Slovenija je jedan od najznačajnijih trgovinskih partnera i investitora u Srbiji sa uloženih preko milijardu evra na godišnjem nivou i planovima za dalji razvoj saradnje i investiranje
Srbija je veoma značajan privredni partner Republike Slovenije, što će se nastaviti i u budućnosti, kao jedno od ciljnih tržišta na koje će Slovenija biti fokusirana. U Srbiji prepoznajemo izuzetne mogućnosti za rast, što dokazuje činjenica da u Srbiji posluje najviše slovenačkih kompanija u inostranstvu, više od 1.500, čemu treba dodati i značajne investicije koje premašuju brojku od milijarde evra na godišnjem nivou.
Prema raspoloživim podacima, slovenačke kompanije najviše ulažu u delatnosti iz oblasti motornih vozila, prerađivačke oblasti, kao i u sektore finansija i osiguranja. To su oblasti u kojima slovenačke kompanije i u budućnosti vide velike prilike.
Obe zemlje imaju interes za jačanje ekonomske saradnje i ona je gotovo iz godine u godinu sve bolja. Ipak, koji sektori, po vama, nisu dovoljno iskorišćeni?
– Slažem se da je privredna saradnja dveju zemalja iz godine u godinu sve bolja, ali uvek postoje mogućnosti za poboljšanje saradnje u različitim privrednim sektorima. Svakako da postoji još mogućnosti za saradnju iz oblasti turizma, IKT, infrastrukture, zaštite životne sredine, automobilske industrije… Slovenija takođe želi i više direktnih stranih investicija. Sa aspekta privlačenja direktnih stranih investicija nastojimo da promovišemo Sloveniju kao centar za istraživanje i razvoj (R&D Hub) i logistički centar (Logistic Hub).
Prema raspoloživim podacima, slovenačke kompanije najviše ulažu u delatnosti iz oblasti motornih vozila, prerađivačke oblasti, kao i u sektore finansija i osiguranja. To su oblasti u kojima slovenačke kompanije i u budućnosti vide velike prilike
Slovenija je zemlja koja ima porez na dobit kompanija među najnižima u EU i puno olakšica i podsticaja za investitore, posebno iz oblasti R&D. Raznovrsni programi podstiču inovativnost malih, srednjih i velikih kompanija. Na taj način privreda u saradnji sa naučno-istraživačkim sistemom proizvodi sa većom dodatom vrednošću i samim tim podiže nivo efikasnosti prodaje. Sa merama koje sprovodimo u saradnji sa ostalim ministarstvima, Slovenija će biti još više zelena, kreativna i pametna (Green, Creative, Smart).
Srpski privrednici ulažu u Sloveniji, ali deset puta manje nego slovenački u Srbiji. U kojim oblastima imaju najviše šansi i, kao neko ko je svojevremeno bio proglašen za najboljeg menadžera u Sloveniji, kako ocenjujete imidž koji investitori iz Srbije imaju u vašoj zemlji?
– Vrednost stranih direktnih investicija u Sloveniji raste. U 2015. godini iznosile su 11,6 milijardi evra, što je za 13,4% više nego u 2014. godini. Krajem trećeg kvartala 2016. godine stanje stranih direktnih investicija bilo je 12,26 milijardi evra. Pozitivni podaci o trenutnim privrednim kretanjima ukazuju na to da Slovenija nudi sve više potencijalnih mogućnosti za proširenje poslovanja kako domaćim, tako i stranim kompanijama. Da je Slovenija zemlja mogućnosti, potvrđuje i globalni indeks prilika za privlačenje stranih direktnih investicija koji Sloveniju svrstava ispred mnogobrojnih konkurenata sa aspekta privlačenja stranih investicija.
Svaki investitor koji ima jasnu viziju poslovanja u Sloveniji, te trajnu usmerenost i odgovornost, bez obzira na činjenicu iz koje zemlje dolazi, u Sloveniji je dobrodošao.
Što se tiče imidža srpskih investitora u Sloveniji, smatram da je sve bolji, što potvrđuju podaci Banke Slovenije. Krajem 2015. godine u Sloveniji je bilo 59,3 miliona evra direktnih investicija iz Srbije, tj. 0,5% od ukupnih. Naša je želja da se srpske investicije u Sloveniji još povećaju da bismo mogli, pored već postojećih uspešnih priča srpskih kompanija u Sloveniji i slovenačkih kompanija u Srbiji, dodati još neku pozitivnu priču, što bi svakako uticalo na produbljenje privredne saradnje, te na podsticaj rasta oba tržišta.
