Mapa sajta

Više...

Akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU

Memorandum 2 je obična laž

Koliko sam žučnih kritika Memoranduma čuo od...

Ljubica Gojgić, novinar, dobitnica Legije časti

Politička korektnost je siguran put u autocenzuru

Pitanje časti se danas tretira kao vrlina...

Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Čekaju nas godine inflacije

Rastuća inflacija nije privremeni fenomen izazvan neviđenom...

Dejan Molnar, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Kurs čuva stabilnost na tržištu nekretnina

Sve dok ne bude značajnijih oscilacija deviznog...

Nastavak pružanja podrške jačanju ekonomskih i trgovinskih odnosa između SAD i Srbije

Lazarević i ambasador Hil: Srbija je postala ključna poslovna destinacija u ovom delu Evrope, a američke kompanije će nastaviti...

Počela kampanja za zaštitu podataka o ličnosti

U Srbiji je počela kampanja pod nazivom "Neka ostane lično”, koja će promovisati pravo građana na zaštitu podataka o...

Francuska podržava napore Srbije da unapredi energetsku bezbednost

Francuska iskazuje podršku naporima Srbije da unapredi energetsku bezbednost, posebno imajući u vidu izazove sa kojima se sve evropske...

Kasteks podneo ostavku, Elizabet Born premijerka Francuske

Francuski predsednik Emanuel Makron izabrao je ministarku rada Elizabet Born za premijerku, pošto je Žan Kasteks istupio sa mesta...

EK: Rast Srbije 3,4 odsto u ovoj godini, u EU i Evrozoni 2,7 odsto

Evropska komisija predviđa rast bruto domaćeg proizvoda Srbije od 3,4 posto u ovoj godini i od 3,8 procenata u...

Veljko Kovačević, pomoćnik ministra zadužen za vodni saobraćaj

Imamo i viziju i realizaciju

Civilizacijski je važno da izgradimo autoputeve, ali bez razvijene železničke mreže, modernih luka i intermodalnih terminala, mi nećemo dati šansu našoj privredi da efikasno proizvodi i izvozi. Verujem da nam u ovoj i narednoj godini predstoji realizacija upravo onih transportnih projekata koji vode ka punom uključivanju Srbije u robne tokove Evrope.

Gde je Srbija danas kada govorimo o aktivnijem uključivanju Srbije u robne tokove Evrope?

Verujem da bi optimalan i ilustrativan odgovor na ovo pitanje bio poređenje gde je Srbija bila do 2014. a gde smo danas.

Podsetiću vas da do 2014. godine nismo uspeli kao društvo da se organizujemo u dovoljnoj meri da iskoristimo ni da ono što nam je dato prirodom stvari, odnosno geografskim položajem.
Ono što su generacije započele pre više decenija, a to je izgradnja autoputa koji bi povezao Srbiju sa Mađarskom i centralnom Evropom sa severne strane, odnosno sa Severnom Makedonijom i Grčkom, te Bugarskom i Turskom sa južne i jugoistočne strane, nastavili smo, rekao bih prvi put dovoljno organizovano i efikasno, te 2014. godine i završili u leto 2019. godine.

Međutim, upravo 2014. godinu posmatram na neki način kao prelomnu godinu za ovo društvo, jer ono što je tada pokrenuto i način na koji je to pokrenuto, te planovi koji su definisani upravo te godine, verujem da je nepovratno iniciralo proces koji će na kraju potpuno promeniti sliku ove zemlje.

Tada je Vlada, čiji je premijer podsetiću Vas bio Aleksandar Vučić, definisala prioritete razvoja saobraćaja i krenula da radi po tom akcionom planu. Ono što je od esencijalne važnosti jeste da ta saobraćajna politika, za razliku od svih prethodnih, nije bila kratkoročna, nije gledala samo jedan korak napred.

