Vizija Univerziteta u Beogradu je kontinuirano jačanje njegovog ugleda kao vodeće regionalne obrazovne i naučno-istraživačke institucije, privlačenje sve većeg broja studenata, unapređenje studijskih programa i reforma sistema rada. U proteklom periodu pokrenuli smo mnoge inicijative kako bi ove ciljeve i ostvarili.
Ako pogledamo kratak pregled sugestija Svetske banke za dalji post kovid privredni razvoj Srbije, kao jedan od osnovnih izazova spominje se nedogovarajuća ponuda I potražnja za veštinama, odnosno obrazovanje koje nije prilagođeno potrebama privrede. Zato je prvo pitanje koje smo postavili prof. dr Vladanu Đokiću, rektoru Univerziteta u Beogradu – šta u ovom pogledu može da promeni Strategija obrazovanja 2030?
„Kontinuirano praćenje kvalifikacionog okvira, uz analizu i razumevanje koje veštine i znanja su neophodni za potrebe tržišta rada na nacionalnom nivou, svakako predstavlja jedan od prioritetnih zadataka visokoškolskih ustanova u Srbijii, podjednako pri reakreditaciji postojećih kao i pri razvoju novih studijskih programa“, kaže naš sagovornik. „Potražnja za visokokvalifikovanim, socijalno angažovanim stručnjacima povećava se i menja u skladu sa brojnim globalnim izazovima. To vidimo i u pokazateljima Evropske agende za visoko obrazovanje koja predviđa da će do 2025. godine polovina postojećih zanimanja i poslova zahtevati visoke kvalifikacije, i prepoznaje postojanje brojnih propusta u procesu edukacije i veštinama koje se stiču u okviru visokog obrazovanja. Ova problematika je u našem kontekstu samo postala izraženija i vidljivija pod kovid okolnostima, iako od ranije postoje jasni pokazatelji da su potrebni dodatni napori i u strateškom i u operativnom smislu da se visoko obrazovanje prilagodi potrebama privrede i tržištu rada.“
Upravo to je jedno od polazišta izrade Strategije obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine napominje naš sagovornik. „Međutim, stanovišta sam da odrednice Strategije predstavljaju jedan širi konceptualni okvir za sistemsko unapređenje, a da pojedinačni zadaci i ciljevi moraju biti postavljeni i sprovedeni kroz specifične inicijative i aktivnosti. Jedna od takvih je i saradnja u pružanju podrške Javne uprave visokoškolskim ustanovama u obrazovnom procesu, formalizovana sporazumom u oktobru mesecu prethodne godine. To je važan korak i reformi Javne uprave i sa aspekta obezbeđivanja sticanja praktičnih veština studenata i dostizanja visokog nivoa kompetencija za rad u realnom okruženju“
Jedna od mogućnosti za unapređenje postojećeg kvaliteta studija jeste I uvođenje strukovnih programa i formi dualnog obrazovanja. Koliko na fakultetima postoji interesovanje da krenu tim putem?
Kada je u pitanju Univerzitet u Beogradu, od preko 320 studijskih programa na različitim nivoima studija, trenutno u ponudi postoje dva studijska programa osnovnih strukovnih studija i tri studijska programa specijalističkih strukovnih studija, što upućuje na potrebu da se fakulteti bar podstaknu na razmišljanje o ovoj vrsti studija. Univerzitet bi trebalo da neguje akademske studije u klasičnoj formi, ali i da razmotri sve mogućnosti razvijanja strukovnih programa, kao i formi dualnog obrazovanja u meri u kojoj za to ima kapacitete i na dobrobit cele društvene zajednice.
Univerzitet bi trebalo da neguje akademske studije u klasičnoj formi, ali i da razmotri sve mogućnosti razvijanja strukovnih programa, kao i formi dualnog obrazovanja u meri u kojoj za to ima kapacitete i na dobrobit cele društvene zajednice
Na koji način bi se Strategija razvoja Univerziteta naslonila na potrebe za promenama u sferi obrazovanja?
