Stylianos Zakof, predsednik upravnog odbora Helenskog poslovnog udruženja Srbije

Srbija i Grčka imaju veliki potencijal da unaprede privredne odnose, posebno u domenu turizma, energetike i trgovinske saradnje. Spremnosti dveju zemalja da kontinurano jačaju bilateralne odnose i unapređuju saradnju na svim nivoima otvara mogućnost za nove grčke investicije u Srbiji, kao i dodatna angažovanja grčkih kompanija koje su već aktivne na srpskom tržištu.

Tokom prethodne godine Srbija i Grčka su ostvarile susrete na najvišem politickom nivou, na kojima su potvrdile strateško partnerstvo kako na privrednom, tako i na političkom nivou, o cemu najbolje svedoci nedavna poseta premijera Grčke Beogradu i njegov sastanak sa predsednikom Srbije ocenjuje Stylianos Zakof President of the Board of Directors of the Hellenic Business Association of Serbia. Grčka podrzava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, i ujedno pruža kontinuiranu podršku Srbiji u procesu evropskih integracija. Na sastanku je istaknuto da Srbija i Grčka imaju veliki potencijal da unaprede privredne odnose, kao sto je domen turizma, energetike i trgovinske saradnje. Konkretno, ministar Micotakis govorio je o tome da Grčka želi da postane energetsko čvorište i ponudi različite mogućnosti diverzifikacije energije, među kojima je i gasna interkonekcija između Srbije i Bugarske, koja će omogućiti da se Srbija snabdeva gasom iz grčke luke Aleksandropolis. Trgovinska razmena Srbije i Grčke raste, i tokom 2021. iznosila je 636 miliona evra, dok su najviši zvaničnici dveju zemalja izjavili da bi ovaj pozitivan trend u narednom periodu mogao da dostigne i milijardu evra.

Imali ste priliku da se sretnete sa zamenikom ministra spoljnih poslova Grčke, Konstantinosom Fragkogijanisom tokom njegove posete Srbiji 2021. godine. Koje su bile glavne teme tog sastanka?

Upravni odbor i članovi Helenskog privrednog udruženja Srbije imali su priliku da se sastanu  sa zamenikom ministra spoljnih  poslova Grčke, Konstantinosom Frangojanisom tokom aprila i novembra, u okviru njegovih zvaničnih poseta Beogradu. Grčki privrednici su sa ministrom razgovali o poslovnom okruženju Srbiji, aktuelnim pitanjima koja se tiču ekonomskih i trgovinskih odnosa Grčke i Srbije, kao i o mogućnostima njihovog razvoja i daljeg unapređenja. Potvrđen je stabilan ambijent za ekonomski razvoj zemlje, kao i da dolazak sve većeg broja međunarodnih kompanija dokazuje da su pozitivnu ekonomsku klimu prepoznali i investitori iz različitih zemalja. Tokom razgovora, poseban akcenat je stavljen na razvoj događaja na zapadnom Balkanu, kao i naučešće grčkih kompanija u primeni „Ekonomskog i investicionog plana za zapadni Balkan“ u Srbiji.

HBA promoviše svoje članove pred ključnim akterima, kao što su vladine institucije i druga bilateralna udruženja i komore, a ujedno nastoji da promoviše grčku poslovnu praksu kao uspešnu i društveno odgovornu

Kako se vaši članovi nose sa pandemijom kovida 19?

Pandemija je značajno uticala na ekonomsku aktivnost svih zemalja usled smanjenih prihoda poslovanja i smanjene potražnje robe i usluga, ali i otežanih lanaca snabdevanja. Kada govorimo o grčkim kompanijama koje posluju u Srbiji, sektor usluga, a ponajviše ugostiteljstvo i hotelijerstvo, suočili su se najvećim izazovima. Tokom druge polovine prethodne godine primećen je postupni oporavak u mnogim sektorima, a posebno u kompanijama čije poslovanje ne zavisi u velikoj meri od globalnih lanaca snabdevanja. Istovremeno, mala i srednja preduzeća u sektoru usluga se jos uvek suočavaju sa posledicama izmenjenog trzišta i izazovima kreiranja novih poslovnih modela. Istovremeno, prognoze o svetskom oporavku privrede i izlasku iz panedmije govore i o tome da će srpska ekonomija beležiti pozitivnu perspektivu na dugoročni rok.

Kakva je njihova percepcija sveukupne makroekonomske situacije na srpskom tržištu kada se radi o njihovim poslovnim perspektivama?

Srpska privreda se vec vratila na nivo rasta pre pandemije, najpre zahvaljujući rastu privatne potrošnje i povećanju ukupnih investicija. Ujedno, podaci o realnom rastu BDP-a govore da je takav porast rezultat aktivnosti u industriji i građevinarstvu. Vlada Srbije nastavlja da promoviše i investira u unapređenje infrastrukture u narednoj deceniji, uz planiranu izgradnju i modernizaciju puteva, železnica, mostova i luka. Pored toga, usmerena je i na ulaganje u zdravstvo, prisutne su i perspektive u agrobiznisu, a važno je i to da je Srbija tokom prethodne godine krenula putem zelene tranzicije. Uz to, treba spomenuti i IT sektor kao najbrže rastući u Srbiji.

U kojim je aspektima HBA pružila najveću podršku svojim članovima?

Grčka poslovna zajednica u Srbiji je umrežena i trudimo se da nesebično pružamo podršku jedni drugima. Helensko privredno udruženje Srbije ima za cilj da približi grčko i srpsko tržište i da članovima pruži šansu da posluju u bezbednom investicionom okruženju. S tim u vezi, naši članovi pre svega očekuju da će u poslovanju u Srbiji dobiti punu podršku u komunikaciji sa srpskim i grčkim institucijama i zaštiti svojih interesa. Našim clanovima, ali i potencijalnim investitorima, pružamo podršku kroz informisanje o preduzetništvu u zemlji i pojašnjenjima o birokratiji. Pored toga, HBA promoviše svoje članove pred ključnim akterima, kao što su vladine institucije i druga bilateralna udruženja i komore, a ujedno nastoji da promoviše grčku poslovnu praksu kao uspešnu i društveno odgovornu.

Postoje mnoge prilike za proširenje saradnje u sektorima koji se brzo razvijaju kao što je IT, zdravstvo, agrobiznis, i zelena tranzicija.

Kakvu bi ulogu grčke kompanije mogle odigrati u implementaciji Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan na području Srbije?

Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan koji podstiče dugoročni ekonomski oporavak regiona, zasnovan na stubovima zelene i digitalne tranzicije i podržavanju regionalne integracije važan je za dalji razvoj trgovinskih odnosa, a ujedno ima i geostrateški doprinos stabilnosti regiona. Grčka aktivno podrzava evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana i nastoji da doprinese njegovom društveno-ekonomskom razvoju i ubrzanju procesa pridruživanja EE. Pored toga, u poslednjim decenijama je grčko investiciono prisustvo zabeleženo u zemljama Zapadnog Balkana, posebno u Srbiji, Albaniji, Severnoj Makedoniji, i clanicama EU – Bugarskoj i Rumuniji. Vlada Grčke je u sklopu National Strategic Extroversion Plan izrazila jasnu spremnost da aktivno učestvuje u planu za Zapadni Balkan, budući da predviđa brojne aktivnosti Grčke u regionu, koje se baziraju na ekstrovertnosti i pokrivaju sve oblasti koje se odnose na održivi razvoj, energetiku i transport, sa naglaskom na interkonekciju, infrastrukturu, životnu sredinu i deljenje znanja.

Za koje su oblasti pomenutog plana grčke kompanije najstručnije?

Grčki energetski sektor prolazi kroz veliku transformaciju. Grčka je donela odluku o gašenju termoelektrana na lignit u veoma kratkom roku i okrenula se kapacitetima koji koriste obnovljive izvore energije. Uzlet projekata energije iz obnovljivih izvora, koji se najviše baziraju na solarnoj energiji i energija vetra, ujedno govori i ekspertizi grčkih kompanija u ovom sektoru, koje bi mogle odigrati značajnu ulogu u implementaciji Zelene agende za Srbiju¹. Pored toga, mogle bi da doprinesu njenoj primeni u oblasti cirkularne ekonomije, prečišćavanja otpadnih voda, upravljanja otpadom, zaštiti prirode i biodiverziteta. Već prisutne grčke kompanije u sektoru građevinarstva bi takođe mogle da učestvuju u realizaciji plana.