Naime, nije se pošlo od pretpostavke da je dovoljno da završimo Koridor X i da će svi naši problem biti rešeni. Naprotiv, već je tada bilo jasno postavljeno da je to samo preduslov da konačno počnemo da eksploatišemo tranzitni položaj koji nam je prirodno dat, ali i da sprečimo odumiranje gradova i opština u centralnoj i južnoj Srbiji. Taj civilizacijski posao smo bez greške ispunili. Tada se započelo sa definisanjem i drugih projekata razvoja putne transportne infrastrukture koji imaju za cilj povezivanje Srbije sa regionom, kao i stvaranje osnovnih preduslova za dolazak velikih investicija ne samo u Beograd ili Novi Sad, već i u Pirot, Leskovac, Kruševac, Kraljevo i dr. Rezultat tog promišljanja je početak radova na Moravskom koridoru, Fruškogorskom koridoru, autoputu koji će nas povezati sa BiH, planiranje autoputa Vožd Karađorđe, kao i brojni radovi na rekonstrukciji regionalnih puteva. Svi ovi projekti omogućiće punu iskorišćenost tranzitnog kapaciteta ove zemlje.

Luka Beograd najznačajniji objekat vodnog transporta i ukupne logistike ove zemlje čija se gradnja planira u jednom veku

Međutim, još tada je postalo jasno da je Srbija sposobna i da ima kapacitete da uradi mnogo više, te da izgradnja isključivo putne infrastrukture neće biti dovoljno za puno uključivanje Srbije u robne tokove Evrope. Zato se nije stalo samo na obezbeđivanju sredstava i efikasnom upravljanju projektima razvoja putne infrastrukture, već su krenula ozbiljna ulaganja u železničku mrežu, kao i vodnu transportnu infrastrukturu. To su dva vida transporta bez kojih ova zemlja ne može da realizuje svoje logističke kapacitete, a podsetiću vas da je logistika ta koja stvara dodatnu vrednost u saobraćaju svake zemlje. Pogledajte samo na primer Irsku i biće vam sve jasno.

Civilizacijski je važno da izgradimo autoputeve i tako povežemo i ubrzamo Srbiju. Ali bez razvijene železničke mreže, zatim modernih luka koje će biti kompatibilne sa velikim morskim lukama u okruženju kroz koncept njihovog planiranja kao tzv. Dry ports, bez intermodalnih terminala, mi nećemo dati šansu našoj privredi da svoje proizvode plasira na ino tržište, niti da uvozi sirovine koje koristi u proizvodnji, na ekonomičniji i efikasniji način.

U tom smislu, verujem da nam u ovoj i narednoj godini predstoji realizacija upravo onih transportnih projekata koji će značiti ispunjavanje svih infrastrukturunih preduslova za puno uključivanje Srbije u robne tokove Evrope. Ovde je od nesumnjive važnosti i novo liderstvo u ovom ministarstvu koje je sa sobom doneo Tomislav Momirović.

Nesumnjivo najznačajniji projekat je rekonstrukcija železničkog Koridora X od mađarske granice sve do granice sa Severnom Makedonijom, ali i rekonstrukcija nekih drugih važnih želeničkih pravaca, među kojima je, po mom dubokom uverenju, jedna od najvažnijih pruga od Niša do Zaječara, Bora i Prahova, gde se nalaze veliki industrijski kompleksi, a naročito zbog Hemijskog parka koji se planira u Prahovu. Upravo je zbog toga od velikog značaja i projekat proširenja Luke Prahovo koja jeste logističko srce budućeg hemijskog parka.

Podjednako važna je i rekonstrukcija više železničkih pravaca u Vojvodini gde MGSI priprema projekat proširenja kapaciteta Luke Bogojevo, koja je dominantno vezana za agro biznis, a koja danas nije povezana sa nacionalnom železničkom mrežom, što je jedna od njenih najvećih nedostataka.