Pre nego što navedem nekoliko ključnih vizura koje mogu imati važnu ulogu u promenama u obrazovanju, želim da napomenem da je radi obezbeđenja kontinuiranog rada na ostvarenju dugoročnih strateških ciljeva, neophodno da Univerzitet, u vidu Strategije koja još uvek nije formalno uspostavljena, uz konsenzus svojih članica, definiše pravce svog razvoja na rok od najmanje jedne decenije, prateći fundamentalne projekcije strategija Republike Srbije i relevantnih međunarodnih dokumenata. Imajući u vidu veoma neizvesne okolnosti, pre svega trenutno stanje i posledice pandemije, strateške odluke koje će se donositi veoma su važne za dugoročni razvoj Univerziteta. U prvom redu, prilikom definisanja Strategije neophodno je poštovanje uspostavljenih tradicionalnih vrednosti i identiteta Univerziteta, kroz uvažavanje novih okolnosti u nacionalnom, regionalnom i međunarodnom okruženju. Strateške vizure bi u tom okviru trebalo podjednako da se odnose na razvoj procesa i ishoda obrazovanja, razvoj digitalne edukacije i nastave na daljinu, uspostavljanje i primenu sveobuhvatnih procesa i procedura u vezi sa unapređenjem ljudskih resursa, unapređenje studentskog standarda, promociju i jačanje naučno-istraživačke delatnosti, podsticanje i jačanje međunarodne saradnje, unapređenje i optimizaciju organizacije rada gde je upravo uspostavljanje Strategije razvoja primarni cilj i najzad osnaživanje finansijske sigurnosti i samostalnosti Univerziteta.
Kao jedan od ključnih problema naveli ste finansiranje visokog obrazovanja. Da li ste o tome pričali sa sadašnjim sastavom srpske vlade I šta ostaje kao zadatak za sledeću?
Relevantni aspekti za upravljanje i rad Univerziteta u Beogradu su u domenu nauke, nastave, finansija i međunarodne saradnje. Finansiranje je uglavnom najvažnija tema u dijalogu Univerziteta u Beogradu i Vlade Srbije u svakom njenom mandatu. Stabilnost, razumevanje za potrebe Univerziteta i mogućnost planiranja su ključni faktori, i sa strane Univerziteta to se ne menja.
Tražite da Univerzitetu bude vraćena nacionalizovana imovina po uzoru kako je vraćena verskim zajednicama. Da li danas ima pojedinaca koji doniraju univerzitetu I od koga bi ste vi očekivali da bude mecena visokog obrazovanja u Srbiji?
Između dva svetska rata naš Univerzitet bio je jedan od tri najbogatija u Evropi, sa prihodima od preko 80 zadužbina i fondova. Univerzitet je sada fokusiran na inicijativu za rešavanje statusa imovine oduzete od nacionalnih ustanova i zadužbina koje su u njihovoj upravi, sa ciljem institucionalnog načina vraćanja imovine. Brojni znameniti i imućni Srbi zaveštali su svoju imovinu beogradskom univerzitetu, da se iz sredstava od prihoda nagrađuju studentski stručni i naučni radovi, pomažu siromašni studenti i studentske ustanove, dodeljuju stipendije, i za opšte univerzitetske potrebe, pa je ovo pitanje značajno jer bi njime bila otvorena nova polja finansiranja akademske zajednice. Pozitivnih primera ima i danas, i pojedinaca i društveno odgovornih kompanija, ali ne u obimu kao u zlatno doba srpskog zadužbinarstva.
Nekada je novac zadužbina i fondova korišćen za nagrađivanje studentskih stručnih i naučnih radova, pomaganje siromašnim studentima i studentskim ustanovama. Da li su danas ove potrebe na dovoljno dobar način rešene kroz druge instrumente podrške? Na šta bi sada bilo pametno utrošiti novac darodavaca?
Važno je što smo pokrenuli inicijativu za uspostavljanje postdoktorskih istraživačkih pozicija na Univerzitetu. Trenutno, naši zakoni ne prepoznaju postdoktorska istraživanja i to je ograničenje mnogim istraživačima za dalje usavršavanje. Ova subspecijalizacija mogla bi da pomogne u zadržavanju mladih u zemlji, povratku naših naučnika koji su doktorirali u inostranstvu, a privukla bi i strane istraživače. Konačno, Univerzitet u Beogradu bi se na taj način još više afirmisao kao institucija od integriteta. Možda u ovoj oblasti postoji prostor za moderne vidove zadužbinarstva, od opreme do objekata i fondova.
