Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Neometan nastavak rada na najvećim infrastrukturnim projektima i započinjanje novih prioritet je države Srbije, jer je to ogromno ulaganje u budućnost ove zemlje i održavanje njene ekonomske konkurentnosti u evropskim i svetskim okvirima

Ovo je istorijski trenutak u izgradnji celokupne infrastrukture u Srbiji, kaže Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Iza ove rečenice sledi nabrajanje niza projekata koji bi Srbiju trebalo da postave na transportnu mapu Evrope i da ubrzaju privredni rast u zemlji i u regionu. „Želimo da omogućimo brže povezivanje, dolazak investitora i otvaranje što većeg broja mogućnosti za saradnju i mogućnosti za zaradu na Zapadnom Balkanu“, kaže naš sagovornik.

Da li ćemo sa sadašnjom dinamikom radova uspeti da ispunimo ciljeve postavljene za 2021?

Svaki od velikih infrastrukturnih projekata ima svoju dinamiku izvođenja, veoma pažljivo pratimo napredak i nemamo zabeleženih većih kašnjenja. Ove godine moramo da pustimo brzu prugu do Novog Sada, da završimo najveći deo obilaznice oko Beograda i da produžimo auto-put „Miloš Veliki“ do Požege. Gradi se Moravski koridor, pa deonica Požega–Preljina, Kuzmin–Sremska Rača, Ruma–Šabac.

Nadam se da ćemo ove godine započeti Fruškogorski koridor, zatim saobraćajnicu Požega–Boljare, Veliko Gradište–Golubac i auto-put Zrenjanin–Beograd. Radimo sa najvećim svetskim kompanijama u sferi izgradnje infrastrukture. Na osnovu međudržavnih ugovora i bilateralnih sporazuma angažovane su kineske kompanije CRBC, CCCC-CRIC, SHANDONG, ruski gigant RŽD železnice, turski TASYAPI, azerbejdžanski AZVIRT, globalne korporacije BECHTEL ENKA, STRABAG, francuski Ežis Rejl za Metro.

Uprkos sve većoj prekograničnoj povezanosti između Evropske unije i Zapadnog Balkana, rastu i prepreke za nesmetan protok roba. Šta Srbija može da učini da takve izazove otkloni i gde joj je potrebna podrška?

Naše međusobno povezivanje u regionu je imperativ svih imperativa. To ne samo da je deo moje lične agende već i agende Vlade Srbije i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Srbija je pokrenula najveći investicioni ciklus u istoriji srpske putničke i saobraćajne infrastrukture, baš zbog toga da bismo celom regionu omogućili brže povezivanje, dolazak investitora i otvaranje što većeg broja mogućnosti za saradnju i za zaradu. Naše ulaganje u modernizaciju drumskog, železničkog, unutrašnjeg vodnog saobraćaja, kao i u prilagođavanje svih saobraćajnih standarda umnogome će doprineti povezivanju Evropske unije i Zapadnog Balkana. Srbija nije ostrvo i svaki naš dinar i svaki naš evro uložen u infrastrukturu osetiće se u celom regionu.

Veoma smo ponosni što je Beograd izabran za sedište sekretarijata Transportne zajednice i tu smo za svaki projekat koji vodi integrisanju regiona, zajedničkom radu i povezivanju sa Evropskom unijom. Ova naša zajednica i svi napori koje činimo unutar nje praktično nas čine delom zajedničkog evropskog transportnog tržišta, što je jedna velika stvar za ceo region. Dok političari vode svoje bitke, ekonomija ide svojim tokovima, a cilj nam je da imamo jake lokalne ekonomije i da investitori dolaze na tlo koje je sigurno, spremno za investiranje i usaglašeno sa najmodernijim evropskim standardima.

Pored putne i železničke mreže, u Srbiji je veoma aktivno i tržište stanogradnje i izgradnje poslovnog prostora. Šta nam postojeći trendovi govore o prilivu stranih investicija u ovaj segment?

