Nj.E. Vladimir Gasparič, ambasador Slovenije u Srbiji

Ambasador Slovenije, jedne od zemalja koja, kao članica EU, aktivno učestvuje u regionalnoj inicijativi Berlinski proces, odbacuje tumačenja da je reč o projektu koji se može posmatrati kao alteranativa za zemlje Zapadnog Balkana čija se evropska perspektiva ne čini više tako izvesnom. Nj.E. Vladimir Gasparič uveren je da proširenje EU nije napušten koncept, a da Berlinski proces treba posmatrati kao jednu njegovu fazu, i to značajnu.

Govoreći o bilateralnim odnosima Slovenije i Srbije, sagovornik CorD Magazina sa zadovoljstvom konstatuje napredak u svim oblastima koji će biti potvrđen, kako kaže, i na zajedničkoj sednici dveju vlada u Ljubljani krajem godine.

Ambasador Gasparič veruje u jačanje ekonomske saradnje zemalja u regionu uprkos lošem iskustvu sa Agrokorom, koje je, po njegovoj oceni, poljuljalo odnose u regionu, zbog čega bi bilo opravdano postaviti pitanje odgovornosti političara koji su dozvolili da se afera dogodi.

Vaša ekselencijo, u julu se, u Trstu, nastavlja serija sastanaka lidera Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa. Šta očekujete od ovog susreta u Italiji?

– Imajući u vidu broj pripremnih sastanaka za susret u Trstu, koji se dešava na različitim nivoima, procenjujem da je pristup tom samitu vrlo ozbiljan. O tom samitu bilo je reči i na nedavnom sastanku procesa Brdo – Brijuni u Sloveniji, gde su predstavljena očekivanja svih strana. Procenjujem da su italijanske kolege dobro shvatile značaj i trenutak, pa se treba nadati dobrom ishodu.

Imajući u vidu prilike u EU, skeptici Berlinski proces vide kao neku vrstu utešnog rešenja za zemlje regiona, a dijalog pokrenut u Nemačkoj dobio je i alternativno ime „Parking za Zapadni Balkan“. Kako komentarišete takva tumačenja?

– Čuo sam za ta tumačenja i do sada su svi relevantni nivoi negirali alternative kao što su „parking“, „uteha“ i slično. Ja mislim da je Berlinski proces, uključujući i nemačku varijantu plus, značajna faza u napretku približavanja Zapadnog Balkana Evropi i obrnuto.

Od izjave predsednika Evropske komisije do danas dosta je čvrsto mišljenje da je njegov stav o neproširenju za vreme njegovog mandata bio prilično nesrećan, budući da za zemlje Zapadnog Balkana članstvo u EU predstavlja jedinu viziju i najbolju opciju za njihov razvoj

Aktuelna situacija u EU ne daje baš prostora za veliki optimizam. U tzv. „white paper“ predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera, dokumentu o pet mogućih scenarija razvoja EU, proširenje se uopšte ne uzima u razmatranje?

– Od izjave predsednika Evropske komisije do danas dosta je čvrsto mišljenje da je njegova izjava o neproširenju za vreme njegovog mandata bila prilično nesrećna, obzirom da za zemlje Zapadnog Balkana članstvo u EU predstavlja jedinu viziju i najbolju opciju za njihov razvoj. Verujem da će Evropska komisija u novom sastavu imati mudriji pristup.

S druge strane, odnosi Slovenije i Srbije beleže stalni napredak, kažu zvaničnici. Da li se, u tom smislu, u skorije vreme, planira nova zajednička sednica dveju vlada?

– Drago mi je i ponosan sam što odnosi Slovenije i Srbije beleže stalni napredak na svim područjima. Pretpostavljamo da će zajednička sednica vlada, koja će se održati krajem ove godine u Ljubljani, to potvrditi i doneti nove inicijative.

Nedavno je potpisan Memorandum o razumevanju u digitalizaciji javne uprave između dve zemlje. Šta će on doneti?

– Sa potpisom Memoranduma su se nadležna ministarstva obeju država obavezala na saradnju u oblasti digitalizacije u javnoj upravi. Sadržaj Memoranduma se odnosi na saradnju i izmenu iskustava i dobrih praksu oblasti centralizacije i upravljanja državne informatike; infrastrukture državnog oblaka, uručivanje i izmenu elektronskih podataka; e-javnog naručivanja; kibernetske bezbednosti, razvoja prekograničnih elektronskih usluga i razmene iskustava u oblasti prilagođavanja i ispunjenja zahteva zakonodavstva EU i upotrebe informacionih i komunikacionih tehnologija u javnom sektoru. Ta saradnja proticaće u obliku razmene dobrih praksi i rešenja u oblasti IKT, organizacije radnih i studijskih poseta službenika na rukovodećim položajima, organizacije stručnih radionica, seminara i ostalih sastanka. Saradnja će se odvijati i putem otvaranja tržišta IKT kompanijama i zajedničkom saradnjom na nekim trećim tržištima. Kao follow-up potpisanog sporazuma određene su prioritetne oblasti i određen je Akcioni plan saradnje za 2017 godinu.

Govoreći pre godinu dana za CorD Magazine rekli ste da postoji veliki potencijali za produbljivanje ekonomske saradnje. Da li na tom polju vidite pomake i koje oblasti smatrate naročito zanimljivim?

– Mogućnosti za produbljivanje ekonomske saradnje obe strane se pre svega vide u oblasti turizma, agrobiznisa, u oblasti zaštite životne sredine, kao i u oblasti digitalizacije i e-uprave.

Mogućnosti za produbljivanje ekonomske saradnje obe strane se pre svega vide u oblasti turizma, agrobiznisa, u oblasti zaštite životne sredine, kao i u oblasti digitalizacije i e-uprave. To je potvrđeno u okviru Zajedničke sednice vlada u oktobru 2016. u Beogradu, kao i Mešovitog komiteta za privrednu saradnju u januaru ove godine u Ljubljani

To je potvrđeno u okviru Zajedničke sednice vlada u oktobru 2016. u Beogradu, kao i Mešovitog komiteta za privrednu saradnju u januaru ove godine u Ljubljani. Obe strane intenzivno rade na unapređenju saradnje u pomenutim oblastima, gde se vide jasni znaci napretka.

Koliko se, na primer, odmaklo u razmatranju mogućnosti da kompanije iz Slovenije i Srbije zajedno organizuju proizvodnju prehrambenih proizvoda za izvoz na druga tržišta, kako ona evropska, tako i na tržište Rusije?

– Nadležna ministarstva i institucije rade na tome da povežu preduzeća i daju im osnovu za uspostavljanje konkretne saradnje za zajednički nastup i izvoz na evropska i druga tržišta, kao što je rusko. U svakom slučaju mora postojati obostrani interes da bi došlo do konkretne saradnje.

Koliko je afera Agrokor poljuljala ideju o regionalnoj privrednoj saradnji?

– Afera, ili ako hoćete skandal Agrokor, duboko je poljuljala odnose u regionu i mogla bi da ima stravične posledice za sve one koji su u vezi sa i pod uticajem Agrokora. Ministri ekonomije Slovenije, Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine nedavno su imali zajednički sastanak gde su dogovorili krizni menadžment po tom pitanju. Procenjujem da će prava kriza tek nastupiti i na svakoj je vladi da pripremi i povuče poteze kako bi zaštitila svoju ekonomiju zbog duboko neodgovornog ponašanja Agrokora i onih političara koji su to dozvoljavali.

Gde je tu bila pravna država, sprečavanje korupcije, klijentelizma itd. i da li će neko zato da odgovara?