Mapa sajta

Jasmina Jović, pomoćnica ministarke

Šta nam donosi Zakon o klimatskim promenama

Poslednjih pet godina najtoplije su od kada postoje merenja u Evropi, pokazuju podaci EU. Klimatskim promenama, oličenim kroz toplotne talase, suše i požare, svedočimo svi, a njihov uticaj na zdravlje, životnu sredinu i bezbednost nije zanemarljiv

Srbija, u pogledu klimatskih promena, pripada jednom od najpogođenijih regiona na svetu. Klimatske promene kod nas karakterišu se pre svega porastom temperatura, ali i promenama u režimu padavina, njihovoj godišnjoj raspodeli i u raspodeli po intenzitetu, kao i sve učestalijim ekstremnim temperaturnim događajima i periodima sa ekstremnim klimatskim uslovima. Trend rasta srednje godišnje temperature u Srbiji veći je od trenda rasta srednje globalne temperature, što je posebno uočljivo posle 1980. godine.

Deset najtoplijih godina od kada se rade meteorološka merenja u Srbiji bila su nakon 2000. godine. Analize pokazuju da u buduće možemo da očekujemo dalje probijanje temperaturnih i padavinskih rekorda.

Iz etičkih i ekonomskih razloga, kako bi se obezbedio dalji ekonomski rast i osigurala budućnost planete, neophodno je ograničiti rast temperature na globalnom nivou. Naučno je pokazano da je potrebno ograničenje rasta globalne srednje temperature do kraja veka na ispod 2°S, u odnosu na nivo pre industrijske revolucije, kao i kontinuirane globalne akcije na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Prema analizama, kada bi se potpuno prekinule emisije GHG, uticaji klimatskih promena bi i dalje postojali i trajali bi decenijama.

Najveći globalni izazov

Klimatske promene su trenutno najveći globalni izazov, a svaka država je dužna da da svoj maksimum u rešavanju ovog problema. Vodeća organizacija u ovoj oblasti je Okvirna konvenija UN o promeni klime. Međutim, Konvencija definiše cilj, ali ne i načine postizanja tog cilja. Sporazum iz Pariza, usvojen 2015. godine definisao je obaveze za sve države članice Konvencije u pogledu, između ostalog, smanjenja emisija GHG i to za period 2020-2030. godine. Obaveze su zasnovane prevashodno na takozvanim Nacionalno određenim doprinosima smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte koje same države članice redovno dostavljaju Konvenciji.

Nažalost, utvrđeno je da kada bi se sproveli svi do sada predati ciljevi, to i dalje ne bi bilo dovoljno da se globalni porast temperature održi na naučno definisanom maksimumu od 2°S, u odnosu na nivo pre industrijske revolucije.

Koliko je značajno udruženo delovanje u borbi protiv klimatskih promena, govori činjenica da je Sporazum iz Pariza usvojen konsenzusom čak 195 država. To je u novijoj istoriji sveta jedan od retkih primera u bilo kojoj oblasti. Krajem godine bi trebalo da se održi Konferencija država članica Konvencije i Sporazuma, na kojoj se donose najvažnije odluke a Srbiji je dodeljena velika uloga i čast da bude kopredsedavajući.

Srbija usvojila Zakon o klimatskim promenama

EU je danas jedan od lidera u borbi protv klimatskih promena i zalaže se da bude prvi klimatski neutralan kontinent u budućnosti. Srbija sa druge strane, ima obavezu usklađivanja svog zakonodavstva sa regulativom EU. Usvajanjem Zakona o klimatskim promenama Srbija je najpre potvrdila odgovornost prema svojim građanima a i prema međunarodnoj zajednici. Ali, možda i važnija je podrška razvoju naših privrednih grana koje trpe velike materijalne štete. Ukupne materijalne štete izazvane ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima, od 2000. godine u Srbiji, procenjene su na oko 7 milijardi evra. Više od 70% gubitaka su povezani sa sušom i visokim temperaturama, drugi glavni uzrok značajnih gubitaka bile su poplave.

Zbog promene klime, samo u sektoru poljoprivrede može se očekivati da će, ukoliko se ne primene mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, najviše biti pogođeni prinos kukuruza i pšenice do 2030.

