Sitemap

CorD Recommends

Više...

Goran Pekez, predsednik borda direktora Japanske poslovne alijanse u Srbiji (JBAS)

Sveobuhvatna podrška zelenoj tranziciji

Saradnja srpskih sa japanskim kompanijama može doneti...

Oliver Lepori , Izvršni direktor Japanske poslovne alijanse u Srbiji

Saradnja za održivu budućnost postaje centralni fokus

Želimo da osnažimo i učvrstimo partnerstvo sa...

Nataša Pavlović Bujas, predsednica International Public Relations Association

Pitanje poverenja je pitanje svih pitanja

Ni kompanije, ni pojedinci, ni institucije više...

Sesilija Bartoli, operska pevačica, predsednica Europa Nostra

Kultura mora biti u srcu Evrope

Ne možemo govoriti o zajedničkom nasleđu a...

EPS će do kraja decenije uložiti 5,4 milijarde evra u projekte obnovljivih izvora energije

Elektroprivreda Srbije (EPS) će do kraja decenije uložiti 5,4 milijarde evra u projekte obnovljivih izvora energije, od čega će...

Srbija i Angola potpisale Program saradnje u oblasti kulture

Srbija i Angola su potpisale Program saradnje u oblasti kulture koji će, kao je objavljeno u Vladi, važiti za...

Panel o situaciji na Balkanu i proširenju EU održan u okviru Bezbednosne konferencije u Minhenu

U Minhenu je održana panel diskusija o situaciji na Balkanu i proširenju Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana, u...

EIB Global 2023. godine investirao rekordne 1,2 milijarde evra na Zapadnom Balkanu

EIB Global, finansijski ogranak Evropske investicione banke (EIB) za aktivnosti izvan Evropske unije, investirao je rekordne 1,2 milijarde evra širom Zapadnog...

Evropska unija i UNDP dodelili 580.000 evra za civilno društvo

Evropska unija i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) dodelili su sredstva za sprovođenje 12 inicijativa organizacija civilnog društva...

Prof. dr Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu

Neprestano težimo da podižemo naš ugled i status

Potražnja za visoko kvalifikovanim, socijalno angažovanim stručnjacima se povećava u skladu sa brojnim globalnim izazovima sa kojima se suočava društvo u celini. Zato se od Univerziteta u Beogradu očekuje da bude aktivni, kreativni, i nepristrasni vizionar

Univerzitet u Beogradu priprema se za obeležavanje 215 godina od osnivanja. U ovom intervjuu sa prof. dr Vladanom Đokićem, rektorom Univerziteta u Beogradu želeli smo da osvetlimo uspehe, promene i planove za dalji razvoj Univerzitet.

Univerzitet u Beogradu je prošle godine ponovo bio zastupljen na prestižnoj Šangajskoj listi. Koliko je danas teško opstati ovako visoko pozicioniran?

Univerzitet treba neprestano da teži da podiže svoj ugled i status. Pozicije na svetskim listama svakako jesu jedan od najvažnijih, ali ne i jedini indikator tog statusa. U svetu postoje različite liste koje rangiraju univerzitete. Šangajska se nakako nametnula kao najvidljivija pa je mnogi smatraju i najvažnijom. Na toj listi UB se trenutno nalazi između 400-500 mesta, što je bolji rezultat nego prethodne godine.  Želim da naglasim da su indikatori na osnovu kojih se formira ova lista izuzetno nepovoljni za Univerzitet u Beogradu kao i da su naše mogućnosti uticaja na nju veoma ograničene. Lista se formira na osnovu 6 ktiterijuma od kojih su 2 (broj dobitnika Nobelovih nagrada i Fildsovih medalja od strane onih koji su pohađali Univerzitet ili su na njemu zaposleni) nama potpuno nedostižni.

