Radoš Gazdić, direktor Razvojne agencije Srbije (RAS)

Dešavanja u polju privrede na svetskom nivou doživele su velika pomeranja i promene za vreme pandemije Covid-19. Taj neizvestan period je svojevrsan izazov i sada, a verovatno će i biti u narendim mesecima, za sve kompanije, bilo da su one velike korporacije ili male firme i preduzetnici, u Srbiji ili u bilo kojoj drugoj zemlji sveta. “Što se tiče konkretno Srbije i poslovanja kompanija ovde, prvenstveno bi se mogla napraviti razlika između dva tipa firmi, jer su izazovi ili efekti “covid-19 situacije” različiti u zavisnosti od toga da li govorimo o malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima ili pak o multinacionalnim i velikim kompanijama koje posluju u Srbiji”, kaže Radoš Gazdić, direktor Razvojne agencije Srbije (RAS).

Kada je reč o sektoru SME RAS je u konstantnoj komunikaciji, ali i sprovedenoj anketi sa predstavnicima ovog sektora, uvideo da neki od izazova jesu održanje onog nivoa poslovanja koji su imali pre krize, kaže naš sagovornik. Neki od njih su morali privremeno da zaustave rad i proizvodnju, a imali su i bojazni kako će održavati likvidnost. Međutim, saglasni su da su preduzete mere Vlade efikasna intervencija bez koje povratak u regularne tokove poslovanja ne bi bio moguć. Svakako, naredni period biće izazovan za ovaj tip firmi, budući da je poslovanje još uvek usporeno, a firme kao takve oprezne po pitanju novih finansijskih ulaganja i rizika. “Većoj sigurnosti poslovanja svakako će doprineti i dodatne mere koje država planira da preduzme kao vid podrške dodatnom zapošljavanju”, kaže Gazdić.

Prošle godine imali smo ukupno 3.825 milijardi evra stranih direktnih investicija (SDI), što je do sada najveći priliv SDI kod nas

Velike kompanije, multinacionalne korporacije imale su globalno, pa i ovde, situaciju sa prekidom ili otežanim funkcionisanjem lanaca dobavljača. I to će verovatno uticati na buduće preorijentisanje tih kompanija na geografski bliže dobavljače i logistički jednostavnije procese. “U takvim potencijalnim promenama nadamo se da će se kompanije iz Srbije uključiti u lance dobavljača velikih svetskih igrača – da će iskorisiti priliku koja se kao pozitivna nametnula u ovom periodu”, napominje naš sagovornik.

Uopšteno govoreći, većina investicionih projekata u Srbiji nije pravila veće zastoje u radu tokom “corona perioda”, bilo da je reč o građevinskim radovima na izgradnji fabrika koji nisu uopšte stali, ili o postojećim proizvodnim kapacitetima koji su minimalno zastavljali proizvodnju, a neki od njih i pohvalno preusmerili u tim trenucima proizvodnju na zaštitne maske i potreban sanitarni materijal. “Kada je ukinuto vanredno stanje, a čak u nekim slučajevima i neposredno pre toga, većina fabrika vratila se u normalu kada je reč o proizvodnji. U tome su prednjačili proizvođači iz prerađivačke industrije, automobilske industrije, a naravno, i prehrambena industrija koja nije stajala, već radila i većim kapacitetima. Verujem i da će novi investicioni projekti neće nedostajati, da njihov broj neće zaostajati za brojem koji smo imali u nekom prethodnom periodu” kaže direktor RAS.

Srbija je prema izvestajima specijalizovanog servisa “Financial Times”-a, FDI Intelligence u poslednjih nekoliko godina bila u vrhu u svetu po broju stranih direktnih investicija u odnosu na veličinu svoje ekonomije. Prema podacima Eurostata, Srbija je sa stopom rasta bruto domaćeg proizvoda od 5% u prvom kvartalu ove godine, zauzela prvu poziciju među 38 evropskih ekonomija.

