Mapa sajta

Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Transportna povezanost otvara vrata razvoju

Uprkos brojnim izazovima s kojima se svet i Srbija suočavaju usled energetske krize i sukoba u Ukrajini, u zemlji se nastavljaju obimni infrastrukturni radovi koji su osnov daljeg ekonomskog napretka u regionalnim i evropskim razmerama.

Stanje saobraćajne infrastrukture predstavlja jedan od ključnih faktora za privlačenje stranih investicija, ali i za povećanje konkretnosti domaće privrede. Otuda je rad Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture uvek u žiži interesovanja javnosti.

Neposredno pre izlaska ovog izdanja, otpočeo je redovan saobraćaj brzim vozovima na relaciji Beograd Novi Sad. To međutim nije jedini železnički pravac koji je obnovljen. Upravo zato smo razgovor sa ministrom Tomislavom Momirovićem započeli pitanjem o povezivanju Srbije sa evropskim železničkim putevima, značaju ovih saobraćajnica za dalji ekonomski razvoj i ekološkim aspektima intenzivnijeg korišćenja železnice.

„Sasvim je izvesno da je čitava Evropska Unija prepoznala železnicu kao budućnost prevoza robe. Emisije CO2 po tonskom kilometru su 3,5 puta manje u odnosu na drumski transport robe. O tome jasno govori i podatak da je EU odlučila da finansira sa 600 miliona evra bespovratnih sredstava modernizaciju pruge Beograd – Niš – Tabanovce, čime će biti kompletiran Koridor 10 kroz našu zemlju“, kaže naš sagovornik.

“Najveća konkurencija nam trenutno dolazi od Koridora 4 preko Bugarske. Modernizacijom Koridora 10 preko naše zemlje bićemo na trasi najkraćeg puta između istoka i zapada. Sve to naravno znači i daleko veći obim prihoda za kompanije koje se bave pružanjem usluga železničkog transporta. Uz to, bilo koja kompanija koja razmatra donošenje investicione odluke vrlo pažljivo računa po kojoj ceni i kojom brzinom svoje proizvode može transportovati do potrošača“.

Poslednjih godina, dodaje naš sagovornik, većiki značj pridaje se uticaju transporta na životnu sredinu. „Razvijena železnica velikih brzina upravo daje najbolji odgovor na sva ta pitanja“ zaključuje Momirović.

Vlada Republike Srbije je apsolutno opredeljena ka politici „Open Balkan“ koja podrazumeva regionalno povezivanje radi efikasnijeg i bržeg protoka roba i usluga, ali ćemo videti kako će u narednom periodu sukob u Ukrajini uticati na povezivanje čitave Evrope

Beograd a zatim i Niš doživeće izmeštanje pruge iz centra grada. Imajući u vidu da su gotovo svi evropski gradovi sačuvali svoje železničke stanice u strogom centru grada, šta su vaši argumenti da posegnete za drugačijim rešenjima?

Izmeštanjem navedenih železničkih stanica, ali i izgradnjom novih, rešiće se brojni problemi, a pre svega tu mislim na izmeštanje teretnog saobraćaja iz užeg centra grada, smanjenje rizika od nastanka saobraćajnih nezgoda sa učešćem železničkih vozila, kao i eliminisanje raznih izvora buke.Pored toga, napominjem da je projektom rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Niš-Dimitrovgrad predviđeno izmeštanje samo teretnog železničkog saobraćaja iz centra grada Niša, dok bi se železnički putnički saobraćaj i dalje realizovao kao do sada. Na taj način, izgradnjom pomenute obilaznice će se postići povećanje propusne moći pruge, što je jako bitno za efikasno funkcionisanje niškog čvora u budućnosti.

Kada je u pitanju glavna železnička stanica u Beogradu, u prethodnom periodu je na osnovu decenijskih analiza železničkog saobraćaja i raznih studija urađen Urbanistički projekat za izgradnju železničke stanice, parkinga i pratećih poslovno-komercijalnih sadržaja u okviru kompleksa železničke stanice „Beograd Centar. Jedna od prednosti ovog izmeštanja je mogućnost efikasnog povezivanja sa ostalim delovima grada, kao i mogućnost da vozovi iz sistema BG:VOZ-a prolaze i u ovoj stanici vrše razmenu putnika između različitih železničkih sistema, što znatno doprinosi poboljšanju multimodalnosti, a samim tim i poboljšanju kvaliteta železničkih usluga za putnike.

