Mapa sajta

Prof.dr Vladan Đokić, Rektor Univerziteta u Beogradu

Uspešno se razvijamo uprkos izazovima

Vizija Univerziteta u Beogradu je kontinuirano jačanje njegovog ugleda kao vodeće regionalne obrazovne i naučno-istraživačke institucije, privlačenje sve većeg broja studenata, unapređenje studijskih programa i reforma sistema rada. U proteklom periodu pokrenuli smo mnoge inicijative kako bi ove ciljeve i ostvarili.

Ako pogledamo kratak pregled sugestija Svetske banke za dalji post kovid privredni razvoj Srbije, kao jedan od osnovnih izazova spominje se nedogovarajuća ponuda I potražnja za veštinama, odnosno obrazovanje koje nije prilagođeno potrebama privrede. Zato je prvo pitanje koje smo postavili prof. dr Vladanu Đokiću, rektoru Univerziteta u Beogradu – šta u ovom pogledu može da promeni Strategija obrazovanja 2030?

„Kontinuirano praćenje kvalifikacionog okvira, uz analizu i razumevanje koje veštine i znanja su neophodni za potrebe tržišta rada na nacionalnom nivou, svakako predstavlja jedan od prioritetnih zadataka visokoškolskih ustanova u Srbijii, podjednako pri reakreditaciji postojećih kao i pri razvoju novih studijskih programa“, kaže naš sagovornik. „Potražnja za visokokvalifikovanim, socijalno angažovanim stručnjacima povećava se i menja u skladu sa brojnim globalnim izazovima. To vidimo i u pokazateljima Evropske agende za visoko obrazovanje koja predviđa da će do 2025. godine polovina postojećih zanimanja i poslova zahtevati visoke kvalifikacije, i prepoznaje postojanje brojnih propusta u procesu edukacije i veštinama koje se stiču u okviru visokog obrazovanja. Ova problematika je u našem kontekstu samo postala izraženija i vidljivija pod kovid okolnostima, iako od ranije postoje jasni pokazatelji da su potrebni dodatni napori i u strateškom i u operativnom smislu da se visoko obrazovanje prilagodi potrebama privrede i tržištu rada.“

Upravo to je jedno od polazišta izrade Strategije obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine napominje naš sagovornik. „Međutim, stanovišta sam da odrednice Strategije predstavljaju jedan širi konceptualni okvir za sistemsko unapređenje, a da pojedinačni zadaci i ciljevi moraju biti postavljeni i sprovedeni kroz specifične inicijative i aktivnosti. Jedna od takvih je i saradnja u pružanju podrške Javne uprave visokoškolskim ustanovama u obrazovnom procesu, formalizovana sporazumom u oktobru mesecu prethodne godine. To je važan korak i reformi Javne uprave i sa aspekta obezbeđivanja sticanja praktičnih veština studenata i dostizanja visokog nivoa kompetencija za rad u realnom okruženju“

Jedna od mogućnosti za unapređenje postojećeg kvaliteta studija jeste I uvođenje strukovnih programa i formi dualnog obrazovanja. Koliko na fakultetima postoji interesovanje da krenu tim putem?

Kada je u pitanju Univerzitet u Beogradu, od preko 320 studijskih programa na različitim nivoima studija, trenutno u ponudi postoje dva studijska programa osnovnih strukovnih studija i tri studijska programa specijalističkih strukovnih studija, što upućuje na potrebu da se fakulteti bar podstaknu na razmišljanje o ovoj vrsti studija. Univerzitet bi trebalo da neguje akademske studije u klasičnoj formi, ali i da razmotri sve mogućnosti razvijanja strukovnih programa, kao i formi dualnog obrazovanja u meri u kojoj za to ima kapacitete i na dobrobit cele društvene zajednice.

Univerzitet bi trebalo da neguje akademske studije u klasičnoj formi, ali i da razmotri sve mogućnosti razvijanja strukovnih programa, kao i formi dualnog obrazovanja u meri u kojoj za to ima kapacitete i na dobrobit cele društvene zajednice

Na koji način bi se Strategija razvoja Univerziteta naslonila na potrebe za promenama u sferi obrazovanja?

