Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Srbije

Srbija je demonstrirala da je spremna za digitalnu integraciju u okviru Digitalne agende za Zapadni Balkan i da intenzivno radi na izgradnji IKT infrastrukture, koja je osnov ubrzane digitalne transformacije u zemlji. Omogućavanje korišćenja digitalnih rešenja i usluga već sada doprinosi poboljšanju kvaliteta života ljudi, što je i glavna svrha digitalne transformacije

Nastavak sistemske digitalizacije je prioritet ovog ministarstva, kaže Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Srbije. U prethodnom periodu pokazalo se da je strateški pristup Ministarstva u ovoj oblasti imao ogroman značaj za razvoj e-trgovine, podizanje digitalne pismenosti i povezivanje kako aktera u poslovnom sektoru, tako i u obrazovanju.

Na svojevrsnom testu koji je usledio sa izbijanjem pandemije pokazalo se da su i sektor telekomunikacija i institucionalni okvir koji je omogućio kompleksan razvoj svih aspekata Digitalne agende bio dobro postavljen i omogućio da u vanrednim uslovima srpska privreda i društvo lakše podnesu teret krize. Istovremeno, postavljeni su temelji za nastavak ovih trendova kako u oblasti širenja pokrivrenosti Srbije mrežom širokopojasnog interneta, što ima dalekosežan značaj za ravnomeran razvoj srpske ekonomije, tako i u oblasti obrazovanja, gde digitalizacija može da donese značajne benefite.

Jedna od najvažnijih etapa na tom putu – izgradnja 5G mreža – omogućiće automatizaciju proizvodnih procesa i uvođenje inovativnih servisa. S obzirom na nove trendove u srpskoj industriji, koja se kreće ka proizvodnji sve tehnološki složenijih proizvoda i usluga, stvaranje preduslova za usvajanje koncepta Industrije 4.0 omogućiće ubrzavanje već postojećih procesa i stvoriti preduslove za potencijalni leapfrogging, odnosno tehnološki skok u srpskoj privredi.

Kancelarija za IT radi na razvoju novih i usluga i inovativnih rešenja u oblasti pametnih gradova i mogu se očekivati značajni pomaci u tom pogledu

U proteklom periodu bili smo svedoci uspona e-trgovine. Koliko smo institucionalno i organizaciono bili spremni za ovakav skok i šta nam je sada potrebno da bi se taj zalet održao?

Mi smo ne samo predvideli već i podsticali razvoj ovog sektora s obzirom na globalne trendove i jasne benefite koje ovaj vid trgovine donosi i za razvoj digitalne ekonomije, ali i ukupni ekonomski i društveni razvoj. Skoku e-trgovine prethodilo je donošenje programa razvoja e-trgovine i realizacija čitavog seta aktivnosti koji, pored uspostavljanja čvrstog pravnog okvira sa novim zakonima o trgovini i elektronskoj trgovini, uključuju i analize koje je Ministarstvo sprovelo u saradnji sa USAID-om i Asocijacijom E-komerc Srbija, zatim objavljivanje vodiča za e-trgovce i vodiča za e-potrošače koji su dostupni i na sajtu Ministarstva, kao i sprovođenje kampanje u nacionalnim medijima.

Iako su kvalitet i brzina interneta prepoznati u poslovnom sektoru kao veoma dobri, nisu svi delovi Srbije jednako pokriveni brzim internetom, koji se sada pokazuje kao kičma ubrzanog privrednog rasta. Šta nas očekuje na ovom planu u narednom periodu?

U septembru prošle godine pokrenut je projekat zajedničke izgradnje širokopojasne infrastrukture u ruralnim područjima za koje ne postoji komercijalni interes operatora.

On podrazumeva sprovođenje javnih konkursa i potpisivanje ugovora sa operatorima, a nakon izrade projekata i pribavljanja građevinskih dozvola izgradnju midmile trasa koju će sprovesti država i lastmile dela mreže za koji će biti zaduženi operatori.

Projekat uključuje više od 500 naselja sa oko 80.000 domaćinstava i planirano je da bude završen do kraja 2022. godine. Program se nastavlja sa ciljem da do 2025. praktično sva domaćinstva u Srbiji imaju brz pristup internetu i i samim tim digitalnim servisima. Time će značajno biti smanjen digitalni i ekonomski jaz između urbanih i ruralnih područja, biće stvorena osnova za ravnomeran razvoj svih delova zemlje zajedno sa platformom za uvođenje novih digitalnih usluga, savremenog načina poslovanja i obrazovanja.

