Nacionalne vlasti itekako imaju prostor da i u uslovima globlne pandemije utiču na ekonomsko okruženje i privredni ambijent. Od nove Vlade očekujemo da, kao i do sada, zajednički radimo na izgradnji dobrog poslovnog okruženja, ali da radimo intenzivnije, brže i efikasnije.
Ova godina svakako nije uobičajena godina za biznise u celom svetu, pa samim tim i za AmCham kompanije članice u Srbiji.
„Zdravlje ljudi je ugroženo, a svedoci smo da su zdravstveni sistemi izuzetno osetljivi na ovakve udare, i da veoma brzo dolazi i do prenapregnutosti“, kaže Zoran Petrović, President of the AmCham Board of Governors. „Svakako, to ne menja činjenicu da, i u ovim izazovnim vremenima, biznisi moraju da nastave rad u novim uslovima“.
Na Vladama širom sveta je da pokažu predusretljivost i razumevanje za dati momenat biznisima koji mora da bude veći nego ikada kaže Petrović. Vlada Srbije je, smatra naš sagovornik, imala dosta brzu, obimnu i efikasnu reakciju i pomogla narocito mikro malim i srednjim preduzecima da prebrode prvi udar krize kako bi, pre svega, zaposlenost bila održana na relativno stabilnom nivou. „Ocena za poslovnu klimu je umereno zadovoljavaju
a takvo je i očekivanje za 2021. godinu gde kao ključne prepreke za bolju poslovnu klimu vidimo dalji nastavak epidemije COVID-19 virusa, neefikasnu javnu administraciju (naročito u oblastima poreza, carina, deviznog poslovanja, imovinskih prava, rada i predvidljivošću izmena zakonskih propisa) i dostupnost radne snage.“, kaže President of the AmCham Board of Governors.
Da li je i kako Covid -19 uticao na promenu poslovnog okruženja? Možemo li sve promene koje su se dogodile pripisati pandemiji?
Virusna pandemija je itekako uticala na način poslovanja gotovo listom svih kompanija. Započeti procesi digitalizacije su se dodatno ubrzali, a bili smo prinuđeni da reorganizujemo gotovo sve poslovne procese u meri i na način da nastavimo da pružamo usluge i isporučujemo svoje proizvode našim korisnicima. Neki su se snašli bolje, neki lošije, ali su svi itekako radili ubrzano na transformaciji svojih poslovnih modela. Najveći broj AmCham kompanija članica i dalje ima više od polovine zaposlenih na radu od kuće, i taj model za sada daje dobre rezultate. Ostaje pitanje kako će izgledati post-epidemijski period, kao i kakve će dugoročne efekte imati na način poslovanja. Poslednja dekada može da se nazove dekadom ubrzanja i transformacije poslovnih modela, a epidemija je samo dodatno ubrzala i primorala one nepodobne promenama da se menjaju. Nikako manje važno, nijedna sprovedena promena nije, i ne sme da bude na uštrb zdravlja zaposlenih.
Šta su očekivanja poslovnog sektora od nove vlade Srbije? Ako uzmemo kao primer fabriku Fijata u Kragujevcu koja je više puta odlagala i zaustavljala proizvodnju zbog globalne konjukture, a ne zbog situacije sa pendemijom u Srbiji, možemo li to uzeti kao dokaz da zapravo nacionalne vlade imaju veoma mali prostor da utiču na ekonomsko okruženje?
Nacionalne Vlade itekako imaju ogroman prostor da utiču na ekonomsko okruženje i privredni ambijent. Vlade su nosioci promena poslovnog okruženja, i bez političke volje, ali i saradnje poslovnim sektorom do tih promena se dolazi jako sporo, i neretko se prave kardinalne greške. Drugim rečima, bez javno-privatnog dijaloga države i biznisa nema napretka i to je ono za šta se AmCham principijelno zalaže već dugi niz godina. Moramo imati širok, temeljan i blagovremen javni diskurs, jer ne bismo smeli sebi više da dozvoljavamo da zakoni i propisi koji se tiču privrede idu na usvajanje bez da je privreda konsultovana, ili bez da je imala dovoljno vremena da da kvalitetne inpute na sadržaje propisa. Mi zajedno sa Vladom treba da stvorimo okruženje sa jasnim pravilima igre, i okruženje u kojem su pravila igre ista za sve. Kada dođemo na taj nivo, ostaje nam prava tržišna utakmica i prava konkurencija na dobrobit građana, države, i nesumnjivo biznisa. Od nove Vlade očekujemo da, kao i do sada, zajednički radimo na izgradnji upravo ovakvog poslovnog okruženja, ali da radimo intenzivnije, brže i efikasnije.
Otvaranje kancelarije DFC-a tj, američke razvojne banke u Beogradu biće pozitivan signal budućim investitorima koji planiraju investicije u Srbiji i regionu, ali i podrška postojećim investitorima koji planiraju širenje svojih poslovnih aktivnosti na ovim prostorima
U kojim oblastima je moguće učiniti pomake i kakve? U zakonodavnoj sferi ili u praktičnoj primeni propisa?
U godišnjem istraživanju „Zadovoljstvo i poverenje investitora“ kompanije
lanice AmCham-a dosledno ukazuju na probleme koje ih muče u poslovanju. Institucionalne reforme su iz godine u godinu sve više u fokusu naših članova. Unapređenje vladavine prava, efikasnosti pravosuđa i borbe protiv korupcije, sve češće se pominju kao neizostavni preduslov za realizaciju efekata bilo koje sektorske reforme. Nikako manje važno, predvidivost izmene zakonskih propisa, ali i njihova dosledna primena se već godinama nalaze visoko na reformskoj agendi AmCham-a. Kombinovani napredak u svim navedenim oblastima će biti pozitivan podsticaj za postojeće domaće i strane investitore, ali i magnet za privlačenje novih investitora.