Namera je da se u narednom periodu unapredi postupak izbora nastavnika na Univerzitetu, koji treba učiniti što transparentnijim i pravičnijim, kako bi se izbegle situacije u kojima se izborni rezultati mogu tumačiti na različite načine.
Tokom kovid 19 postojala je značajna razlika između privatnih i državnih fakulteta u mogućnosti prelaska na online nastavu. Koje ste vi lekcije izvukli kada je u pitanju digitalna tranzicija našeg visokog obrazovanja?
Univerzitet u Beogradu, zahvaljujući velikom iskustvu u procesu digitalizacije, u uslovima pandemije vrlo dobro se pozicionirao i snašao, i uspešno već treću školsku godinu realizuje svoje studijske programe prilagođavajući se situaciji. Rezultati na ispitima i prolaznost prošle školske godine, koja se odvijala po kombinovanom modelu nastave, nisu se značajno razlikovali od ranijih godina i na osnovu toga se može zaključiti da kvalitet obrazovanja i stečenog znanja neće biti ugrožen. Mene više brine socijalni aspekt, odnosno otuđenost studenata kojima je uskraćena živa, interaktivna akademska atmosfera.
Urbanistička pitanja i problemi zaštite životne sredine su pitanja koja građane izvlače na ulicu i uznemiravaju ih bez obzira na to kojoj partiji pripadaju. Zašto je toliko malo stručnjaka sa univerziteta danas uključeno u diskusiju o tome šta treba Srbiji u bilo kom domenu razvoja?
Izazovi u našoj sredini danas uključuju društvenu transformaciju, globalizaciju, ugrožavanje životne sredine i sve veći pritisak na javne usluge, zdravstveni sistem, infrastrukturu i stanovanje, kao i sve jače pozicioniranje informacionih tehnologija. Snaga beogradskog univerziteta je u raznovrsnosti i specifičnosti članica, 31 fakulteta i 11 instituta, koji na različite načine doprinose njegovom ugledu i značaju. Neki od njih to čine akademskom izvrsnošću, neki društvenom angažovanošću, pojedini unapređujući zdravstveni sistem što vidimo u panemiji, neki učešćem u važnim državnim građevinskim i infrastrukturnim projektima. Vrlo je važno što je, po prvi put od osnivanja Univerziteta, osnovan Odbor za zaštitu životne sredine kao stručno i savetodavno telo Senata Univerziteta. Članovi odbora su relevantni stručnjaci iz različitih naučnih oblasti, čiji je zadatak da sa stručnog aspekta, argumentovano, iznose stavove koji će ukazati na značaj zaštite životne sredine, i na aktivnosti, postupke i procedure koje bi tome doprinele.
Na čemu danas počiva ugled Univerziteta i na čemu se lomi? Da li ste skorije imali mogućnost da dobijete povratnu informaciju od javnosti na koji način vas ona sagledava i šta vam signalizira?
Vizija Univerziteta u Beogradu je kontinuirano jačanje ugleda kao vodeće regionalne obrazovne i naučno-istraživačke institucije, privlačeći veći broj studenata, unapređujući i inovirajući studijske programe, reformišući sistem rada kako bi se još snažnije afirmisalo njegovo mesto na lestvici Univerziteta u regionu i svetu. Pokrenuli smo mnoge inicijative kako bi se unapredio rad Univerziteta. Planira se veća uloga studenata u upravljanju telima i organima Univerziteta, jer je nedavno je usvojen Zakon o studentskom organizovanju, što se čekalo skoro deceniju. Jedno od najdelikatnijih pitanja je izbor nastavnika. Namera je da se u narednom periodu unapredi postupak izbora nastavnika na Univerzitetu, koji treba učiniti što transparentnijim i pravičnijim, kako bi se izbegle situacije u kojima se izborni rezultati mogu tumačiti na različite načine.
| MISIJA Univerzitet u Beogradu predstavlja najznačajniju akademsku instituciju u našoj zemlji i regionu i naš cilj je da zadržimo vodeću poziciju | PARTNERSTVA Ključ je u partnerstvima znanja, transferu znanja i obezbeđivanju okruženja za sticanje praktičnih veština budućih profesionalaca već u periodu studija | AGILNOST Univerzitet u Beogradu se, zahvaljujući velikom iskustvu u procesu digitalizacije, u uslovima pandemije vrlo dobro snašao i uspešno realizuje svoje studijske programe |
|---|
