Mihailo Jovanović, direktor kancelarije za eUpravu

Održavanje Ministarskog samita Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju, u Beogradu učvrstiće poziciju Srbije kao važnog aktera aktera u globalnom razvoju veštačke inteligencije.

Beograd će 3. i 4. decembra biti domaćin Ministarskog samita Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju, koji se po prvi prvi put održava u Evropi. Ovo je bila jedna od ključnih tema o kojima smo razgovarali sa Mihailom Jovanovićem, direktorom kancelarije za eUpravu.

Ipak razgovor smo počeli podatkom da je izvoz IKT usluga u prvih devet meseci 2024. godine iznosio 2,96 milijarde evra, što je rast od 19% u odnosu na isti period 2023. godine. Koliko smo se oporavili od krize u ovom sektoru i kakva su vaša očekivanja u bliskoj budućnost?

Podaci koje je objavila Narodna banka Srbije su pokazatelj kontinuiteta rasta i daljeg napretka našeg IKT sektora. Samo u septembru ove godine, ostvaren je rekordan izvoz od 338 miliona evra, što je 20% više nego u septembru 2023. godine, ukazujući na kontinuitet rasta i sve veći doprinos ovog sektora u ekonomskom bilansu zemlje. Suficit u IKT uslugama koji iznosi 2,3 milijarde evra za prvih devet meseci predstavlja značajan pokazatelj, posebno u pogledu uticaja na BDP i stabilnost deviznog bilansa Srbije.

Ovakav suficit nam omogućava ne samo održanje, već i dodatno ulaganje u ovaj sektor, što otvara mogućnosti za razvoj novih tehnologija i podršku domaćim inovacijama. S obzirom na dosadašnje trendove i dinamiku rasta, očekujemo da će IKT sektor nastaviti da igra vodeću ulogu u privredi Srbije, pružajući sve veći doprinos domaćem ekonomskom rastu.

DDC u Kragujevcu je i glavni simbol digitalne transformacije u Srbiji i mesto gde se nalazi prva Nacionalna platforma za veštačku inteligenciju. Kavi su planovi Uprave kada govorimo o korišćenju veštačke inteligencije u unapređenju rada državne uprave?

Kada je reč o planovima za primenu veštačke inteligencije u državnoj upravi, važno je istaći da je Srbija već 2019. godine donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije za period 2020–2025 i tako postala prva zemlja u jugoistočnoj Evropi sa takvim dokumentom. Nova Vlada, predvođena premijerom Milošem Vučevićem, već na početku mandata pokazala je posvećenost digitalizaciji i novim tehnologijama, pre svega razvoju i primeni veštačke inteligencije jer je u prvih 100 dana rada, premijer formirao Savet za veštačku inteligenciju u kojem se nalaze eminentni stručnjaci iz javne uprave, privrednog sektora i sa različitih univerziteta. Kao regionalni lider u oblasti veštačke inteligencije, u narednom periodu nastavljamo dalja ulaganja u ovoj oblasti. Trenutno u Državnom data centru imamo superračunar koji se bazira na 4 nVidia DGX A100 sistema sa 32 GPU, 1024 procesorskih niti i 150TB prostora za skladištenje podataka.

Srbija u narednom periodu dobija jedan od najvažnijih strateških dokumenata u ovom trenutku, Strategiju razvoja veštačke inteligencije za period od 2024-2030. godine.

Ovaj sistem ima 5 PetaFlops-a AI performansi. Početkom naredne godine ćemo imati nadogradnju ovog superračunara sa još 6 najnovijih nVidia DGX H200 sistema sa 48 GPU koji su 7 puta brži od postojećeg sistema, kao i dodatnih 120TB prostora za skladištenje podataka. Od posebnog značaja je, da Srbija u narednom periodu dobija jedan od najvažnijih strateških dokumenata u ovom trenutku, Strategiju razvoja veštačke inteligencije za period od 2024-2030. godine. Ovaj dokument, koji predstavlja logičan kontinuitet u našoj daljoj modernizaciji, važan je za svaki aspekt društva, ne samo za ekonomiju i privredu već i za obrazovanje, energetiku, saobraćaj, zaštitu životne sredine, medicinu jer je veštačka inteligenicija ključna tema današnjice.