Ideja Otvorenog Balkan u velikoj meri se zasnivana na transportnoj povezanosti zemalja u regionu. Koliko smo u ovom trenutku blizu toj viziji dobre, moderne povezanosti na ovom prostoru?

Smatram da smo jako blizu ostvarenju ciljeva, ali to svakako ne znači da ne treba da nastavimo dalje sa sprovođenjem svih zadataka u pravcu još veće transportne povezanosti zemalja u regionu. Sve što radimo, radimo zbog prosperiteta naših građana, a to se oslikava i kroz projekat “Open Balkan” koji je sa velikom energijom pokrenuo predsednik Vučić. Zbog budućnosti Srbije pokrenut je projekat “Open Balkan”, kako bi se uklonile prepreke u regioni i da bi naše privrede profitirale i da bi se građanima olakšalo kretanje. Naš strateški interes je integracija, uvezivanje i ekonomski rast celog regiona. Vlada Republike Srbije je apsolutno opredeljena ka politici „Open Balkan“ koja podrazumeva regionalno povezivanje radi efikasnijeg i bržeg protoka roba i usluga, ali ćemo videti kako će u narednom periodu sukob u Ukrajini uticati na povezivanje čitave Evrope.

Iako je vazdušni saobraćaj bio veoma pogođen kovidom 19, krenuli ste u radove na proširenju kapaciteta niškog aerodroma? Kakav je strateški plan ministarstva u razvoju manjih aerodroma?

U februaru smo potpisali ugovor koji podrazumeva izvođenje radova na dogradnji pristanišne zgrade u okviru kompleksa aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu. Aerodrom u Nišu biće jedan od najmodernijih aerodroma u Jugoistočnoj Evropi. Dogradnja terminalne zgrade omogućiće kapacitet za 1,5 miliona putnika godišnje i moći će da opsluži 6 vazduhoplova istovremeno. Imaće 5 izlaza (gejtova) i mogućnost korišćenja avio mosta, što sada nije moguće. Obezbedićemo i veći komercijalni prostor i omogućiti značajno bolji konfor putnika. 

Uprkos aktuelnoj situaciji u zemlji i svetu, planirani radovi na proširenju aerodromskih kapaciteta nisu zapostavljeni. Pored svih trenutnih investicija i daljeg plana razvoja aerodroma „Nikola Tesla“ Beograd, neophodno je da postoje i regionalni aerodromi koji opslužuju potrebe ostalih regiona u Srbiji, pre svega tu se misli na aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu i aerodrom „Morava“ u Kraljevu. Ovi aerodromi predstavljaju prozor u svet za ove regione, i ulaganjima ministarstva na čijem sam čelu stvaraju se još bolji uslovi za prihvat ljudi i roba. Nakon završetka važnih infrastrukturnih projekata u drumskom i železničkom saobraćaju, a zahvaljujući ekonomskoj stabilnosti naše zemlje, može se govoriti o strategiji da i u Srbiji, kao i u razvijenim državama, postoji aerodrom u krugu od 50 kilometara od važnih regionalnih centara.

Jedan od velikih projekata kojim rukovodite je „Čista Srbija“. Koliko se na ovom projektu odmaklo i šta su realne mogućnosti u ostvarivanju ciljeva do kraja ove godine?

U Srbiji se danas prečisti manje od 8% komunalnih otpadnih voda, dok je manje od 10% stanovništva obuhvaćeno nekim stepenom prečišćavanja otpadnih voda. Izuzetno mali broj domaćinstava je priključeno na kanalizacioni sistem u Republici Srbiji, i veliki broj i dalje koristi septičke jame. Naš plan da se u sledećih pet godina u Srbiji izgradi 7.000 kilometara kanalizicione mreže i više od 250 postrojenja za preradu otpadnih voda. U realizaciju tih projekata planirano je ulaganje od četiri milijarde evra, kako bi rešili  problem sa kojima se suočava oko 3.000.000 stanovnika.