Zakon o klimatskim promenama propisuje izradu Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove kako bi se identifikovao njihov uticaj na sektore i sisteme i utvrdile mere prilagođavanja tamo gde je to potrebno. Da bi Program bio od značaja svima, Zakon propisuje da se dokumenti javnih politika u najpogođenijim sektorima, kao i planski dokumenti autonomne pokrajine i jedinica lokalnih samouprava izrađuju uzimajući u obzir planirane ciljeve. Rok za usvajanje je dve godine od stupanja zakona na snagu.

Šansa za razvoj

Usvajanje zakona treba posmatrati prvenstveno kao šansu za razvoj, zelena radna mesta, pojavu novih privrednih subjekata. Borba protiv klimatskih promena treba da uključi sve – građane, privredu, nevladine organizacije, naučnu zajednicu. Zakon omogućava ujedinjenje svih aktera ka zajedničkom, zelenom i čistom ekonomskom razvoju zemlje i daje šansu da generacijama koje dolaze ostavimo lepšu Srbiju nego što smo je zatekli. Usvajanje zakona omogućava nam da se kao društvo u celini, sada po prvi put sistemski, sistematično i zajedničkim snagama, uhvatimo u koštac sa višedecenijskim izazovima, u borbi protiv klimatskih promena.

Zato je važno da se smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte videti kao šansu za razvoj privrede, povećanje konkurentnosti, privlačenje stranih investicija. Smanjenje emisija podstaći će modernizaciju i inovacije u sektorima koji emituju gasove sa efektom staklene bašte kao što su energetika, saobraćaj, industrija, poljoprivreda, upravljanje otpadom. Zato je jedan od ciljeva Zakona uspostavljanje sistema i osnova za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Zakon propisuje izradu Strategije niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom. Strategiju će pripremati resorno Ministarstvo u saradnji sa ostalim nadležnim ministarstvima i relevantnim državnim institucijama i telima, kako bi se utvrdio strateški pravac delovanja i javnih politika koje se odnose na ograničenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Ministarstvo nastavlja rad na ispunjenju obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i njenom Sporazumu iz Pariza kroz pripremu redovnih periodičnih izveštaja, odnosno reviziju Nacionalno utvrđenog doprinosa čije se dostavljanje očekuje pre Konferencije u Glazgovu (COP 26).

Dimitar Kovačevski, premijer Severne Makedonije

Evropeizacija Zapadnog Balkana

Otvoreni Balkan je autohtona, organska inicijativa koju su kreirale naše institucije i koju podržavaju svi građani naših zemalja; omogućava nam da sprovedemo našu viziju...

Nj.e. Kristofer R. Hil, ambasador SAD u Srbiji

Fokus na budućnost

Gledajući u budućnost, Srbija danas ima važan izbor. Da li prati svoj put ka potpunim evropskim integracijama i ostvaruje li svoj puni ekonomski, politički...

Stefan Lazarević, predsednik AmCham-a

Partnerstvo na duge staze

Američka privredna komora je već dvadeset godina važan stub američko srpskog partnerstva. Naš cilj je da kroz partnerstvo sa Vladom Srbije unapređujemo poslovnu klimu,...

Vera Nikolić Dimić, izvršna direktorka AmCham-a

Uspeh nas tera da budemo još ambiciozniji

AmCham će i u narednom periodu nastojati da promoviše vrednosti američkog biznisa i truditi da bude za svakim stolom za kojim se razgovara o...

Prijem povodom 140 godina prijateljskih odnosa Japana i Srbije 

Ambasador Japana u Srbiji Nj.e. Kacamuta Takahika u svojoj rezidenciji je priredio prijem povodom obeležavanja 140 godina uspostavljanja prijateljskih...

Poseta ambasadora Nemačke Tomasa Šiba završenim radovima na vodovodnoj mreži u Staroj Pazovi

Ambasador Savezne Republike Nemačke NJ.E. Tomas Šib posetio je porodice kojima je obezbeđen pristup čistoj, pijaćoj vodi kroz radove...

EU produžila upotrebu kovid sertifikata do juna 2023.

Savet Evropske unije dao je zeleno svetlo za produžetak upotrebe digitalnih kovid sertifikata do 30. juna 2023. godine Produženje ove...

Srbija očekuje 3,5 miliona tona pšenice i 7 miliona tona kukuruza

Srbija ove godine očekuje žetvu od 3,5 miliona tona pšenice i, u slučaju povoljnih meteo uslova, nešto više od...

Vlada Crne Gore objavila radnu verziju Temeljnog ugovora sa SPC

Vlada Crne Gore objavila je radnu verziju Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), koju su načelno uskladile radne...