Istovremeno, najavljena je i saradnja sa CERN. Šta su ključni benefiti ove saradnje za Srbiju?

U decembru prošle godine, Republika Srbija potpisala je Memorandum o razumevanju o saradnji u uvođenju i eksploataciji Globalne LHC (Large hadron Collider – Veliki hadronski sudarač) računarske mreže, u Državnom data centru u Kragujevcu i ponosni smo na činjenicu da je naša zemlja jedna od svega 24 zemalja članica najveće naučne laboratorije na svetu. Zahvaljujući izuzetnim performansama DDC-a u Kragujevcu, ne samo da čuvamo, već se spremamo da i analiziramo i obrađujemo podatke za jedan od četiri glavna eksperimenta – CMS (Compact Muon Solenoid). Naša zemlja je jedna od možda i prvih zemalja koja će odmah biti u kategoriji TIER1 (prva u lancu data centara odmah do data centra CERNa).

Cilj je da brzo dostignemo 10% ukupnih kapaciteta svih ukupnih TIER1 resursa. Značajno je to što će ceo sistem koji će biti deo Globalne LHC računarske mreže, biti projektovan od strane naših inženjera, gde ćemo pokušati da uvedemo nove trendove. Takođe , naši IT stručnjaci imaće mogućnost da stiču nova znanja i iskustva vezana za upravljanje kompleksnim informatičkim sistemom čime Srbija dobija novu generaciju stručnjaka koji će svoje dragoceno znanje moći da primenjuju i na druge oblasti nauke.

Kao glavni nacionalni partner, u saradnji sa nadležnim ministarstvima sprovodite trogodišnji projekat „Da kliknemo sa građanima“. Šta su najvažniji ciljevi ovog projekta i šta će to značiti za vas kao Upravu i za građane?

Pokretanjem projekta „Centar za razvoj digitalnih usluga – da kliknemo sa građanima“ započeli smo jedno novo poglavlje u radu Kancelarije za IT i eUpravu, jer nam je izuzetno važno da se u svemu što radimo čuje reč korisnika naših usluga. Uz pomoć partnera iz UNDP-a, UNICEF-a i FAO-a osluškivaćemo i ispitivati našu najvažniju ciljnu grupu, a to su građani Republike Srbije. Bitno nam je da čujemo reč građana u svakoj narednoj fazi razvoja digitalnih usluga, da ih razvijamo i testiramo u saradnji sa njima, kako bi usluge bile što dostupnije, razumljivije, kao i pristupačne na svim uređajima i prilagođene osobama sa invaliditetom.

U Beogradu će o dgovornom razvoju veštačke inteligencije, kao i ka njenoj primeni u korist celokupnog društva govorti više od 70 govoriti u okviru 25 sesija

Posebnu pažnju usmeravamo i na one koji nisu korisnici naših elektronskih usluga, nastojeći da razumemo prepreke koje ih sprečavaju da postanu eGrađani. Trudićemo se da usluge što više pojednostavimo i smanjimo broj koraka. Da bismo sve ovo postigli, potrebno je da uvedemo nove procedure i nove alate u naš svakodnevni rad, da naše zaposlene koji rade na razvoju usluga obučimo za saradnju sa korisnicima. Cilj nam je da novi proces rada usavršimo tokom naredne tri godine, tako da razvoj usluga usmerenih ka građanima postane podrazumevani način razvoja digitalnih javnih usluga.

Beograd će 3. i 4. decembra biti domaćin Ministarskog samita Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju na kojem će učestvovati ministri i vodeći stručnjaci iz celog sveta. Šta će biti ključne teme ove konferencije?

Naš glavni grad, Beograd će početkom decembra definitivno biti centar sveta kada je u pitanju razvoj veštačke inteligencije. Takođe , ovakva vrsta događaja se prvi put održava u Evropi, što dodatno osnažuje poziciju naše zemlje na globalnoj sceni. Ciljevi Samita, usmereni su pre svega ka odgovornom razvoju veštačke inteligencije, kao i ka njenoj primeni u korist celokupnog društva. Očekujemo više od 500 eksperata, od kojih će više od 70 govoriti u okviru 25 sesija, dok nam je u planu i potpisivanje Beogradske deklaracije.