Slovenija ima veliko iskustvo u razvoju banjskog turizma. Na Poslovnom forumu krajem prošle godine u Beogradu bilo je reči o slovenačkim ulaganjima u srpske banje. Prošlo je nekoliko meseci, hoće li neki poslovi biti realizovani?
– Kao ministar privrede naravno da želim da između slovenačkih i srpskih kompanija dođe do skorašnje saradnje i u toj oblasti, ali to većim delom zavisi od privrednika i vlasnika nego od želja ministra. Isto važi i za investicije u slovenačkom turizmu. Kod nas postoje prilike za investitore iz Srbije i želim da privrednici obeju zemalja, koji imaju strateške ciljeve i vizije, tu saradnju uspešno privedu do kraja.
Dve zemlje posebno dobro sarađuju kada su vanredne situacije, što potvrđuju migrantska kriza i slučaj Agrokor. Da li, po ugledu na njih, i redovna komunikacija može da rezultira većim brojem konkretnih rešenja, odnosno da se ne čekaju susreti zvaničnika i poslovni forumi koji ih obično prate?
– Siguran sam da bez već poznatih dobrih odnosa među državama ne bismo mogli da uspešno sarađujemo i u vanrednim situacijama.
Imidž srpskih investitora u Sloveniji je sve bolji, što potvrđuju podaci Banke Slovenije. Krajem 2015. godine u Sloveniji je bilo 59,3 miliona evra direktnih investicija iz Srbije, tj. 0,5% od ukupnih. Naša je želja da se srpske investicije u Sloveniji još povećaju
Veze koje mi, predstavnici zemalja, uspostavimo na bilateralnim skupovima i forumima ključni su pokazatelj da smo sposobni da se brzo dogovorimo i kada su u pitanju hitne stvari. Zato te susrete nikada ne potcenjujem i uvek im se radujem.
Zbog čega je potenciranje priče o neophodnom zajedničkom izlasku na treća tržišta, a to čine obe strane, obrnuto proporcionalno realizaciji tih poslova? Gde je problem?
– Ovde ste jako strogi. Mislim da ne možemo olako da kažemo da je obrnuto proporcionalno. Svakako je u početku bitno da prepoznamo potrebe zajedničkog nastupanja na tržištima i tek potom da iste realizujemo. U ovom slučaju opet mogu da navedem kao primer turizam. Globalna bezbedonosna situacija je uzrokovala da turisti iz udaljenih zemalja traže nove mogućnosti za odmor.
Interesovanje za pojedine zemlje iz naše regije možemo svakako da povećamo tako što ćemo im ponuditi širi program u koji će biti uključeno više zemalja. Zato je, na primer, Slovenačka turistička organizacija u saradnji sa Srpskom nacionalnom turističkom organizacijom u Iranu organizovala zajedničku prezentaciju, tj. turističku radionicu. Od tih zajedničkih nastupa zaista puno očekujemo i smatram da ne bi trebalo da imamo većih problema prilikom realizacije.
Kada ste postali ministar u vladi Slovenije, protivili ste se daljem povećanju stope PDV-a i doprinosa za zdravstveno osiguranje, a zalagali za podsticanje stranih investicija i veće ulaganje u turizam. Sa dvoipogodišnje distance, da li danas mislite drugačije?
– Kad bih danas ponovo započeo mandat, izabrao bih iste prioritete. Istina je pak da bih neke mere preduzeo ranije. Dolazim iz privrede i bilo mi je potrebno neko vreme da shvatim da u politici ne možemo prihvatati i realizovati odluke na isti način kao u kompaniji. Raduje me što smo povećali sredstva za promociju turizma i što uspešno privlačimo strane investitore. Isto tako, znam da bismo mogli da postignemo više u poboljšanju poslovnog okruženja – smanjenju administrativnih prepreka, fleksibilnijem radno-pravnom zakonodavstvu i manjem poreskom opterećenju. Do kraja mandata ima još vremena i nadam se da ćemo nastaviti da koračamo u pravom smeru.