“Mi smo ponosni na ove podatke jer oni kažu da smo privukli veći obim grinfild investicija nego što se može očekivati od ekonomije i zemlje ove veličine”, kaže Radoš Gazdić, direktor Razvojne agencije Srbije (RAS). Ovaj trend nastavljen je i u 2019. godini. “Imali smo ukupno 3.825 milijardi evra stranih direktnih investicija (SDI), što je do sada najveći priliv SDI kod nas”, kaže Gazdić.

Koje bi ste mere Vlade iz protekle i ove godine posebno izdvojili u smislu unapređenja poslovnog ambijenta i atraktivnosti za investiranje?

Mnogo je mera, posebno kada je reč o izmeni postojećih pravnih normi, koje su preduzete u prethodnom periodu kako bi se unapredilo poslovanje u Srbiji, poput izmena Zakona o radu, Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o ulaganju, koje su direktno i indirektno povezane i sa kreiranjem optimalnog okruženja za investitore. Paralelno sa rastom minimalne zarade Vlada je povećavala neoporeziv deo plate i smanjivala namete kako troškovi za poslodavca ne bi značajno porasli, što je, takođe, od značaja za buduće investitore. Krajem prošle godine usvojen je set zakona i poreskih olakšica koje su predviđene za pravljenje još boljeg poslovnog ambijenta u našoj zemlji.

Naši ljudi u RAS imaju iza sebe preko 15 godina rada na projektima stranih ulaganja i odlično poznaju kako investitori razmišljaju

Veoma važne su i preduzete mere Vlade Srbije koje se odnose na ubalažavanje negativnih posledica nastalih usled pandemije Covid-19. Vlada je u vrlom kratkom vremenskom okviru usvojila tri uredbe, kojima se precizira pravni okvir za sprovođenje mera državne pomoći iz ekonomskog paketa vrednog 608,3 milijarde dinara, odnosno 5,1 milijarde evra, a potom i veoma brzo krenula u primenjivanje tih istih mera.

Ovaj segment proaktivnosti Vlade veoma je važan za održavanje likvidnosti i održivo poslovanja, pre svega, domaćih kompanija i to onih u sektoru malih i srednjih preduzeća i preduzetnika koji su najviše i pogođeni ovim kriznim periodom. Primenje mere, poput moratorijuma na kredite, odlaganja plaćanja poreza i doprinosa, direktnih davanja, odlaganja plaćanja poreza na dobit i kredita za likvidnost, veoma su dobro prihvaćene i od strane domaćih kompanija, a od izuzetnog su značaja za održavanje stabilnosti domaće privrede.

Ove mere posebno sa stanovišta očuvanja radnih mesta i kreiranje novih. Imajući u vidu dosadašnji rad RAS, može li se proceniti koliko su do sada ugovorene investicije kreirale novih radnih mesta?

Samo investicioni projekti započeti od osnivanja RAS-a 2016. godine, a govorimo o nešto više od 100 investicionih projekata, treba da otvore preko 40.000 radnih mesta direktno, dok prema procenama Svetske banke, indirektno ti projekti su omogućili i četiri do pet puta toliko radnih mesta ukoliko se uzmu u obzir građevinski radovi, logistički poslovi, dobavljači i drugi segmenti uključeni i povezani sa investicionim projektima. Takođe, po realizaciji, vrednost ulaganja u ovim projektima će dostići preko 2,3 milijarde evra.

Sve ovo govorim, kako bismo napravili jasnu sliku toga šta je to Vlada Republike Srbije uspela da uradi za vrlo kratko vreme, i mi kao Razvojna agencija Srbije (RAS), po pitanju privlačenja SDI. A ključ našeg uspeha, u odnosu na susede i zemlje regiona, jeste prvenstveno u nedvosmislenoj i svakodnevnoj posvećenosti Vlade stvaranju pozitivnog poslovnog okruženja i privlačenju direktnih ulaganja kroz reforme zakonodavstva i uređivanje poslovanja. To je preduslov koji investitorima govori da jesmo uređen, predvidiv i siguran ambijent za poslovanje.