Pre nego što navedem nekoliko ključnih vizura koje mogu imati važnu ulogu u promenama u obrazovanju, želim da napomenem da je radi obezbeđenja kontinuiranog rada na ostvarenju dugoročnih strateških ciljeva, neophodno da Univerzitet, u vidu Strategije koja još uvek nije formalno uspostavljena, uz konsenzus svojih članica, definiše pravce svog razvoja na rok od najmanje jedne decenije, prateći fundamentalne projekcije strategija Republike Srbije i relevantnih međunarodnih dokumenata. Imajući u vidu veoma neizvesne okolnosti, pre svega trenutno stanje i posledice pandemije, strateške odluke koje će se donositi veoma su važne za dugoročni razvoj Univerziteta. U prvom redu, prilikom definisanja Strategije neophodno je poštovanje uspostavljenih tradicionalnih vrednosti i identiteta Univerziteta, kroz uvažavanje novih okolnosti u nacionalnom, regionalnom i međunarodnom okruženju. Strateške vizure bi u tom okviru trebalo podjednako da se odnose na razvoj procesa i ishoda obrazovanja, razvoj digitalne edukacije i nastave na daljinu, uspostavljanje i primenu sveobuhvatnih procesa i procedura u vezi sa unapređenjem ljudskih resursa, unapređenje studentskog standarda, promociju i jačanje naučno-istraživačke delatnosti, podsticanje i jačanje međunarodne saradnje, unapređenje i optimizaciju organizacije rada gde je upravo uspostavljanje Strategije razvoja primarni cilj i najzad osnaživanje finansijske sigurnosti i samostalnosti Univerziteta.

Kao jedan od ključnih problema naveli ste finansiranje visokog obrazovanja. Da li ste o tome pričali sa sadašnjim sastavom srpske vlade I šta ostaje kao zadatak za sledeću?

Relevantni aspekti za upravljanje i rad Univerziteta u Beogradu su u domenu nauke, nastave, finansija i međunarodne saradnje. Finansiranje je uglavnom najvažnija tema u dijalogu Univerziteta u Beogradu i Vlade Srbije u svakom njenom mandatu. Stabilnost, razumevanje za potrebe Univerziteta i mogućnost planiranja su ključni faktori, i sa strane Univerziteta to se ne menja.

Tražite da Univerzitetu bude vraćena nacionalizovana imovina po uzoru kako je vraćena verskim zajednicama. Da li danas ima pojedinaca koji doniraju univerzitetu I od koga bi ste vi očekivali da bude mecena visokog obrazovanja u Srbiji?

Između dva svetska rata naš Univerzitet bio je jedan od tri najbogatija u Evropi, sa prihodima od preko 80 zadužbina i fondova. Univerzitet je sada fokusiran na inicijativu za rešavanje statusa imovine oduzete od nacionalnih ustanova i zadužbina koje su u njihovoj upravi, sa ciljem institucionalnog načina vraćanja imovine. Brojni znameniti i imućni Srbi zaveštali su svoju imovinu beogradskom univerzitetu, da se iz sredstava od prihoda nagrađuju studentski stručni i naučni radovi, pomažu siromašni studenti i studentske ustanove, dodeljuju stipendije, i za opšte univerzitetske potrebe, pa je ovo pitanje značajno jer bi njime bila otvorena nova polja finansiranja akademske zajednice. Pozitivnih primera ima i danas, i pojedinaca i društveno odgovornih kompanija, ali ne u obimu kao u zlatno doba srpskog zadužbinarstva.

Nekada je novac zadužbina i fondova korišćen za nagrađivanje studentskih stručnih i naučnih radova, pomaganje siromašnim studentima i studentskim ustanovama. Da li su danas ove potrebe na dovoljno dobar način rešene kroz druge instrumente podrške? Na šta bi sada bilo pametno utrošiti novac darodavaca?

Važno je što smo pokrenuli inicijativu za uspostavljanje postdoktorskih istraživačkih pozicija na Univerzitetu. Trenutno, naši zakoni ne prepoznaju postdoktorska istraživanja i to je ograničenje mnogim istraživačima za dalje usavršavanje. Ova subspecijalizacija mogla bi da pomogne u zadržavanju mladih u zemlji, povratku naših naučnika koji su doktorirali u inostranstvu, a privukla bi i strane istraživače. Konačno, Univerzitet u Beogradu bi se na taj način još više afirmisao kao institucija od integriteta. Možda u ovoj oblasti postoji prostor za moderne vidove zadužbinarstva, od opreme do objekata i fondova.

Namera je da se u narednom periodu unapredi postupak izbora nastavnika na Univerzitetu, koji treba učiniti što transparentnijim i pravičnijim, kako bi se izbegle situacije u kojima se izborni rezultati mogu tumačiti na različite načine.