Kad završimo sa infrastrukturnim projektima u drumskom i železničkom saobraćaju, okrenućemo se strategiji razvoja vazdušnog saobraćaja sa idejom da kao u razvijenim zemljama sveta imamo aerodrome u krugu od 50 kilometara od važnih regionalnih centara

Predsednik Aleksandar Vučić je i pokrenuo projekat “Čista Srbija” da bi se rešili ti nagomilani problemi i da bi konačno doveli infrastrukturu na evropski nivo. U naše reke više ne smeju da se izlivaju otpadne vode, deponije ne smeju da budu divlje i da smeće završava po šumama i dečjim igralištima. Ovo je danas najveći i najkritičniji ekološki problem sa kojim se građani suočavaju. Za ovu godinu smo za ekološke projekte izdvojili 300 miliona evra za izgradnju kanalizacione mreže, prečišćivača otpadnih voda i regionalnih deponija.

Beograd je veliko građevinsko poprište ali bar široj javnosti treba više informacija šta je ovde strateška vizija povezivanja gradskog saobraćaja i velikih čvorišta regionalnog i međunarodnog saobraćaja kao što su železnička stanica i nova autobuska stanica? Šta je vaša vizija a šta realni planovi u vezi sa izgradnjom nedostajućih delova tog mozaika?

Realni planovi su svima vidljivi, veliki investicioni projekti koji se približavaju početku upotrebe kao što su brza pruga i obilaznica oko Beograda, uz Metro koga smo konačno pokrenuli sa mrtve tačke, predstavljaju okosnicu našeg sna o modernom Beogradu, centru domaćih, regionalnih, evropskih i svetskih koridora. Od intermodalnog terminala u Batajnici do nove Luke Begrad, polako sklapamo slagalicu i podižemo konkurentnost Beograda i Srbije u svetskim okvirima. Jer putevi i saobraćajni koridori omogućavaju uzlet ekonomije i, ma koliko građani bili nestrpljivi i želeli da se sve to izgradi što pre, moraju da budu svesni ogromne količine energije i sredstava koje smo uložili posle decenija nerada prethodnih vlada.

U vreme kovid 19 jedan od najvećih izazova bilo je stvaranje zelenih koridora da bi se obezbedio prolaz srpske robe ka Evropi. Sa kakvim se sve izazovima susrećete povodom sukoba u Ukrajini i kakve mogućnosti za rešenje vidite?

Sukob u Ukrajini je nešto što će ostaviti dalekosežne posledice na čitavu Evropu, pa i svet. Ovde bih se osvrnuo na izuzetno tešku situaciju sa kojom smo se suočili, a reč je o bezbednom povratku naših vozača kamiona koji su bili „zarobljeni“ u Ukrajini. Pomenuo bih da je ministarstvo na čijem sam čelu preduzelo sve korake da kroz kontakt sa udruženjima autoprevoznika dobije tačne informacije o broju i lokaciji svih kamiona i vozača, naših državljana, koji su bili sprečeni da nastave svoj put iz Ukrajine ka Srbiji. Uspeli smo da obezbedimo povratak naših ljudi u Srbiju. Svakako ćemo nastaviti da preduzimamo sve korake u pravcu omogućavanja nesmetanog povratka vozača i robe u Srbiju.

RAZVOJ

Stanje saobraćajne infrastrukture predstavlja jedan od ključnih faktora za privlačenje stranih investicija, ali i za povećanje konkurentnosti domaće privrede.

EKOLOGIJA

Za ovu godinu smo za ekološke projekte izdvojili 300 miliona evra za izgradnju kanalizacione mreže, prečišćivača otpadnih voda i regionalnih deponija.

UZLET

Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu i aerodrom „Morava“ u Kraljevu predstavljaju prozor u svet za ove regione i za još bolji prihvat ljudi i roba

Pročitajte još...

Delta Real Estate

Sava centar u novom sjaju!

Sava centar najznačajniji je kongresni centar u regionu, a danas veliko gradilište na kom su angažovane stotine radnika i mašina. Put do novog sjaja...

Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine

Tomislav MomirovićMinistar trgovine, turizma i telekomunikacijaod oktobra 2022.g. Adresa: Nemanjina 22–26, BeogradTel: +381 1131 13432E-mail: kabinet@must.gov.rsWebsite: www.must.gov.rs

Delegacija Srbije u Parizu na razgovorima o beogradskom metrou

Delegacija Republike Srbije razgovaraće danas sa predstavnicima kompanija "Alstom'' i ''Ežis rejl'', koje su angažovane na projektu izgradnje beogradskog metroa, pri čemu će našoj...

Marko Čadež: Preko novosadske luke roba iz Srbije i regiona u svet

Kompanije iz Srbije, regiona ali i EU, zahvaljujući novom konceptu vodnog transporta preko luke Novi Sad i Konstance do Džabel Alija u Dubaiju moći...

Izabrana nova Vlada Srbije, ministri preuzimaju resore

Nova Vlada Republike Srbije na čijem čelu će biti Ana Brnabić imaće 21 resor i 2 ministarstva bez portfelja. Na sednici je za izbor...

Plovni putevi Srbije na mapi Evrope

Sektor saobraćaja svuda u svetu spada među vodeće zagađivače, ali nisu svi vidovi transporta jednaki u emisiji štetnih gasova. Poredeći te podatke, prevoz robe...

Brzi vozovi Srbije dobili ime “Soko”

Brzi vozovi Srbije saobraćaće pod nazivom "Soko", odlučio je žiri konkursa "Pusti inspiraciju da te vozi", koji je među 3.500 pristiglih radova nagradio dizajnera...

prof. dr Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastructure

prof. dr Zorana Mihajlović: Građevinarstvo je naša razvojna šansa

Važno je da nastavimo sa ulaganjima infrastrukturu, da ulažemo u izgradnju auto-puteva, u modernizaciju železnica, da obnavljamo regionalne i magistralne puteve jer to znači...

Više...

Radoš Gazdić, direktor RAS

Dobro smo se nosili sa krizom

U tri krizne godine iza nas Srbija je imala rekordne prilive SDI, u proseku više od 3,7 milijardi evra godišnje.  Ipak, imajući u vidu...

Iva Draškić Vićanović, dekanka Filološkog fakulteta

Važno je da dignute glave uđeš u učionicu

Kada je pre dve godine tajnim glasanjem u prvom krugu izabrana za dekanku Filološkog fakulteta u Beogradu, studenti, akademska i šira javnost pozdravili su...

Đorđe Đukić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Inflacija – neprijatna i nepredvidljiva

Ovo nije vreme lečenja inflacije po receptu za tipične poslovne cikluse, već vreme nastajanja inflatornih žarišta zbog kombinacije uzročnika koja nije viđena u istoriji Kad...

Maja Gojković, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture

Ravnopravnost je naš kredo

U Srbiji postoji jaka politička volja, ali i spremnost društva da se unapređuje rodna ravnopravnost u svim segmentima političkog, ekonomskog i društvenog života. Srbija je...

Vesti

Crveni krst Srbije svečano proslavio 147 godina postojanja

Crveni krst Srbije, osnovan 6. februara 1876. u Beogradu kao Srpsko društvo Crvenog krsta, obeležio je 147 godina postojanja...

EK obavestila Vladu Srbije da su ispunjena merila za otvaranje Poglavlja 1

Posle više od osam godina razgovora sa predstavnicima Evropske komisije i Delegacije Evropske unije u Srbiji, Evropska komisija obavestila...

Srbija poslala dva specijalistička tima za spasavanje postradalih od zemljotresa u Turskoj

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije poslalo je u Tursku dva specijalistička tima za spasavanje iz ruševina Sektora za vanredne situacije,...

Potpisan Memorandum o razumevanju između EBRD i Kancelarije za dualno obrazovanje

Predsednica Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Odil Reno-Baso i direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje i nacionalni okvir...

Rusija odobrila Srbiji vraćanje kredita u rubljama

Ruski premijer Mihail Mišustin odobrio je Srbiji da otplaćuje ruske kredite u rubljama, prenose Ria novosti. "Odobriti Nacrt protokola između...