Uopšte gledano, Srbija ima izražen problem nedostajuće moderne lučke infrastrukture i suprastrukture koja bi omogućila efikasnije skladištenje i izvoz žita na strana tržišta, što negativno utiče na cenu koju naši proizvođači postižu, te ima razoran reverzibilan efekat na agrobiznis. Taj problem smo detektovali i danas na njemu ozbiljno radimo.

Nisu u našoj agendi samo Luka Bogojevo ili Luka Novi Sad gde smo doveli trećeg najvećeg lučkog operatera na svetu koji u septembru kreće sa radovima u ovoj luci u koju će uložiti 35 miliona evra. Tu je i na primer nova Luka Beograd, projekat koji će obeležiti sadašnju generaciju inženjera saobraćaja i hidrograđevine, jer je Luka Beograd najznačajniji objekat vodnog transporta i ukupne logistike ove zemlje čija se gradnja planira u jednom veku. Izgradnjom nove luke u Beogradu Republika Srbija će dobiti čvorište koji će omogućiti povezivanje drumskog, železničkog i vodnog transporta. Projekat revitalizacije železničkog Koridora X u Srbiji, sa njegovim trasama Xb i Xc, omogućiće povezanost Luke Beograd sa nekim od najznačajnijih TEN-T koridora kao što su Koridor Orijent/istok-Mediteran, Mediteranski koridor i Baltičko-jadranski koridor.

Ovaj kratak pregled jednog manjeg dela projektne aktivnosti MGSI pokazuje da smo razumeli šta treba da uradimo da bi Srbiju povezali sa regionom i EU, ali i da bi kao društvo postali dovoljno kompetitivni sa najvećima u EU. Naravno, sve ovo ne bi bilo moguće bez finansijske stabilnosti i budžetske discipline koja omogućava velika ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu, zbog čega rad danas u MGSI nosi sa sobom daleko veću odgovornost ali i zadovoljstvu o odnosu na period od pre samo 8 ili 9 godina.

Pročitajte još...

Počeo prvi Nacionalni urbani forum Srbije

Prvi Nacionalni urbani forum, čija je tema održivi urbani razvoj, započeo je sa radom uz oko 300 učesnika, među kojima su predstavnici UN, ministarstava,...

Saradnja sa IFC na razvoju luka i infrastrukture

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Republike Srbije Tomislav Momirović i regionalni menadžer za Centralnu i Jugoistočnu Evropu Međunarodne finansijske korporacije (IFC) Ari...

Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Transportna povezanost otvara vrata razvoju

Uprkos brojnim izazovima s kojima se svet i Srbija suočavaju usled energetske krize i sukoba u Ukrajini, u zemlji se nastavljaju obimni infrastrukturni radovi...

Brzi vozovi Srbije dobili ime “Soko”

Brzi vozovi Srbije saobraćaće pod nazivom "Soko", odlučio je žiri konkursa "Pusti inspiraciju da te vozi", koji je među 3.500 pristiglih radova nagradio dizajnera...

Izgradnja metroa u Beogradu počinje 22. novembra

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali najavio je da će 22. novembra početi izgradnja prve linije metroa u Beogradu, kada će se...

Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike

Moramo biti i brzi i promišljeni

Energetska tranzicija je proces koji je realnost za čitavu Evropu, pa i za nas. Zelena agenda nam daje priliku da tu realnost pretvorimo u...

Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Gradimo budućnost Srbije

Neometan nastavak rada na najvećim infrastrukturnim projektima i započinjanje novih prioritet je države Srbije, jer je to ogromno ulaganje u budućnost ove zemlje i...

Milan Pеtrović, v.d. pomoćnika ministra - sektor za drumski transport, puteve i bezbednost saobraćaja

Planski pristupamo uvođenju unapređenja u transportu

Digitalna tranformacija i sve oštriji ekološki kritrijumi otvaraju prostor za efikasnije organizovanje u domaćem i međunarodnom transportu. Pored ovih tehnoloških kriterijuma za efikasno organizovanje...