Koliko su mere Vlade Srbije uspele da pomognu privrednicima suočenim sa posledicama pandemije?
U prvom naletu krize izvesno je da su mere bile ključne kako bi se sprečio sunovrat privatnog sektora. Paket državnih mera koji premašuje pet milijardi evra je iznosom premašio očekivanja i to je bila preko potrebna pomoć za brojna preduzeća kojima je korona virus poremetio poslovanje.
Privreda okupljena u NALED-u je zadovoljna što su državnim merama obuhvaćene i tri naše ključne preporuke za oporavak kompanija – odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade tokom vanrednog stanja, obezbeđivanje povoljnih kredita za likvidnost i isplata finansijske podrške preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima odnosno njihovim zaposlenima, uz prethodno donet moratorijum na otplatu kredita. To su ubedljivo najznačajnije mere koje su predvidele i gotovo sve evropske zemlje.
Za mere je bilo ključno da budu izdašne, pravovremene, administrativno jednostavne i dobro targetirane, odnosno usmerene pre svega na sektore koji su najviše pogođeni
Naš paket je neočekivano izdašan i sa udelom u BDP-u od 11%, gotovo je četvorostruko veći u odnosu na paket koji je predvidela Hrvatska ili BiH, čije mere čine 3% njihovog BDP-a. Zadovoljni smo i što su mere donete u relativno kratkom roku i što su bile lako administrativno sprovodive.
Sa druge strane, mere su bile potpuno linearne i targetirana podrška je stigla naknadno. Vlada je nedavno usvojila regulatorni okvir kako bi privrednim subjektima iz oblasti turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja, omogućila kredite Fonda za razvoj za likvidnost i obrtna sredstva. Predviđena je mogućnost grejs perioda do dve godine i otplata do tri godine, uz kamatu od 1% godišnje. Videćemo kakav će biti rezultat, ali već sad imamo nagoveštaje da je interesovanje preduzeća za ove kredite veliko.
Kako situacija izgleda sada kada se ekonomija polako vraća u stanje normale? Gde se kompanije susreću sa najvećim izazovima?
To mnogo zavisi od sektora, od toga da li je reč o velikom, srednjem ili malom preduzeću. Na primer, hotelijeri se sučavaju sa znatno manjim prometom gostiju u odnosu na isti period prošle godine i trebaće im više vremena da se vrate na nivo poslovanja iz 2019. Turizam, ali i prevoz putnika, zanatske usluge, bili su u startu prinuđeni da potpuno obustave poslovanje i njima će trebati vremena da nadoknade izgubljeno.
NALED je, uoči donošenja mera sproveo anketu, koja je između ostalog pokazala da firme koje posluju u sektorima turizma, ugostiteljstva, saobraćaja, transporta, zaštite životne sredine i poljoprivrede, njih 63%, očekuju da će im se prihod zbog krize prepoloviti. To nije lako nadoknaditi i verujem da je pred kompanijama da nađu novu strategiju razvoja i obezbede kontinuitet rada, gde će im NALED biti podrška. Jedan od najvećih izazova je, takođe, i pripremiti se za mogući drugi talas i održati poslovanje, dok potpuno ne prođe opasnost od virusa.
Koje su još mere potrebne da bi se pomoglo privredi da se od iduće godine vrati na trajektoriju rasta?
Mislim da će dostupnost jeftinijih kredita za likvidnost, sektorski pristup i podrška za razvoj biti ključni u narednom periodu. Ono što je, na primer, kriza pokazala, jeste potreba da se više radi na digitalizaciji procedura za privredu. NALED će se zalagati da programi oporavka na dalje obuhvate:
• Mere kojima se unapređuje konkurentnost domaće privrede – administrativno rasterećenje, predvidivost i smanjenje poreza, doprinosa, naknada i taksi;
• Mere kojima se stimuliše biznis transformacija (od konzervativnog ka inovativnom) unapređuje fleksibilno poslovanje, elektronska trgovina, elektronsko plaćanje, korišćenje novih tehnologija, R&D, unapređuju poštanske usluge i usluge prevoza i dostave;
• Mere koje za cilj imaju uspostavljanje modela za fleksibilno oblike zapošljavanja i angažovanja (sezonski rad, part time, rad od kuće i van prostorija poslodavca, novi oblici samozapošljavanja – rad preko platformi).
Svakako, pratimo situaciju, slušamo glas privrede i opština i predlagaćemo konkretne nove mere da podrže lokalni razvoj i osnovne usluge za građane na lokalu.
Ima mišljenja da je pandemija podstakla mnoga preduzeća da mnogo brže krenu u digitalizaciju. Kakvi su vaši uvidi? Koliko su postojeće mere za podsticaj digitalizacije dobre?
Zadovoljni smo postojećim merama, a NALED će i dalje nastaviti da zagovara automatizaciju procedura i prelazak na elektronske sisteme, gde god to ima smisla. Pandemija je digitalizaciju stavila u prvi plan. Brojne kompanije su prešle na elektronski način poslovanja, ako je trebalo da prijave radnike, da zaključuju ugovore, šalju i primaju eFakture i da podnose zahteve i izveštaje elektronski.