Tokom kovid 19 postojala je značajna razlika između privatnih i državnih fakulteta u mogućnosti prelaska na online nastavu. Koje ste vi lekcije izvukli kada je u pitanju digitalna tranzicija našeg visokog obrazovanja?

Univerzitet u Beogradu, zahvaljujući velikom iskustvu u procesu digitalizacije, u uslovima pandemije vrlo dobro se pozicionirao i snašao, i uspešno već treću školsku godinu realizuje svoje studijske programe prilagođavajući se situaciji. Rezultati na ispitima i prolaznost prošle školske godine, koja se odvijala po kombinovanom modelu nastave, nisu se značajno razlikovali od ranijih godina i na osnovu toga se može zaključiti da kvalitet obrazovanja i stečenog znanja neće biti ugrožen. Mene više brine socijalni aspekt, odnosno otuđenost studenata kojima je uskraćena živa, interaktivna akademska atmosfera.

Urbanistička pitanja i problemi zaštite životne sredine su pitanja koja građane izvlače na ulicu i uznemiravaju ih bez obzira na to kojoj partiji pripadaju. Zašto je toliko malo stručnjaka sa univerziteta danas uključeno u diskusiju o tome šta treba Srbiji u bilo kom domenu razvoja?

Izazovi u našoj sredini danas uključuju društvenu transformaciju, globalizaciju, ugrožavanje životne sredine i sve veći pritisak na javne usluge, zdravstveni sistem, infrastrukturu i stanovanje, kao i sve jače pozicioniranje informacionih tehnologija. Snaga beogradskog univerziteta je u raznovrsnosti i specifičnosti članica, 31 fakulteta i 11 instituta, koji na različite načine doprinose njegovom ugledu i značaju. Neki od njih to čine akademskom izvrsnošću, neki društvenom angažovanošću, pojedini unapređujući zdravstveni sistem što vidimo u panemiji, neki učešćem u važnim državnim građevinskim i infrastrukturnim projektima. Vrlo je važno što je, po prvi put od osnivanja Univerziteta, osnovan Odbor za zaštitu životne sredine kao stručno i savetodavno telo Senata Univerziteta. Članovi odbora su relevantni stručnjaci iz različitih naučnih oblasti, čiji je zadatak da sa stručnog aspekta, argumentovano, iznose stavove koji će ukazati na značaj zaštite životne sredine, i na aktivnosti, postupke i procedure koje bi tome doprinele.

Na čemu danas počiva ugled Univerziteta i na čemu se lomi? Da li ste skorije imali mogućnost da dobijete povratnu informaciju od javnosti na koji način vas ona sagledava i šta vam signalizira?

Vizija Univerziteta u Beogradu je kontinuirano jačanje ugleda kao vodeće regionalne obrazovne i naučno-istraživačke institucije, privlačeći veći broj studenata, unapređujući i inovirajući studijske programe, reformišući sistem rada kako bi se još snažnije afirmisalo njegovo mesto na lestvici Univerziteta u regionu i svetu. Pokrenuli smo mnoge inicijative kako bi se unapredio rad Univerziteta. Planira se veća uloga studenata u upravljanju telima i organima Univerziteta, jer je nedavno je usvojen Zakon o studentskom organizovanju, što se čekalo skoro deceniju. Jedno od najdelikatnijih pitanja je izbor nastavnika. Namera je da se u narednom periodu unapredi postupak izbora nastavnika na Univerzitetu, koji treba učiniti što transparentnijim i pravičnijim, kako bi se izbegle situacije u kojima se izborni rezultati mogu tumačiti na različite načine.

MISIJA

Univerzitet u Beogradu predstavlja najznačajniju akademsku instituciju u našoj zemlji i regionu i naš cilj je da zadržimo vodeću poziciju

PARTNERSTVA

Ključ je u partnerstvima znanja, transferu znanja i obezbeđivanju okruženja za sticanje praktičnih veština budućih profesionalaca već u periodu studija

AGILNOST

Univerzitet u Beogradu se, zahvaljujući velikom iskustvu u procesu digitalizacije, u uslovima pandemije vrlo dobro snašao i uspešno realizuje svoje studijske programe

Pročitajte još...

dr Aleksandar Jovović, redovni profesor Univerziteta u Beogradu, Mašinski fakultet

Odgovornost je na nama

Mi smo se kao zemlja, ratifikacijom Sporazuma iz Pariza, Ugovora o osnivanju energetske zajednice i skorašnjim potpisivanjem Sofijske deklaracije, obavezali na sprovođenje odredaba ovih...

