još 2008. godine. Međutim, od tada nije bilo napretka zbog nerešenog spora sa susednom Grčkom oko imena. Da li smatrate da je postizanje dogovora s Grčkom oko imena Makedonije danas simbolična ili dalekosežna odluka koja otvara Makedoniji vrata budućnosti?

Odluka Evropske komisije da Evropskom savetu da kristalno jasnu preporuku u kojoj se kaže da je Republika Makedonija ispunila sve uslove za početak pregovora s EU potvrda je politike aktuelne vlade. Za samo 10 meseci, pokrenuli smo procese koji su se bili duboko zaglibili zbog neodgovornog ponašanja prethodne vlade i političke krize. Očekujem da će 2018. godina doneti značajne pozitivne promene u realizaciji strateških evroatlantskih ciljeva zemlje i kvaliteta života građana Republike Makedonije. Pregovore s Grčkom postavili smo na prijateljski i dostojanstven nivo i ja očekujem da će oni dovesti do rešenja koje će doneti bolju budućnost građanima Makedonije i Grčke, pa i celom regionu.

Tokom posete Makedoniji predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker poručio je da „ako nastavite s reformama još nekoliko meseci, [Evropska] komisija će moći da preporuči Savetu [EU] otvaranje pregovora o pristupanju”. Koliko ste danas blizu ostvarenju ovog cilja?

Pokazalo se da da su najave i predviđanja predsednika EK Junkera bile zasnovane na realnim osnovama koje je izgradio imajući u vidu naša stvarna dostignuća. Zahvaljujući našim energičnim i predanim naporima u procesu reformi, u ovom trenutku ispunjeno je 95% Plana 3-6-9 za sprovođenje reformi. Uz konsultacije sa stručnim javnim i civilnim sektorom i uključivanje domaćih političkih subjekata, Vlada je Skupštini podnela paket reformskih zakona. Kao što i domaća i međunarodna javnost može da vidi, usvajanje zakona zasnovanih na preporukama EK i primedbama ekspertske grupe Rajnharda Pribea počelo je širokim konsenzusom. Vidim da smo svesni odgovornosti koju svi mi – Vlada, opozicija, građani – imamo za budućnost, za budućnost naše zemlje, i za budućnost stabilne i bezbedne Evrope. A vidim i da Evropska komisija priznaje i ceni naš rad, što gura Makedoniju i region napred. Zato je i stigla jasna preporuka, a u junu očekujem datum početka pregovora o pristupanju Republike Makedonije Evropskoj uniji.

Tokom poslednje dve godine, EU je postavila dodatni uslov za svoju preporuku zahtevajući da se održe demokratski izbori i ostvare hitni reformski prioriteti čiji je nacrt dat u tzv. Pribeovom izveštaju. Iz ove perspektive, koje su reforme hitnije i šta je vaša vlada do sada uradila po tom pitanju?

Svi hitni reformski prioriteti rešavaju se kroz izmene i dopune zakonskih rešenja koje Vlada dostavlja Skupštini i, kao što rekoh, njihovo usvajanje je počelo. Ovo se odnosi na započete reforme rada tajnih službi, zakone o zaštićenim svedocima koji su usvojeni dvotrećinskom većinom, osnivanje Operativno-tehničke agencije (OTA) kao nezavisnog tela, praćenje komunikacija i izglasavanje zakona koji obezbeđuju nezavisno sudstvo i vladavinu prava. Takođe predviđamo izmene zakona koje će obezbediti profesionalni rad medija, institucije koje rade u interesu građana, efikasnu i nepristrasnu javnu upravu, izborni zakon koji uliva poverenje itd. Ukratko, mi stvaramo efikasan državni sistem koji će garantovati prava i pravdu u Republici Makedoniji, u skladu s evropskim demokratskim standardima. To nam je potrebno i kao građanima. Potrebno nam je da bismo obezbedili stabilnu klimu za investicije koje će dovesti do otvaranja novih radnih mesta i ekonomskog razvoja, i do otvaranja vrata u EU i NATO. Iskreno verujemo u dobrobiti evropskih vrednosti, zbog čega smo i uspeli da napravimo tako veliki korak za tako kratko vreme.

Mnogi veruju da članstvo u NATO-u otvara vrata budućnosti u EU, a ne obrnuto. Šta u tom pogledu očekujete od samita NATO-a u julu, kako na kratki tako i na dugi rok?