Univerzitet u Beogradu radi na Platformi o pravnim, akademskim i materijalnim aspektima finansiranja visokoškolskih ustanova, koja treba da posluži kao inicijalni dokument za razgovore sa predstavnicima Vlade Srbije, o modelu koji bi obezbedio stabilno i adekvatno finansiranje

U takvim okolnostima, uzimajući u obzir i dinamičan razvoj performansi visokoškolskih ustanova u privredno najrazvijenijim zemljama, pozicija Univerziteta u Beogradu je relativno stabilna, uprkos manje povoljnim uslovima za obavljanje naučnoistraživačke delatnosti. U cilju očuvanja i daljeg poboljšanja pozicije Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi neophodno je veće i sistematičnije ulaganje, ali i potreba za unapređenje specifičnih polja kao što su razvoj i jačanje alumni mreže, podsticanje međunarodne saradnje, uspostavljanje posledoktorskih pozicija, uspostavljanje zajedničkih master programa i povećanje broja naučnih projekata. Kako bi se uticalo na povećanje broja radova u vodećim međunarodnim časopisima i veća citiranost istaživača, onima koji tome najviše doprinose potrebno je omogućiti određene benefite: finansijske, akademske i medijske.

U 215 godina dugoj istoriji Univerziteta šta bi ste izdvojili kao najveće uspehe koji su postignuti kada govorimo o mestu Beogradskog univerziteta na svetskoj mapi univerziteta?

Mnogo ih je, gotovo da nema dana da ne objavimo vest o nekom novom, ali nas ne smeju opustiti. Budući razvoj Univerziteta u Beogradu suočen je sa brojnim izazovima. Visoko obrazovanje igra jedinstvenu ulogu u kreiranju održivog okvira savremenog društva. Potražnja za visoko kvalifikovanim, socijalno angažovanim stručnjacima se povećava i menja u skladu sa brojnim globalnim izazovima sa kojima se suočava društvo u celini i zato se od Univerziteta u Beogradu očekuje da gleda unapred i bude aktivni, kreativni, i nepristrasni vizionar, da unapredi ulogu pionira inicijativa koja se temelje na znanju. Da se i ubuduće zalaže za kontinuirano podsticanje akademske nezavisnosti, da obezbedi ambijent u kojem postoje jednake šanse i pravičan tretman za sve, bez obzira na zvanje, starost, etničku i rodnu pripadnost.

Koje bi ste istorijske momente izdvojili kao one koji su oblikovali njegovu današnju strukturu, standarde i domete?

Veliki je jubilej, imamo šta da slavimo. Povodom obeležavanja 215 godina od osnivanja Univerziteta u Beogradu pripremamo niz aktivnosti kako bi nastala trajna beleška o ulozi njenih članica i pojedinaca u akademskoj zajednici i društvu. Uvažavajući ulogu, kao i značaj institucije koju predstavljamo, odlučili smo da jubilej obeležimo sastavljanjem trajnih zapisa o njegovoj istoriji uspeha, promena i stalnog rasta. Pripremamo monografiju, dokumentarni film, izložbe, radne i svečane skupove. Kroz ove projekte napravićemo izbor tih momenata koji su stvorili i oblikovali Univerzitet i sve ćete videti u septembru ove godine.

Svedoci smo da posle velikog talasa izuzetne specijalizacije danas raste interesovanje i za multidisciplinarne pristupe i multidisciplinarne studijske programe. Kako se naš Univerzitet i njegove članice prilagođavaju ovim trendovima?

Pored izuzetno visokog standarda obrazovnog procesa, čemu svedoči broj aktuelnih i diplomiranih studenata na različitim nivoima studija, naš Univerzitet je prepoznatljiv i po istaknutim rezultatima u naučnoistraživačkom radu, intenzivnoj saradnji sa privredom i vodećim domaćim i međunarodnim institucijama. Takođe, poseban značaj razvoja fakulteta i instituta ogleda se u otvaranju novih mogućnosti za studente u cilju osoposobljavanja istraživačkog podmlatka i kadrova, odnosno omogućavanja studentima svih nivoa da se upoznaju i obuče za sprovođenje naučno-istraživačkog rada. U kontekstu definisanja javnog interesa i delovanja izvan okvira Univerziteta važno je istaći konstituisanje Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu koji ima ulogu da sa  profesionalnog stanovišta ukazuje na u značaj zaštite i unapređenja životne sredine.

Digitalizacija je davno proces koji obuhvata sve delove društva. Kako ovi procesi utiču na funkcionisanje Univerziteta u organizacionom i u obrazovnom smislu?