Zadovoljni smo što su naši članovi, svako u svom domenu, dali svoj doprinos da se što pre saniraju posledice pandemije
Sada je više nego ikad svima jasno koliko je važno da imamo ažurne baze podataka, da postoji mogućnost pouzdane elektronske dostave i da su informacioni sistemi bezbedni. Jedan od dobrih primera koji je mnogo pre krize zaživeo, jeste uvođenje e-Šaltera, jer privrednici koji imaju posla sa katastrom mogu online da prate status svog predmeta, da šalju online zahtev za upis i da dobiju ažuran izvod iz registra. Dobar primer je i Poreska uprava, koja je većinu poreskih prijava digitalizovala, između ostalog, omogućila da paušalci dobijaju rešenje o godišnjem porezu na početku godine, online u poresko sanduče. Ranije se na rešenje čekalo mesecima, a paušalci su teško planirali poslovanje.
Koliko smo institucionalno bili spremni za masovni prelazak na onlajn poslovanje: koliko su državne službe, bankarski sistem i naša komunikaciona infrastruktura bili spremni da izdrže ovakvu tranziciju? Koje smo lekcije izvukli?
Bankarski sektor je sa Upravom za trezor i Poreskom upravom imao značajnu ulogu u administraciji fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja i to je prošlo bez većih problema i kašnjenja. Takođe, telekomunikacioni operateri su imali u prvim nedeljama povećanje glasovnog saobraćaja za 50% i bez većih problema su to izdržali.
Kada je reč o lekcijama, ono čemu nas je kriza naučila, jeste da cenimo digitalna rešenja i sada smo kao društvo zreli za elektronsku upravu. Zato bi trebalo da budemo konzistentni u sprovođenju zacrtanih prioriteta Vlade, potvrđenih i skoro usvojenim Programom razvoja eUprave, koji smo zajedno sa svim relevantnim institucijama razvijali prethodnih godinu dana. Program razvoja elektronske uprave 2020-2022. predviđa da u naredne 2,5 godine bude dostupno čak 300 servisa eUprave, koje će redovno koristiti najmanje milion i po građana i privrednika.
Koliko su lokalne samouprave vaše čl anice bile u stanju da održe kontakte sa potencijalnim stranim investitorima? Šta očekujete da se dogodi u domenu stranih investicija na lokalnom nivou, s obzirom na globalne ekonomske promene?
Videli smo da je nekoliko investitora je u proteklom periodu realizovalo svoje planove u tom smislu, ali činjenica je da je vanredno stanje usporilo brojne procese, pa i taj. U narednom periodu lokalne samouprave čeka veliki posao kako bi zainteresovale ulagače, jer će se, verujem, sve evropske zemlje i regioni dodatno aktivirati po tom pitanju, kako bi podstakle privredni rast. Ono što NALED savetuje, jeste da rade na unapređenju svog poslovnog okruženja, kako bi na najbolji, dugoročno kvalitetan način, privlačile ulagače.
NALED može da ih podrži posebno uključivanjem u Program certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi (BFC SEE). Opštine koje su stekle ovo zvanje su u prednosti jer su, prolazeći kroz ovu zahtevnu vežbu, razvile efikasniju administraciju.
Koji su prioriteti rada NALED u narednom periodu?
Kada smo predstavljali našu Sivu knjigu birokratskih procedura, niko nije mogao da pretpostavi da će svet zadesiti do sada neviđena zdravstvena kriza koja nema ekonomsku osnovu, ali ostavlja posledice po ekonomiju. Tada smo izdvojili 10 prioriteta kojima ćemo se baviti u 2020. godini i od toga ne odustajemo, jer je to važno kako bi svi koji zapošljavaju u Srbiji imali bolje uslove poslovanja.
Prioriteti su smanjenje poreza i doprinosa na zarade, unapređenje i proširenje sistema fiskalizacije, uspostavljanje javnog registra neporeskih nameta, proširenje obuhvata zakona za sezonske radnike, razvoj sistema eAgrar za elektronsku registraciju poljoprivrednih gazdinstava i dodelu subvencija, i ukidanje obaveze dokazivanja troškova prevoza. To su suštinski važne promene za koje se zalažemo. Međutim, u ovim izmenjenim okolnostima koje niko nije očekivao, pratićemo dalji razvoj situacije, i ukoliko bude drugog talasa korona virusa, NALED će ponovo biti prva organizacija koja će predložiti adekvatne mere.
Koliko su vaše članice doprinele da se Srbija lakše izbori sa pandemijom?
NALED je organizacija koja okuplja više od 300 članova iz javnog, privatnog i civilnog sektora. Zadovoljni smo što su naši članovi, svako u svom domenu, dali svoj doprinos da se što pre saniraju posledice pandemije. Pokrenuli smo sveobuhvatan dijalog kako bismo pravovremeno podržali državu, i kroz predlog mera za borbu protiv Covid-19 bili glas privrede i opština.
Lokalne samouprave su se suočile sa sa smanjenim prihodima od poreza, taksa i naknada. Zato je jedan od predloga NALED-a bio i formiranje posebnog fonda koji bi podržao lokal da lakše prebrodi krizu.
Takođe, za najugroženije lokalne samouprave, NALED je, početkom aprila, pokrenuo onlajn platformu za donacije. Cilj je bio da povežemo i ujedinimo svoje članove i partnere u borbi protiv covid-19, pre svega one opštine kojima je potrebna pomoć, sa kompanijama i međunarodnim organizacijama koje tu pomoć mogu da pruže. Dosad su putem platforme obezbeđene donacije hrane, medicinske, zaštitne i IT opreme za 41 opštinu u iznosu većem od 250.000 evra. Kada se sabere koliko su, od izbijanja pandemije, društveno odgovorne kompanije okupljene u članstvu NALED-a donirale direktno i u saradnji sa filantropskim organizacijama, cifra premašuje dva miliona evra, a novac je uglavnom korišćen za nabavku hitno potrebne medicinske opreme.