Započeti reformski procesi i politika dobrosusedskih odnosa doprinose evropskoj i atlantskoj integraciji. Mi paralelno radimo na ostvarivanju oba ova strateška cilja. Da, Republika Makedonija ima otvoreni poziv za članstvo u NATO-u, koji će stupiti na snagu čim se nađe rešenje za spor s Grčkom. Verujem da je svima jasno da je ovo trenutak kada se to može postići i, ako se svi usredsredimo na iznalaženje rešenja, 2018. može biti godina za pamćenje za Republiku Makedoniju. Stoga sam nepopravljivi optimista i očekujem poziv da za članstvo u NATO-u u junu.

Mnogi vide Zapadni Balkan kao sporedni ulaz za rivalstvo između Rusije i Zapada. Kako vi to vidite u kontekstu političkog života Makedonije i vaših odnosa sa susednim zemljama?

Balkan je oduvek bio tačka ukrštanja širih geostrateških ciljeva. Ali kad bismo se usredsredili na mir u svetu, stabilnost, bezbednost i privredni razvoj, sve bi bilo lakše. Stanovnike Zapadnog Balkana uveliko određuje njihova želja za demokratijom, poštovanjem ljudskih prava, slobodom i pravdom. Evroatlantska opredeljenja većine građana zemalja Zapadnog Balkana su jasna, kao što je jasno da su svim zemljama Zapadnog Balkana potrebni prijateljski ekonomski odnosi sa svim zemljama sveta.

Da li smatrate da je Zapadni Balkan danas bliži svojoj ulozi faktora stabilnosti u ovom delu sveta ili je još uvek slaba tačka Evrope?

Zapadni Balkan je pokazao da može imati iskrene, energične i posvećene političke lidere koji žele, mogu i umeju da procene šta njihovim građanima treba, i koji istovremeno mogu da sveobuhvatnije i voljnije, bez proračunatosti, stave svoje države na pravi put. 

Stoga, ako je Zapadni Balkan ikada bio čvrst u svom opredeljenju ka zajedničkoj budućnosti, to je sada. Ovo je vrlo važan trenutak. Shvatili smo da treba međusobno da se povežemo i sarađujemo i Evropi smo pokazali da može biti celovita, bezbedna i stabilna samo uz punu integraciju svih zemalja koje joj pripadaju geografski, istorijski i kultorološki. Mi smo bez sumnje faktor stabilnosti u Evropi, ne nestabilnosti. Evropa je to shvatila i odlučila da pruži ruku Zapadnom Balkanu, što treba pozdraviti.

Iz ugla Makedonije, koji su, ako ih ima, najznačajniji rezultati Berlinskog procesa?

Već samo pomenuo neke: povezivanje i saradnja zemalja u regionu. Počeli smo da radimo i već stižu prvi rezultati infrastrukturnog povezivanja dogovorenog na samitu u Trstu, osnivanje regionalne ekonomske zone – poslovna zajednica već aktivno sarađuje, ima više carinskih podsticaja za protok robe i ljudi, harmonizacija zakonodavstva i, poslednje po redu, ali ne i po važnosti, imamo Digitalni samit u Skoplju… Jedna je stvar što Evropa traži takvo ujedinjenje Zapadnog Balkana, ali mnogo je važnije što su i same države shvatile da ako se udruže mogu biti bolji, privlačniji i uvaženiji partner u Evropi i širom sveta, bez obzira na to da li se radi o ekonomskom tržištu ili o drugim oblastima. To će takođe poboljšati kvalitet života ljudi u našim zemljama. Stoga mi vrlo ozbiljno shvatamo Berlinski proces i usredsređeni smo na to kako možemo da mu doprinesemo, pa čak i da vodimo proces, u interesu celog regiona.

Kako vidite ulogu Turske i Kine u regionu, a naročito u Makedoniji? Koje su političke i ekonomske dimenzije jačanja njihove uloge na Balkanu?

Turska i Kina, poput Rusije, tradicionalno su dobri prijatlji Republike Makedonije. Mi odlično sarađujemo u oblasti privrede, prosvete i poljoprivrede, i ja mogu samo da očekujem produbljivanje odnosa u ovim i drugim oblastima od važnosti za svakodnevni život građana naših država. Verujem da je u interesu zemalja u regionu, kao i Republike Makedonije, da postoji prijateljska, principijelna saradnja zasnovana na zdravim demokratskim odnosima sa svim zemljama širom sveta, jer mir, bezbednost, stabilnost i ekonomska perspektiva jesu u nacionalnom interesu, ali to su i globalne potrebe.

Imajući u vidu da vaša vlada ima toliko zadataka na nacionalnom i na međunarodnom frontu, kako ocenjujete sposobnost svog tima da se suoči sa svim izazovima?

Formirao sam Vladu koja ima široku političku i civilnu bazu radi vraćanja demokratije u zemlju, okrepljenja institucija, rešavanja posledica desetogodišnjeg režima.

