prof. dr Dubravko Ćulibrk, v.d. direktora Instituta za veštačku inteligenciju Srbije

Posle dve godine rada, Institut za veštačku inteligenciju Srbije nametnuo se kao regionalni centar izvrsnosti u svom domenu i ima jasan plan o tome na koji način želi da se razvija i pomogne transformaciji naše privrede

Veštačka inteligencija predstavlja tehnologiju koja će izmeniti mnoge aspekte života i poslovanja u budućnosti. Ako uspemo da tu tehnologiju razumemo, prihvatimo i primenimo na pravi način, imamo šansu da poboljšamo standard života svakog građanina Srbije, regiona, pa i sveta. Ovo je misao vodilja našeg sagovornika prof. dr Dubravko Ćulibrk, v.d. direktora Instituta za veštačku inteligenciju Srbije koji vodi ovu instituciju od njenog osnivanja. Sa njim smo razgovarali o dve godine rada  Instituta i njegovom razvoju.

Čini se da u Srbiji raste saznanje da domaća ekonomija mora biti zasnovana na znanju i inovacijama. Koliko vi u realnom miljeu privrede prepoznajete ovde tendencije i u kojim oblastima?

Cela moja karijera je fokusirana na informaciono-komunikacione tehnologije i u tom delu privrede je primetna tradicija od usluga razvoja, ka poslovanju koje je orijentisano na razvoj sopstvenog proizvoda i, naročito u poslednjih par godina, ka istraživanjima i stvaranju i komercijalizaciji intelektualne svojine. Pri tome mislim na širu oblast poslovanja koja se zasniva na računarstvu i elektrotehnici i obuhvata oblasti poput robotike, mehatronike i dela kreativne industrije. Čini mi se da ovakvu tendenciju razvoja možemo očekivati i u domenu biotehnologije u skorije vreme.

Gde vidite mesto Instituta u ovom procesu?

Mi smo istraživačko-razvojni institut i jedan od osnovnih elemenata naše vizije je da postanemo kovnica lidera u domenu veštačke inteligencije. Praktično to znači da želimo da stvorimo doktore nauka koji poseduju istraživačko iskustvo i znanja na nivou koji se smatra relevantnim na globalnom tržištu rada, ali i da ih edukujemo kako da rezultate svojih istraživanja zaštite, a zatim i kako da ih komercijalizuju, kroz licenciranje ili kroz stvaranje startap kompanija. U tom pogledu naš institut je, koliko ja znam, jedina institucija ovog tipa u regionu koja ima politiku zaštite intelektualne svojine i koja maksimalno, poštujući zakonska ograničenja naravno, favorizuje ljude koji su tu intelektualnu svojinu i stvorili. To smo implementirali kroz jasne pravilnike koje regulišu zaštitu intelektualne svojine na institutu, kao i uslove pod kojima institut podržava stvaranje novih kompanija na osnovu te svojine. Takođe, imamo i operativni kapacitet u okviru instituta za pisanje patenata, što nije uobičajeno za naše naučno-istraživačke institucije. U tom smislu, mi u procesu razvoja ekonomije zasnovane na znanju planiramo da vodimo primerom i aktivno radimo na izgradnji ekosistema duboko-tehnološkog preduzetništva u domenu veštačke inteligencije i njenih primena.

Koliko su se Strategija razvoja veštačke inteligencije i akcioni plan pokazali kao realistično zamišljen put ulaska Srbije u oblast primene veštačke inteligencije?

Strategija počiva na nekoliko stubova. Mislim da su se strategija i akcioni plan pokazali vrlo realističnim kada se radi o obrazovanju i istraživanju. U poslednjem bih rekao da je osnivanje instituta bilo najambicioznija stavka, pa samo njegovo postojanje predstavlja dokaz realističnosti strategije.

Strategija razvoja veštačke inteligencije i akcioni plan pokazali su se kao realistično zamišljeni put ulaska Srbije u oblast primene veštačke inteligencije. Osnivanje instituta je bilo najambicioznija stavka, pa samo njegovo postojanje predstavlja dokaz realističnosti strategije

Realističnost u domenu primena u javnom sektoru i razvoju privrede zasnovane na veštačkoj inteligenciji još treba nedvosmisleno da se demonstrira, ali sam ja lično mišljenja da se trud koji se ulaže u tom pogledu biti opravdan do kraja perioda za koji su strategija i akcioni plan pisani.

Dve godine od osnivanja Instituta, da li smatrate da je on na dobrom putu da postane globalni centar izvrsnosti?

Mislim da jeste. Nikad nisam mislio da će to biti lako uraditi i da je uspeh zagarantovan, ali bih rekao da već sad, posle dve godine, predstavljamo regionalni centar izvrsnosti. To je dobar rezultat za tako kratak period. Uspostavili smo organizaciju koja je sposobna da ostvari našu viziju i imamo jasnu strategiju kako stići do cilja. Bez obzira što imamo da pređemo još veliki put, kada pogledam naš savetodavni odbor zaista sam zapanjen time kakav globalni “centar” izvrsnosti on predstavlja. Takvi ljudi ne bi gubili dragoceno vreme baveći se nečim što nema izgleda da postane globalno relevantno.