Kakav je pristup RAS u privlačenju investicija koje omogućavaju transfer tehnologija?

Mi prepoznajemo značaj investicija koje omogućavaju transfer tehnologija i trudimo se da privučemo upravo kompanije čija se delatnost bazira na sofisticiranoj tehnologiji. Neke od takvih kompanija već su prisutne kod nas. Podstičemo transfer najsavremenijih tehnologija i zbog toga što imamo veoma dobru osnovu za implementiranje takvih projekata – a to su stručni i edukovani ljudi koji su neophodni za rad u tehnološki značajnijim kompanijama. Naše obrazovne institucije osposobljavaju kvalitetne inženjere, tehničare, istraživače, a instituti sudeluju u tome sa svojim dugogodišnjim iskustvom u naučno-istraživačkoj delatnosti.

Da li Srbija raspolaže odgovarajućom radnom snagom u skladu sa potrebama stranih investitora?

Mislim da nemamo bojazni da odgovarajuće radne snage ima, kao i da ćemo u narednim godinama imate nove generacije dovoljno stručne i obučene za ono što je investitorima i tržištu potrebno. Tome u prilog ide činjenica da je u našoj zemlji sve popularnije studirati neke od inženjerskih nauka, kao i da veliki broj naših mladih ljudi pohađa tehničke srednje škole. Sve ovo je posledica industrijske tradicije koju mi defacto imamo. Već imamo kompanije koje sarađuju sa školama po pitanju dualnog obrazovanja – jedan od uspešnih primera te saradnje je i Srednja tehnička škola u Požegi koja bi, prema najavama Vlade, mogla postati i Regionalni trening centar za CNC mašine.

Koje su mere na raspolaganju RAS za podsticanje domaćih investicija koje su i dalje ispod odgovarajućeg nivoa?

Regulativom Republike Srbije jasno i nedvosmisleno je definisano da sve mere podsticaja podjednako važe i za domaće i za strane kompanije. Prema postojećem Zakonu o ulaganjima jednake su mogućnosti, prava i obaveze, i domaćih i stranih investitora kada je reč o konkurisanju za podsticaje. Domaće kompanije procentualno su, istina, neretko u zaostatku u poređenju sa stranim investitorima kada je reč o ulaganju i subvencijama, što je posledica njihove manje investicione snage, ali mogućnost da dobiju podsticaje imaju svi pod istim uslovima.

Prednost RAS je u tome što mi jednaku pažnju posvećujemo podršci i razvoju domaće privrede kroz programe i aktivnosti namenjene sektoru malih i srednji preduzeća. Jačanjem kapaciteta domaćih kompanija, unapređenjem njihovog poslovanja i potencijala s jedne strane, i privlačenjem direktnih investicija s druge strane, trudimo se da stvorimo jedan održiv i uspešan sistem u kome se investitori, bilo domaći, bilo strani oslanjaju na domaće dobavljače i inkorporiraju u svoje tokove, posebno one koji su orijentisani ka izvozu, proizvode i usluge firmi iz Srbije.

Koliko je RAS u stručnom i finansijskom smislu opremljen da u konkurenciji sa razvojnim agencijama drugih zemalja lobira za Srbiju?

Smatram da smo kao Agencija, u svakom smislu, dovoljno spremni da budemo ozbiljna konkurencija zemljama i razvojnim agencijama u drugim državama, i to svedoče rezultati i uspesi u poslednjih par godina. To što ostvarujemo mnogo bolje rezultate na planu direktnih ulaganja, nego bilo koja država u okruženju, to što smo već nekoliko puta proglašeni najboljom investicionom destinacijom, pa i to što imamo najviše ulaganja (3.8 milijardi u 2019. godini) na Zapadnom Balkanu, dovoljno govori o tome da li smo opremljeni i da li “pobeđujemo” konkurenciju u drugim zemljama.