Da, potrebne su sveobuhvatne reforme, potrebna je dobra volja, potrebna je iskrena politika prijateljstva, treba nam čvrsto uverenje da smo na pravom putu – a svima smo dokazali da to postoji. Ali takođe je neophodno promeniti svest i percepciju ljudi, jer je nemoguće da desetogodišnji režim ne ostavi posledice na kolektivnu svest i percepciju. Dakle, u pravu ste, promene koje sprovodimo – nacionalne, internacionalne, unutrašnje – jesu višedimenzionalne i davaće očekivane rezultate u fazama. Ali ako me pitate da li su već počele da daju rezultate, rekao bih da jesu, i zadovoljan sam kada to čujem od građana i naših prijatelja iz međunarodne zajednice, koji skoro uvek počinju sastanke s nama primedbom da se u Makedoniji mogu osetiti pozitivne, energične promene. Naš mandat ne traje ni punih godinu dana. Ja analiziram, pratim reakcije građana, slušam mišljenje svakog pojedinca i videće se da li je i gde je potrebno jačanje stručnih, profesionalnih, efikasnih, poštenih, transparentnih i nadasve odgovornih državnih organa za građane Republike Makedonije.

Kako biste ocenili podršku javnosti kada je reč o promenama koje su započele osnivanjem vaše vlade?

Verujem da građani osećaju pozitivne promene otkad uživaju slobodu da kažu šta misle, slobodu da budu ono što jesu, otvorene šanse za svakoga – to su stvari koje ne mogu proći neprimećeno. Svestan sam da su građani nestrpljivi da vide suštinske promene u određenim oblastima koje direktno utiču na njihov svakodnevni život, da postoji izvesno nestrpljenje i među nama u Vladi, i to je dobro jer nam građanski pritisak daje dodatnu snagu da učinimo maksimalne napore kako bismo postigli delotvorne i kvalitetne rezultate. Nasledili smo jedan neispravan sistem, u svakom smislu reči. Negde smo postavili temelje, negde smo počeli da gradimo i svaki novi dan sa sobom nosi neku kvalitativnu promenu ‒ pre ili kasnije, ali ove promene postaju očigledne.

Koji su vaši prioriteti kada je reč o domaćoj političkoj sceni?

Mi vrlo ozbiljno radimo na podizanju životnog standarda, obezbeđenju većih plata i novih radnih mesta. Pritom želimo da motivišemo mlade ljude da žive i rade u našoj zemlji, jer je emigracija i odliv mladih ljudi i vrhunskih radnika jedan od naših glavnih problema. 

Obezbedili smo brojne oblike državne pomoći za privredna društva i jednak tretman stranih i domaćih kompanija i nastavićemo da radimo u tom pravcu. Smatramo da se tako stvara opuštenija politička klima, pored toga što se gradi društvo za sve građane. Očekujem da vidim delotvorne promene u zdravstvu i prosveti, uz rad na decentralizaciji mnogih službi na lokalnom nivou kako bi njihove usluge bile dostupnije građanima. Prema našem ustavu, Republika Makedonija je socijalna država i naš zadatak je da rešimo problem ogromnog siromaštva uz obezbeđenje odgovarajuće socijalne zaštite svakome kome je potrebna. Za nas, spoljni prioriteti, tj. evroatlantske integracije, predstavljaju pravu mogućnost za efikasniju realizaciju unutrašnjih prioriteta, pa tako i punu stabilizaciju građana i države.

Kako je Berlinski proces uticao na bilateralne odnose Srbije i Makedonije? Kako biste opisali ove odnose danas i koji su glavni faktori koji doprinose njihovom daljem razvoju?

I građani Republike Makedonije i građani Republike Srbije treba da žive u modernom, evropskom, demokratski razvijenom društvu. Imamo prijateljske odnose sa Srbijom, građani obeju zemalja imaju tradicionalno bliske odnose. Imamo zajedničku prošlost, ali, što je još važnije, imamo i zajedničku budućnost, kroz integraciju u Evropsku uniju. Berlinski proces nam samo pomaže na tom putu.

Nakon skoro istih ekonomskih sporova sa Srbijom oko poljoprivrednih proizvoda, da li biste rekli da su dve strane sada bliže pronalaženju održivog rešenja ovih problema?

Za svako otvoreno pitanje postoji rešenje ako postoji volja da se do njega dođe. Mi smo odlučni u nastojanju da rešimo probleme u oblasti poljoprivrede kroz dijalog, kako i treba da radi zemlja koja teži da bude deo evroatlantske porodice. Republika Makdonija daje razloge, i nastaviće da daje još uverljivije razloge, kako bi imala i zadržala veliku podršku međunarodne zajednice u postizanju ovih ciljeva.