Digitalizacija se pokazala ključnom u doba pandemije, Posle više od dve godine nastava je počela u punom kapacitetu u vežbaonicama i amfiteatrima. Većina nastavnika i studenata pre pandemije nije imala iskustva sa nastavom na daljinu, kao ni sa različitim pedagoškim pristupima za ovaj način nastave. Iako se Univerzitet u Beogradu, zahvaljujući prethodnom iskustvu i naporima u sprovođenju procesa digitalizacije, u novonastalim uslovima veoma dobro pozicionirao i snašao, naglasio bih da se rezultati na ispitima i prolaznost prošle školske godine koja se kompletno odvijala po kombinovanom modelu nastave nije mnogo razlikovala od ranijih godina.

Mišljenja sam da nedostatak nastave uživo neće imati uticaja na znanje studenata, s obzirom da je njihov potencijal za usvajanje znanja ogroman i adaptibilan na specifične savremene okolnosti. Ono što me brine jeste socijalni aspekt njihovog dvogodišnjeg odsustva iz učionice, čije ćemo posledice moći da sagledamo tek za izvesno vreme.

Koliko su danas naši fakulteti dobro opremljeni a mogu studentima da pruže znanja u nekima od oblasti koje se razvijaju velikom brzinom kao što su na primer fakulteti okupljeni u budućem BIO4 kampusu?

Ključ je u stabilnom i adekvatnom finansiranju. Univerzitet u Beogradu radi na Platformi o pravnim, akademskim i materijalnim aspektima finansiranja visokoškolskih ustanova, koja treba da posluži kao inicijalni dokument za razgovore sa predstavnicima Vlade Srbije, kako bi se formiralo saveobuhvatno rešenje finansiranja visokog obrazovanja. Nadam se da će država imati razumevanja i da ćemo partnerski u naredne dve godine pronaći model finansiranja koji će biti odgovarajući i dosledno primenjiv.

Ove godine završava se prvi eksperimentalni ciklus rada evropske univerzitetske alijanse Serkl Ju (Circle U.). Kakva su iskustva Beogradskog univerziteta u ovoj inicijatvi?

Na planu partnerstva, dijaloga i umrežavanja Univerzitet je u prethodnoj godini razvio i ojačao brojna strateška partnerstva sa uglednim univerzitetima i institucijama. U Beogradu je održan Rektorski forum Jugoistočne Evrope i Zapadnog Balkana koji je okupio rektore sa 23 univerziteta u regionu. Na Karlovom univerzitetu u Pragu potpisan je partnerski sporazum između Lige evropskih istraživačkih univerziteta (LERU) i centralnoevropskih 7 univerziteta CE7 čiji je Univerzitet u Beogradu član. Cilj ovog sporazuma je da se omoguće podrške zajedničkim interesima na nacionalnom i evropskom nivou.

Nizom konkretnih predloga, rešenja i odluka kontinuirano radimo na zadržavanju najboljih na Univerzitetu u Beogradu ili, što nije sasvim redak slučaj, na povratku onih koji su otišli. Proces je dug, kao što je i problem nastajao više decenija.

U evropskim okvirima, u pripremi je aplikacija za novi poziv Evropske komisije u okviru programa alijanse Circle U. koja je formirana u kontekstu Inicijative evropskih univerziteta i razvoja evropskih interuniverzitetskih kampusa koju sprovodi Evropska komisija. Ova alijansa povezuje devet evropskih univerziteta koji zajedničkim radom podstiču nove modele univerzitetske saradnje i partnerstva i problematizuju prioritetne teme i izazove poput klimatskih promena, demokratije i javnog zdravlja. Ova saradnja nam je izuzetno važna i korisna, ali pored nje, u prethodnoj godini potpisan je niz sporazuma o saradnji sa više azijskih univerziteta, na osnovu kojih se pružaju mogućnosti novih dimenzija interkulturalne saradnje. Sve ovo ukazuje na zainteresovanost brojnih partnera za saradnju sa našim Univerzitetom, kao institucijom od digniteta.

I najnoviji popis stanovništva pokazao nam je da Srbija stari i da opstaje veliki odliv mozgova. Koliko vi na Univerzitetu osećate ta dva trenda kada govorimo o novim generacijama studenata i obnavljanju profesorskog kadra?