Srbija je godinama beležila rekordne podatke o stranim investicijama u izgradnju i komercijalne nekretnine. Period korone je ovaj trend zaustavio, ali vidljivo je interesovanje za izgradnju velikih poslovnih prostora, naročito u Beogradu. Veoma je nezahvalno prognozirati u kom će se smeru ovaj segment kretati, jer je u korelaciji sa globalnim finansijskim kretanjima, ali Vlada Srbije čini sve da naša zemlja bude otvorena za investicije i za poslovanje. U prethodnom mandatu Vlade puno je učinjeno na unapređenju procesa izdavanja e-građevinskih dozvola. Šta je vaš cilj kada govorimo o daljoj digitalnoj transformaciji u ovom sektoru? Srbija je zasluženo ušla u prvih deset zemalja sveta po lakoći izdavanja građevinskih dozvola i naravno da mi je želja da se taj trend nastavi. Statistika centralne evidencije objedinjenih procedura za izdavanje građevinskih dozvola zabeležila je uticaj svetske pandemije na broj zahteva za izdavanje dozvola, ali i tu imamo zabeležen ohrabrujuć rast. Digitalna transformacija cele državne uprave, uključujući i segment građevinarstva, visoko je na listi prioriteta ove Vlade i jačaćemo kapacitete u ovom sektoru.

Naše međusobno povezivanje u regionu je imperativ svih imperativa. To ne samo da je deo moje lične agende već i agende Vlade Srbije i predsednika Srbije Aleksandra Vučića

Građevinski sektor smatra se jednim od sektora koji je najmanje dotakla digitalna transformacija, iako je on u svetu zapravo predmet snažnih inovacija. Zašto je to tako i šta država može tu da promeni?

Ovo je pitanje za same građevinske kompanije, a država čini velike napore na ispunjavanju ciljeva svoje digitalne agende, koja bi trebalo da olakša svakodnevni život građana i poslovanje privrednih subjekata.

U pismu koje vam je prošle godine uputio Savet stranih investitora konstatuje se da je primetno interesovanje stranih kompanija i investitora da budu uključeni u nov ciklus daljeg razvoja infrastrukturnih projekata u Srbiji. Šta vi činite da takve kompanije zainteresujete za ulaganja?

Naša vrata u Ministarstvu su uvek otvorena i spremni smo za razgovore i zajednički rad na projektima privatno-javnog partnerstva ili neki drugi modalitet angažovanja i saradnje. Na infrastrukturnim projektima u Srbiji za partnere imamo najveće svetske i evropske finansijske institucije, kao i neka od najvećih imena među privatnim kompanijama. Njihove pozitivne ocene i iskustva su najbolja preporuka za rad u Srbiji.

U istom pismu dato je i nekoliko sugestija za unapređenje privrednog ambijenta vezanih za dobijanje građevinske dozvole. Koju od ovih inicijativa Ministarstvo može da usvoji?

Inicijative Saveta stranih investitora uvek pažljivo razmatramo i veoma nam je bitan dijalog sa privatnim sektorom. Ogromnu količinu energije i sredstava uložili smo tokom pandemije korone da sačuvamo radna mesta i privatni sektor i građani su dobili ogromna sredstva kao pomoć. Neometan nastavak rada na najvećim infrastrukturnim projektima i započinjanje novih je prioritet države Srbije, jer je to ogromno ulaganje u budućnost ove zemlje i održavanje njene ekonomske konkurentnosti u evropskim i svetskim okvirima.

Na infrastrukturnim projektima u Srbiji za partnere imamo najveće svetske i evropske finansijske institucije, kao i neka od najvećih imena među privatnim kompanijama. Njihove pozitivne ocene i iskustva su najbolja preporuka za rad u Srbiji

Šire se i kapaciteti luka u Beogradu, Smederevu, Prahovu, Bogojevu i Sremskoj Mitrovici. Koliko je korporativni sektor zainteresovan za njihovo korišćenje?

Plan Vlade Srbije i MGSI je da do 2024. povežemo Dunav i Savu sa putnim i železničkim Koridorom 10. Srbiju ćemo tako i vodnim putem regionalno povezati sa Nemačkom, Austrijom, Rumunijom, Bugarskom, Rusijom i Turskom. Po završetku svih planiranih projekata Srbija će imati izgrađenu modernu lučku infrastrukturu, potpuno uređeni vodni put Dunava i Save, kao i moderan sistem upravljanja bezbednošću plovidbe.

Vrednost projekata u vodnom saobraćaju u ovom trenutku iznosi 380 miliona evra, a kada tome dodamo i ulaganja budućih koncesionara u srpskim lukama, ukupna vrednost ovih projekata dostiže iznos od 500 miliona evra. Sa sadašnjim i planiranim projektima, s kojima će ukupan nivo ulaganja biti blizu pola milijarde evra, Srbija je, zajedno sa Belgijom i Holandijom, apsolutni lider po ulaganjima u razvoj vodnog transporta. Ovaj nivo investicija govori o realnim planovima i potrebama države i privatnog sektora.