Kakva su očekivanja vaših članica: Sa kakvim rezultatima će završiti ovu godinu i da li će uspeti da zadrže sva radna mesta kao pre pandemije?
U istraživanju o negativnim efektima pandemije, koje je AmCham sproveo u dva navrata, naše članice očekuju pad profitabilnosti za 25%, investicija za 30% odsto, ali većina ne očekuje probleme sa likvidnošću. Najveći uzrok pada poslovne aktivnosti za čak 68% ispitanika nalazi se u smanjivanju tražnje za proizvodima i uslugama, što je posebno vidljivo u sektoru turizma i ugostiteljstva, saobraćaja i nekretnina. Pored većine kompanija koje nameravaju da ostanu na istom broju zaposlenih do kraja godine (71%), relativno je sličan broj onih koji planiraju novo zapošljavanje (14%) i onih koji očekuju otpuštanje (15%).
U proteklom periodu mnoge kompanije su ubrzano ušle u digitalnu transformaciju i organozovale rad od kuće. Koliko je dobro ova oblast rada od kuće uređena?
Masovno upućivanje zaposlenih na rad od kuće desio se kao posledica epidemije. Za mnoge naše kompanije članice to nije bila novost, jer su zaposleni i ranije imali tu mogućnost.
Ono što jeste bila novost je da smo bili primorani da reorganizujemo biznise kako bismo mogli da uputimo najveći broj zaposlenih da rade od kuće. U ovom trenutku, i dalje veliki deo zaposlenih radi od kuće, dok pokušavamo da, u odnosu na epidemiološku situaciju, vraćamo deo po deo zaposlenih u kancelarije prateći uputstva kriznih štabova.
Kolege iz AmCham HR foruma su veoma detaljno razmatrale i pozitivne, ali i negativne efekte rada od kuće. Promišlja se o tome da li bi stalni rad od kuće mogao da bude trajna opcija za neka radna mesta i neke industrije, i za očekivati je da će, usled novonastalih okolnosti, rad od kuće postati učestaliji nego što je to bio do sada. Sa druge strane, izazovi se nalaze u individualnoj motivaciji zaposlenih i praćenju njihovog učinka, ali i zbog očuvanja i građenja timskog duha, negovanja korporativne kulture i angažovanja i uvođenja u posao novih kolega. Postoje i sektori u kojima je česta društvena interakcija zaposlenih ključna, pa je u tom smislu veoma važan značaj tima, komunikacije i liderstva.
Šta bi dolazak Američke razvojne finansijske korporacije (FC) mogao da znači za Srbiju? Kako iskoristiti mogućnosti koje se pružaju?
Otvaranje kancelarije DFC-a tj, američke razvojne banke u Beogradu biće pozitivan signal budućim investitorima koji planiraju investicije u Srbiji i regionu, ali i podrška postojećim investitorima koji planiraju širenje svojih poslovnih aktivnosti na ovim prostorima. Dolazak ovako važne finansijske institucije iz SAD-a u Beograd našu zemlju stavlja na listu poželjnih investicionih destinacija i otvara nam mogućnost da osnažimo, kako priliv direktnih stranih investicija, koje već nekoliko godina unazad imaju visoko učešće u BDP-u, ali i domaćih privatnih investicija, čiji nivo bi morao biti veći. Ova banka sarađuje direktno sa privatnim sektorom i to primarno u zemljama u razvoju. Sektori koje ova banka finansira su najčešće vezani za infrastrukturu, poljoprivredu, zdravstveni i energetski sektor, ali i nove, napredne tehnologije. Ne manje važno, DFC posebnu pažnju obraća na sektor malih i srednjih preduzeća i razvoj ženskog preduzetništva. I to su programi koje rade u saradnji sa komercijalnim bankama.
U istraživanju o negativnim efektima pandemije, koje je AmCham sproveo u dva navrata, naše članice očekuju pad profitabilnosti za 25%, investicija za 30% odsto, dok su očekivanja u vezi sa brojem radnih mesta različita
Sve ovo za nas je važno, jer i u našoj privredi postoji veliki potencijal u sektoru mikro i malih kompanija, a ne smemo da zaboravimo da upravo te kompanije čine kičmu uspeha svake ekonomije. Treba napomenuti da su i Evropske institucije poput Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj dugo prisutne sa svojim kancelarijama u Beogradu i da su značajnim sredstvima pomogle i pomažu razvoj privatnog i javnog sektora.
Može li dolazak DFC uticati i na odluke američkih privatnih investitora da više investiraju u Srbiju?
Otvaranje kancelarije DFC u Beogradu samo dodatno potvrđuje da Beograd postaje i finansijski centar regiona i da će se neki projekti brze naći na radaru za podršku zbog fizičkog prisustva DFC-a. Uz realizaciju mini-šengen inicijative, ovo će biti pozitivan impuls ekonomskom razvoju regiona, podsticajem bržeg protoka ljudi, roba, usluga i kapitala. Dodatno, za očekivati je da će se u budućnosti, i američke kompanije koje planiraju investicije u Srbiji ili regionu, obraćati DFC-u za informacije o potencijalu za investiranje na terenu, sto će pomoći u donošenju odluka. Ostaje naravno i dosta zadataka koji mi treba da rešimo, a kompanije članice AmChama ukazuju na vladavinu prava, korupciju i predvidljivost u donošenju propisa koji utiču na biznis.