Univerzitet je nacionalna ustanova na kojoj se odliv mozgova možda i najviše oseća. Nizom konkretnih predloga, rešenja i odluka kontinuirano radimo na zadržavanju najboljih na Univerzitetu u Beogradu ili, što nije sasvim redak slučaj, na povratku onih koji su otišli. Proces je dug, kao što je i problem nastajao više decenija. I zato niko, pa ni Univerzitet, ne može da ponudi instant rešenje. Umesto toga, reći ću svoj primer. Nakon završenih studija na Univerzitetu u Beogradu, Arhitektonskom fakultetu (1988), magistrirao sam na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta Južne Kalifornije (University of Southern California, School of Architecture) u Los Anđelesu (1991). I pored više ponuda za usavršavanje i zaposlenje van granica Srbije odlučio sam da se vratim u Beograd. I znam da nisam pogrešio.

Potencijalno povećanje broja visoko citiranih istraživača moglo bi se omogućiti otvaranjem pozicija namenjenih povratnicima iz inostranstva, razmatranjem mogućnosti angažovanja gostujućih profesora, kao i usmeravanjem na oblasti u kojima postoje šanse za ostvarivanje najboljih rezultata. Shodno tome, povećanje broja radova objavljenih u časopisima indeksiranim u relevantnim bazama moglo bi se omogućiti zapošljavanjem većeg broja istraživača i saradnika, izmenom propisa koji regulišu minimalne uslove za sticanje zvanja nastavnika, kako bi se optimalno kombinovali diferencijalni i kumulativni zahtevi za brojem objavljenih radova u izbornom periodu. To bi mogli da budu prvi konkretni koraci.

JUBILEJ

Obeležavamo veliki je jubilej. Pripremamo monografiju, dokumentarni film, izložbe, radne i svečane skupove  kojima ćemo obeležiti najvažnije događaje iz istorije Univerziteta.

PARTNERSTVA

Univerzitet je u prethodnoj godini razvio i ojačao brojna strateška partnerstva sa uglednim univerzitetima i institucijama kako u Evropi tako i u azijskim zemljama

PRINCIPI

Univerzitet u Beogradu će se i ubuduće zalagati za kontinuirano podsticanje akademske nezavisnosti, i kreiranje takvog ambijenta u kojem postoje jednake šanse i pravičan tretman za sve

Pročitajte još...

Tri mlade naučnice iz Srbije dobitnice priznanja Žene u nauci

Ani S. Dobrota, Isidora Kešelj i Milica Radaković dobitnice su priznanja "Žene u nauci" za 2023. godinu, koja su svečano dodeljena u Vladi Srbije. Ana...

Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Živimo u opasnom vremenu

U vremenu u kojem opstaje relativno visoka inflacija, kamatne stope rastu a privredna aktivnost ponovo posustaje, Evropa je možda najranjivija, a samim tim i...

Milojko Arsic, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Neizvesni dobici

Iako bi rast u 2024, moga biti jedva nešto veći od ovogodišnjeg, osnove tog raste bi mogle biti daleko solidnije. Mešutim mnogo toga zavisi...

Potpisan Memorandum o saradnji Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Švajcarsko-srpske trgovinske komore

Svečano je potpisan Memorandum o saradnji između Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Švajcarsko-srpske trgovinske komore (ŠSTK). Sporazum su potpisali Majo Mićović, predsednik Švajcarsko-srpske trgovinske...

Profesor Rasulić izabran za Generalnog sekretara Evropske asocijacije neurohirurških udruženja

Redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, neurohirurg na Klinici za neurohirurgiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije i Predsednik Udruženja neurohirurga Srbije Lukas Rasulić izabran...

Vladimir Đurđević, redovni profesor, Institut za meteorologiju, Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu

Lekcija nije naučena

Poplave iz 2014. su trebale biti jasan poziv da je potrebno adekvatno unapređenje sistema za odbranu od poplava. Pošto se to očigledno nije dogodilo,...

Univerzitet u Beogradu napredovao na Šangajskoj listi

Univerzitet u Beogradu napredovao je na ovogodišnjoj Šangajskoj listi i zauzeo poziciju između 301. i 400. mesta, od rangiranih 1.000 univerziteta u svetu, saopšteno...

Ivan Rašković, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, predsednik Društva arhitekata Beograda

U potrazi za ravnotežom između privatnog i javnog interesa

Razvoj Beograda svedoči, o njegovoj ekonomskoj snazi i tržišnoj privlačnosti, o pozitivnim i negativnim vrednostima koje, srazmerno, deli sa ostalim metropolama na planeti. Iako...