Koliko na tematsku podelu rada u vašim istraživačkim grupama određuju globalni trendovi primene VI a koliko potencijalne potrebe domaće privrede? Ko su, u okvirima domaće privrede vaši glavni sagovornici kada je reč o primeni rešenja zasnovanih na VI?

Naše grupe su miks ekspertize koju smo mogli da nađemo u našoj zemlji i strateških prioriteta razvoja naše privrede. Pri tome su u potpunosti usklađene sa globalnim trendovima, ali, naravno, nemamo kapacitete da se bavimo istraživanjima u domenu svakog globalnog trenda. Na kraju smo osnovali 5 grupa.

Dve su fokusirane na bazične tehnologije koje se bave interakcijom ljudi i mašina i računarskim vidom, dok se tri bave globalno i lokalno atraktivnim primenama: u medicini i naukama o životu, pametnoj proizvodnji i zaštiti prirodne sredine i odgovoru na klimatske promene. Mnogo naših partnera jesu predstavništva globalnih kompanija koje značajna sredstva ulažu u razvoj novih tehnologija, među kojima je i japanska inovativna kompanija „Takeda“. Od domaćih preduzeća tu su RTS, MTS, Agromarket, JP Službeni glasnik, EPS, JP Pošta Srbije itd.

Kakvi su kapaciteti Srbije u smislu raspoloživog kadra i kakvo je interesovanje studenata za ovu oblast?

Srbija ima dobro obrazovane inženjere na bachelor i master nivou i interesovanje studenata je veliko. Mislim da je poslednja statistika koju sam čuo da imamo 49 000 programera, a većina njih ima dobar osnov da se bavi veštačkom inteligencijom. Nažalost, kada se dođe do nivoa doktorskih studija i istraživanja tu smo u značajnom zaostatku za globalnim liderima.

Važan aspekt misije instituta je stvaranje okruženja svetskog nivoa izvrsnosti za istraživače koji se bave veštačkom inteligencijom u našoj zemlji i podrška razvoju njihove lične izvrsnosti. Pokušali smo već od samog starta, i čini mi se uspeli, da postavimo standard u regionu u ovom pogledu.

Važan aspekt misije instituta je stvaranje okruženja svetskog nivoa izvrsnosti za istraživače koji se bave veštačkom inteligencijom u našoj zemlji i podrška razvoju njihove lične izvrsnosti. Kroz inovativnu šemu povezivanja naših istraživača sa mentorima globalnog nivoa izvrsnosti širom sveta i uvođenjem svetskih kriterijuma za vrednovanje učinka istraživanja, pokušali smo već od samog starta, i čini mi se uspeli, da postavimo standard u regionu u ovom pogledu.

U Srbiji se ulažu sredstva u infrastrukturu, hardver i softver i ove resurse bi trebalo da koriste istraživačke zajednice, fakulteti i startapi. Da li se to već dešava i u kojoj meri, ako na primer poredimo Srbiju sa zemljama jednake razvijenosti?

Možda sam pristrasan, ali bih rekao da, u poređenju sa zemljama jednake razvijenosti mi prednjačimo u ovom domenu. Sama činjenica da je nabavljen hardver namenjen razvijanju rešenja VI, postavljen u Državni data centar i stavljen na raspolaganje istraživačkoj zajednici i startapima besplatno je zaista izuzetna. Sam softver koji se koristi u ovoj oblasti je najčešće javno dostupan, pa je pristup adekvatnom hardveru osnovni problem

Ova platforma je u upotrebi preko godinu dana. Ima, naravno, problema, zbog potrebe da se podrži veliki broj korisnika na bezbedan način, ali i angažman kolega iz Kancelarije za IT i eUpravu i šire zajednica na njihovom razrešavanju predstavlja neprocenjivo iskustvo za našu zajednicu.

Jedini izuzetak u regionu, kada se radi o sredstvima koja su opredeljena za razvoj u domenu veštačke inteligencije, a koji mislim da treba navesti jeste Bugarska, čiji parlament je opredelio 100 miliona eura za razvoj instituta za veštačku inteligenciju na Univerzitetu u Sofiji. Sa time u ovom trenutku ne možemo da se merimo ni mi, ni druge zemlje u okruženju.

Vrlo često govorite u medijima o primeni veštačke inteligencije i imate veliki broj popularno napisanih tekstova o primeni veštačke inteligencije na vašem websajtu. Istovremeno, Institut organizuje i mini simpozijume na kojima se govori o primeni veštačke inteligencije u specifičnim oblastima. Šta su glavne poruke koje želite da prenesete kroz ove vidove komunikacije?

Da budem iskren, ovo je posledica interesovanja koje tema uživa u široj javnosti i poziva od strane medija, više nego naša želja da prenesemo neku posebnu poruku. Trudimo se da odgovorimo takvim zahtevima koliko god je to moguće, jer je za prihvatanje rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji od strane građana i privrede osnovni preduslov da oni budu upoznati sa dostignućima u ovoj oblasti.