Uručeni sertifikati prvoj generaciji studenata – menadžera za zaštitu podataka o ličnosti

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i dekan Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu danas su, u Кlubu poslanika u...

Postizanje dubljeg razumevanja uz posredstvo inovativnih tehnologija

U Internacionalnoj školi u Beogradu (ISB), smatramo da učenici treba da imaju iskustva u rešavanju problema iz svakodnevnog života. Istraživanja su pokazala da ovakav...

Mihail Arandarenko, Ph.d., Professor, Faculty of Economics, University of Belgrade

Cirkularne migracije su naša realnost

Sve više ljudi odlazi iz Srbije, ali se oni mnogo kraće zadržavaju izvan zemlje. Privremeni rad u inostranstvu je daleko veći uzrok nestašice radne...

Nemačka razvojna saradnja

Mladi danas imaju bolju perspektivu

GIZ u ime Nemačke razvojne saradnje već osam godina blisko sarađuje sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i drugim relevantnim institucijama u Srbiji...

Kompanija Schneider Electric nastavlja da podržava talentovane studente i Elektrotehnički fakultet

Kompanija Schneider Electric, lider u digitalnoj transformaciji upravljanja energijom i automatizaciji, u okviru dugogodišnje saradnje sa fakultetima organizovala je SMARTUP, takmičenje za studente Elektrotehničkog...

dr Marko Dašić, asistent, Fakultet političkih nauka

Isplativost diversifikacije spoljne politike ili početak gubitka kredibilnosti?

Spoljna politika Srbije postaje skup razdvojenih, naizgled nepomirljivih opcija koje omogućavaju brzu primenu alternativa, bez prethodnog prejudiciranja konačnih ishoda.. Čini se da je na...

Fokus

Likvidnost privrede i građana ključna za brzi oporavak nakon krize

Već sada mnogi ekonomski stručnjaci predviđaju da će pandemija izazvana korona virusom biti veći izazov za svetsku ekonomiju od bilo kog drugog sa kojim...

Više...

Nj.E. Kristofer R. Hil, ambasador SAD u Srbiji

Fokus na budućnost

Gledajući u budućnost, Srbija danas ima važan izbor. Da li prati svoj put ka potpunim evropskim integracijama i ostvaruje li svoj puni ekonomski, politički...

Stefan Lazarević, predsednik AmCham-a

Partnerstvo na duge staze

Američka privredna komora je već dvadeset godina važan stub američko srpskog partnerstva. Naš cilj je da kroz partnerstvo sa Vladom Srbije unapređujemo poslovnu klimu,...

Vera Nikolić Dimić, izvršna direktorka AmCham-a

Uspeh nas tera da budemo još ambiciozniji

AmCham će i u narednom periodu nastojati da promoviše vrednosti američkog biznisa i truditi da bude za svakim stolom za kojim se razgovara o...

Dragan Stokić, Predsednik Francusko srpske privredne komore (CCIFS)

Na izazove odgovaramo entuzijazmom i vrednim radom

Uprkos krizi, ostajemo optimisti, i verujemo da možemo nastaviti da radimo na tome da dovodimo francuske kompanije u Srbiju. Očekujemo nastavak privrednog rasta uprkos...

Vesti

Poseta ambasadora Nemačke Tomasa Šiba završenim radovima na vodovodnoj mreži u Staroj Pazovi

Ambasador Savezne Republike Nemačke NJ.E. Tomas Šib posetio je porodice kojima je obezbeđen pristup čistoj, pijaćoj vodi kroz radove...

EU produžila upotrebu kovid sertifikata do juna 2023.

Savet Evropske unije dao je zeleno svetlo za produžetak upotrebe digitalnih kovid sertifikata do 30. juna 2023. godine Produženje ove...

Srbija očekuje 3,5 miliona tona pšenice i 7 miliona tona kukuruza

Srbija ove godine očekuje žetvu od 3,5 miliona tona pšenice i, u slučaju povoljnih meteo uslova, nešto više od...

Vlada Crne Gore objavila radnu verziju Temeljnog ugovora sa SPC

Vlada Crne Gore objavila je radnu verziju Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), koju su načelno uskladile radne...

Iran podneo zahtev za članstvo u BRIKS

Iran je podneo zahtev za pridruživanje grupi BRIKS, prenosi Interfaks pozivajući se na agenciju Tasnim. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova...