Stefan Lazarević, predsednik AmCham-a

Američka privredna komora je već dvadeset godina važan stub američko srpskog partnerstva. Naš cilj je da kroz partnerstvo sa Vladom Srbije unapređujemo poslovnu klimu, da promovišemo najbolje američke i evropske poslovne prakse i vrednosti, kao i da pomažemo našim članicama.

AmCham će i u narednoj deceniji nastojati da promoviše vrednosti američkog biznisa i truditi da bude za svakim stolom za kojim se razgovara o unapređenju privrednog ambijenta, kaže Stefan Lazarević, predsednik AmCham, na početku našeg razgovora u kojem smo sumirali 20 godina rada Amcham i očekivanja članica AmCham za ovu godinu.

Kakve rezultate poslovanja očekuju članice AmCham u svetlu globalnih ekonomskih kretanja i njihove refleksije na domaće tržište?

Prema najnovijim izveštajima Svetske banke, očekuje se da će globalni rast sa 5,7% u 2021. godini pasti na samo 2,9% u 2022. To znači da se usporavanje globalne ekonomije nastavlja, i da ona ulazi u fazu produženog perioda slabog rasta i povećane inflacije. Evropska komisija je sa svoje strane snizila prognozu ekonomskog rasta za evrozonu u 2022. za 1,3 poena na 2,7% i povećala prognozu inflacije za 3,5 poena na 6,1%. Najvažniji negativni faktor su rastuće cene energenata, koje inflaciju na evropskom nivou dovode do rekordnih nivoa i opterećuju evropska preduzeća i domaćinstva. Svi ovi faktori su od značaja za ekonomska kretanja kod nas.

Naša istraživanja tokom 2021. godine pokazivala su optimizam kod kompanija članica u smislu planova za rast. Nakon početka rata u Ukrajini, uradili smo istraživanje među kompanijama članicama i odgovori su pokazali manji optimizam u odnosu na prethodnu godinu, primarno usled i dalje prisutne  pandemije, rata u Ukrajini, inflacije i cene energenata.

Gde po mišljenju vas i članica AmCham postoji prostor za delovanje nove vlade Srbije na unapređenju uslova poslovanja u srpskoj privredi?

Digitalna transformacija, agenda za ekološki čistu i energetski efikasnu Srbiju, unapređenje sistema zdravstvene zaštite i poslovna integracija kroz regionalne inicijative, četiri su prioriteta na kojima će Američka privredna komora sa svojim članicama intenzivno raditi u narednom periodu. Verujemo da su ovi prioriteti ključni za nastavak kreiranja predvidivog i stabilnog poslovnog okruženja, i zato smo sigurni da će ostati na na vrhu prioriteta i naredne Vlade Srbije.

Digitalna transformacija, agenda za ekološki čistu i energetski efikasnu Srbiju, unapređenje sistema zdravstvene zaštite i poslovna integracija kroz regionalne inicijative, četiri su prioriteta na kojima će AmCham sa svojim članicama intenzivno raditi u narednom periodu

Uz ova četiri ključna zadatka, kao što smo ranije isticali, unapređenje vladavine prava, efikasnost pravosuđa i borba protiv korupcije ostaju fundamentalni i neizostavni preduslov za održivo poboljšanje poslovne klime, na kojima će, uvereni smo, nastaviti da radi i nova Vlada.

Šta za vas znači inicijativa „Otvoreni Balkan“ i kako na nju gledate u kontekstu trenda nearshoringa koji je jedan od globalnih trenova posle kovid 19?

Američka privredna komora aktivno i snažno podstiče inicijativu „Otvoreni Balkan“ pre svega zbog uverenja da ovakve inicijative mogu da budu značajan zamajac aktiviranju celokupnog ekonomskog potencijala regiona, što je odlična stvar. Iako za sada uključuje samo Srbiju, Albaniju i Severnu Makedoniju, „Otvoreni Balkan“, kao što je ambasador Hil nedavno rekao, predstavlja veliku podršku procesu bržeg pridruživanja zemalja regiona Evropskoj Uniji, što je cilj koji mi snažno podržavamo.

Omogućavanje slobodnog protoka robe, kapitala, usluga i ljudi po modelu EU omogućiće rast mnogih sektora, i doprineti jačanju privreda regiona. AmCham će nastojati da i u ovoj situaciji bude konstruktivan partner i u tom smeru nastavljamo da radimo sa svim učesnicima. Dodaću i da američke privredne komore u regionu blisko sarađuju po velikom broju pitanja, jer su nam izazovi, ali i težnje ka boljem poslovnom okruženju zajednički i za nas inicijativa „Otvoreni Balkan“ pre svega predstavlja ekonomsku inicijativu za bolju integraciju poslovanja u okviru regiona.

Kada je o nearshoringu reč, poremećaji u lancima snabdevanja širom sveta, izazvani pandemijom COVID-19 virusom, ratom u Ukrajini stavili su nearshoring na agende velikog broja kompanija. Imajući u vidu geografsku poziciju regiona, konkurentne poreske režime za privlačenje stranih investicija, kulturnu sličnost, region može biti zanimljiv evropskim kompanijama. Ipak, institucionalni nedostaci, isti oni koji se zemljama regiona zameraju i u procesu pristupanja EU, čine takve odluke nešto komplikovanijim. Otvoreni Balkan kao platforma koja na evropskim standardima zasniva pravila slobodnog kretanja roba, ljudi, kapitala i usluga u regionu jeste nešto što takve odluke može da olakša i ubrza, ali će od efikasnosti sprovođenja ove inicijative u delo zavisiti da li možemo kao region ovu kriznu šansu iskoristiti.

Iz ugla privrednika gde vidite najeći prostor za unapređenje institucionalnog okvira da bi Otvoreni Balkan zaista to i postao kada govorimo o protoku ljudi roba i kapitala?

Govoreći o institucionalnom okviru, izazova je mnogo, ali ohrabruje što se paralelno radi na mnogim kolosecima. Primera radi, građani  Srbije, Severne Makedonije i Albanije uskoro bi mogli da se uz identifikacione brojeve “Otvorenog Balkana” zaposle u tim zemljama bez ikakvih daljih administrativnih barijera, što bi zaista bio veliki korak. Krajem 2021. godine potpisani su Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, Sporazum o međusobnom povezivanju šema za elektronsku identifikaciju građana Zapadnog Balkana, Sporazum o saradnji u oblasti veterine, bezbednosti hrane i ishrane i fitosanitarnoj oblasti na Zapadnom Balkanu, kao i Sporazum o međusobnom priznavanju sertifikata ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost (AEOS) koji sada važi za sve tri zemlje.  Sada je važno ubrzano raditi na implementaciji tih sporazuma, čemu mi dajemo snažnu podršku.

AmCham je već dve decenije aktivan u Srbiji. Gledano iz te perspektive koje biste inicijative AmCham posebno izdvojili kao bitne za oblikovanje tržišne ekonomije u Srbiji?

Partnerstvo Sjedinjenih Američkih Država i Srbije traje više od 140 godina, a mi smo ponosni što je Američka privredna komora već dvadeset godina važan stub tog partnerstva.  Ovogodišnja proslava važnog jubileja prilika je da se podsetimo našeg najvažnijeg prioriteta –  unapređenja poslovnog okruženja, na čemu kontinuirano i partnerski radimo sa vladama u Republici Srbiji od 2001. godine.  

Sistemski rad na unapređenju poslovnog okruženja ne može da da efekte na kratke staze, niti bismo u tom smislu mogli da izdvojimo par inicijativa koje su ključno doprinele promenama. Na ovom važnom zadatku radili smo i nastavljamo da radimo sa našim članicama, Vladom Srbije i drugim značajnim činiocima u Srbiji. Svaki korak u pravom smeru, svakoga od nas, a naročito sistemski reformski zahvati kojima svedočimo od 2000. do danas, značile su korak u pravom smeru. Promene u ekonomskoj sferi su značajne i vidljive golim okom, iako smo svi mi, građani i privrednici, želeli da promene budu brže i osetnije. Ipak treba biti pošten i podsetiti se gde je bila Srbija nakon demokratskih promena 2000. i gde smo danas.

Pored uobičajenih tema kao što je to unapređenje transparentnosti i vladavina prava, danas su visoko na agendi vlade i teme kao što su digitalizacije, energetska diversifikacija i zaštita životne sredine. Šta u ovim oblastima mogu da ponude američki investitori?

Primetno je da broj američkih investicija u našu zemlju iz godine u godinu raste, da se američke kompanije u našoj zemlji osećaju dobro i da rade veoma dobar posao na daljoj promociji Srbije koja se, kao najveća zemlja regiona, nametnula kao ključna investiciona destinacija. Ohrabreni smo dolaskom američkih investitora u uslužni i proizvodni sektor uprkos uticaju krize na globalni obim investicija koji se naravno reflektuje i na naš region.

Pandemija, rat u Ukrajini, inflacija i rast cena energenata uticali su na smanjenje optimizma među kompanijama članicama, ali je s obzirom na neizvesnost, nezahvalno davati prognoze o budućim trendovima  

Tradicionalno, na vrhu liste interesovanja američkih kompanija su IT sektor i telekomunikacije, različite proizvodne delatnosti, posebno sektor robe široke potrošnje, farmaceutska industrija, auto-industrija, infrastruktura i slično. U narednom periodu očekujemo još veći interes za Srbiju od strane američkih kompanija, sasvim sigurno i u oblastima koje ste pomenuli.

Tokom vremena u Srbiji je nastao veliki broj poslovnih udruženja koja okupljaju domaće i stran investitore. Koliko je danas jaka konkurencija među ovim udruženjima i šta su jake strane AmCham u privlačenju novih članica?   

Mi u AmChamu ne vidimo druga poslovna udruženja kao konkurente, već kao saradnike na istom zadatku. AmCham okuplja više od 210 američkih, međunarodnih i domaćih kompanija koje su u Srbiju investirale preko četrnaest milijardi evra i koje zapošljavaju preko 100.000 građana Srbije. Naš cilj je da kroz partnerstvo sa Vladom Srbije unapređujemo poslovnu klimu, da promovišemo najbolje američke i evropske poslovne prakse i vrednosti, kao i da kontinuirano omogućavamo profesionalni razvoj članova i unapređenje obrazovanja prema potrebama poslovne zajednice. Sa velikim entuzijazmom sarađujemo sa svim organizacijama i pojedincima koji dele iste vrednosti i teže istim ciljevima.

Danas, više nego ikada, pitanje skillinga, reskilinga i upskillinga se postavlja kao najvažnije pitanje konkurentnosti. Na koji način vlada i poslovna udruženja mogu na utiču na stvaranje jednog fleksibilnijeg i robusnijeg sistema obrazovanja kadrova?

Veštine, odnosno kompetencije su ključna valuta budućnosti, a brzina prilagođavanja na nove uslove, odnosno sposobnost učenja novih veština, element je koji će u ogromnoj meri determinisati put uspeha ili neuspeha –  kako pojedinačnih biznisa, tako i ekonomija širom sveta. Imajući ovo u vidu, nije čudno što je Evropska komisija krajem 2020. pokrenula Pakt za veštine, kao zajedničku platformu za pristup razvoju veština. Jasno je da ova tema zahteva sinergetski pristup i zajednički rad vlada, privrede, obrazovnih institucija, i da svaki od ovih aktera ima nezaobilaznu ulogu u tom procesu. Program Američke privredne komore, AmChamps, koji je pokrenut 2014. godine, primer je kako privreda i obrazovne institucije treba da sarađuju u obrazovanju mladih koji imaju kapacitete da postanu lideri poslovne zajednice.  Do sada je osam generacija studenata završnih godina i mladih menadžera uspešno završilo ovaj mentorski program, čija je jedna od osnovnih tačaka razvijanje spremnosti na stalno usavršavanje, razvoj ideja i iskustava.