Koliko će po vašem mišljenju ostvarivanje Digitalne agende u narednom periodu pomoći privrednom rastu i privrednom povezivanju?

Bez Digitalne agende nema napretka. U oblasti elektronskih komunikacija na strateškom nivou u Republici Srbiji postavljeni su ciljevi koji su usklađeni sa ciljevima Evropske digitalne agende. Strateškim dokumentima ističe se važnost korišćenja širokopojasnog pristupa visokog kapaciteta, prepoznajući da će buduće pristupne mreže koristiti fiberoptičke veze kao ključni deo mrežne infrastrukture da bi ispunile sve veću potrebu za protokom. Naglašavaju i važnost ulaganja u savremenu infrastrukturu, što su preduslovi za celokupan dalji razvoj, u oblastima privrede, proizvodnje, ekonomije, obrazovanja.

Na koji način sarađujete sa privatnim sektorom u razmeni znanja i industrijskog iskustva kada su u pitanju ove teme?

Nadležno Ministarstvo, ali i druge institucije Vlade, u bliskoj su komunikaciji sa privatnim sektorom. Rezultat te saradnje je čitav niz unapređenih propisa i podsticajnih mera za razvoj inovativnih ideja, koji su razvijani u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, E-komerc Srbija, Naledom, u okviru platforme „Serbia Creates“ itd.

Operatori elektronskih komunikacija podneli su veliki pritisak u početku epidemije, ali su istovremeno pokazali veliki stepen izdržljivosti, što potvrđuje odlično stanje u srpskim telekomunikacijama

Najavili ste da postoji mogućnost da se u Srbiji do kraja godine sprovede aukcija za 5G mrežu. Od čega to zavisi?

Poziv za iskazivanje zainteresovanosti je raspisan i traje do 1. 9. 2021. godine. Dalji koraci u pogledu aukcije će zavisiti od odziva kako operatora elektronskih komunikacija, tako i drugih privrednih subjekata koji mogu imati interes za korišćenje, ali i izgradnju 5G mreža u cilju automatizacije proizvodnih procesa i uvođenja inovativnih servisa.

Koliko Srbija ima takvih kompanija za koje je važna 5G mreža i koje su ušle u više faze digitalne transformacije?

U Srbiji posluje značajan broj inovativnih kompanija kako onih razvijenih, tako i malih startapova. 5G tehnologija stvara mogućnost za razvoj novih inovativnih proizvoda, usluga i uopšte automatizaciju mnogih procesa što je šansa za svaku od ovih kompanija.

Najveća primena 5G mreže očekuje se, između ostalog, i u medicini i komunalnim uslugama i u izgradnji pametnih gradova. Šta možemo očekivati u Srbiji u tom domenu?

Kancelarija za IT radi na razvoju novih i usluga i inovativnih rešenja u oblasti pametnih gradova i mogu se očekivati značajni pomaci u tom pogledu.

Uporedo sa porastom korišćenja e-usluga, videli smo i da raste digitalni jaz, jer deo stanovništva pa i manjih kompanija nije lako mogao da se pridruži ovim trendovima. S druge strane, videli smo i da postoje neka uska papirološka grla odnosno operacije gde je za biznise potrebno fizičko dolaženje na mesto procesiranja neke usluge ili podnošenje dokumentacije u papirnom obliku. Šta su vaši dalji koraci u uklanjanju ovih uskih grla?

Kancelarija za IT uvodi sve više elektronskih servisa koji olakšavaju građanima život. Paralelno se sprovodi pojednostavljenje administrativnih procedura i postupaka kroz program „ePapir“ koji Kancelarija realizuje zajedno sa Republičkim sekretarijatom za javne politike.

Vi ste u velikoj meri bili uključeni i u organizovanje nastave onlajn. Šta su ključne poruke u ovom domenu koje će biti bitne za nas i kada se pandemija okonča?

Operatori elektronskih komunikacija podneli su veliki pritisak u početku epidemije, ali su istovremeno pokazali veliki stepen izdržljivosti, što potvrđuje odlično stanje u srpskim telekomunikacijama. Ovom Ministarstvu je svakako prioritet nastavak sistemske digitalizacije koja uključuje, pored izgradnje mreže u ruralu, i nastavak projekta „Povezane škole“, odnosno izgradnje računarske mreže u osnovnim i srednjim školama koja je do sada završena u više od 900 školskih objekata, odnosno u polovini škola u Srbiji. Ovaj projekat omogućiće potpunu digitalizaciju obrazovnog sistema.