Mapa sajta

Više...

Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine

Održavanje optimizma

Tačno je da smo nameravali da pre...

Monsinjor Stanislav Hočevar, beogradski nadbiskup i mitropolit

Prava vera je vapaj za zajedništvom

„Kad sam došao u Beograd, u javnosti,...

Tatjana Matić, Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija

Potencijal za razvoj poštanskih usluga je veliki

Ulaganjem u pouzdane veb platforme poštanskih operatora...

Majo Mićović, predsednik SSCC

Švajcarske investicije u Srbiji rastu

Čvrsto verujem da u narednom periodu Srbiju...

Kubik gasa u Evropi košta više od 2.450 dolara

Cena gasa u Evropi porasla je iznad 2.450 dolara za 1.000 kubnih metara, prvi put od 8. marta, prema...

EU: Borelj i Lajčak u četvrtak u Briselu sa Vučićem i Kurtijem

Evropska spoljnopolitička služba (EEAS) saopštila je da će se u četvrtak u Briselu biti održan sastanak u okviru dijaloga...

Kina testirala dron za detekciju i modifikaciju vremenskih prilika

Kina je razvila novi sistem bespilotnih letelica za modifikaciju vremenskih prilika, sposobnih za detekciju oblaka, kiše, vetrova i aerosola...

Vilijam Ruto je novi predsednik Kenije

Izborna komisija Kenije proglasila je Vilijama Ruta za novog predsednika zemlje. On je u tesnoj trci pobedio protivkandidata, lidera opozicije...

Proslava dana nezavisnosti Indije

Novoimenovani ambasador Indije u Srbiji Sandživ Kohli podigao je indijsku zastavu u ambasadi u znak obeležavanja 75. godine nezavisnosti...

Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije

Obnova treba da bude zelena

Cirkularna ekonomija mogla bi biti kanal za brži oporavak srpske privrede posle zastoja usled pandemije. Ovo stoga jer je zasnovana na resursnoj nezavisnosti i korišćenju unutrašnjih rezervi i domaćih resursa – otpada, reciklata i energije, što bi stvorilo prostor za otvaranje velikog broja radnih mesta koja su nam sada neophodna.

Cirkularna ekonomija je platforma četvrte industrijske revolucije za primenu novog industrijskog modela koji predviđa dubinsku integraciju i upravljanje proizvodnim i informatičkim tokovima te interakciju tehnoloških i misaonih procesa. Ona predstavlja novi poslovni model koji predviđa maksimalnu optimizaciju privrednih procesa, uz ponovno iskorišćenje raspoloživih sirovinskih i energetskih resursa iz otpadnih tokova, efikasno korišćenje energije i ljudskih resursa i uštedu u vremenu i načinu organizovanja poslovanja, uz maksimalnu redukciju negativnog uticaja na životnu sredinu i na klimu.

Primena principa cirkularne ekonomije u srpskoj ekonomiji je od izuzetnog značaja pre svega, jer pomaže nacionalnoj privredi da podigne kapacitete i postane konkurentnija na evropskom tržištu, pomogne otvaranju novih tržišta i novih poslova kaže Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

„Cirkularna ekonomija, o kojoj se u Srbiji sve više govori,  mogla bi biti kanal za brži oporavak srpske privrede posle zastoja usled pandemije, jer je zasnovana na resursnoj nezavisnosti i korišćenju unutrašnjih rezervi i domaćih resursa – otpada, reciklata i energije, što bi stvorilo prostor za otvaranje velikog broja radnih mesta koja su nam sada neophodna,“ dodaje naš sagovornik.

Preduzeća vrlo često smatraju da ne treba da plaćaju ekološku taksu sa obrazloženjem da ona ne doprinose zagađenju životne sredine i tu taksu smatraju jednom od mnogih parafiskalnih nameta koji opterećuju privredu. Šta je stav PKS o tom pitanju?

Naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine je potrebna i ona nije problem za kompanije, ako se dosledno primenjuje model „plati koliko zagađuješ“ i naravno, transparentno trpošenje novca od naplate naknada. Privrednoj komori Srbije obraćaju se brojni privredni subjekti, sa negodovanjem na metodologiju obračuna takse i PKS je reagovala i uputila dopis svim relevantnim stranama, uklјučujući Kabinet predsednice Vlade RS, zatim Ministarstvu zaštite životne sredine, Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i Ministarstvu finansija, kako bi se pronašla što efikasnija, a ujedno i održiva sistemska rešenja u ovoj oblasti.Moramo izgraditi transparentan i predvidiv model naknada, stimulativan za kompanije. Ako kompanija primenjuje alate cirkularne ekonomije, štedi resurse i energiju, a generisani otpad dobija novu upotrebnu vrednost i investira u životnu sredinu,treba da bude osklobođena naknade za životnu sredinu.

I u Evropi kompanije retko prelaze na cirkularnu ekonomiju iako su im dostupna inovativna rešenja jer im je lakše da se drže klasičnih pristupa. Šta bi bio motiv za naše firme da usvoje ovu filozofiju?

Mi nemamo treći put, nego prelazak sa linearnog na cirkularni model, ako sada i u budućnosti planiramo rast BDPa do 6% na godišnjem nivou. Zelena agenda za Zapadni Balkan predviđa pet stubova. 

Prvi stub su klimatske promene, uključujući dekarbonizaciju, energiju i mobilnost. Klimatske promene podrazumevaju inicijative kao što su brzo usklađivanje sa klimatskim zakonom EU, pomoć partnerima u pripremi i primeni dugoročne klimatske adaptacione strategije za povećanje otpornosti, posebno kroz klimatsku zaštitu investicija, obezbediti tehničku pomoć u šemi trgovanja emisijama i alternativama fosilnim gorivima, istražiti mogućnosti za rano uključivanje Zapadnog Balkana u EU trgovanje emisijama, uključivanje regiona u Evropski klimatski pakt i njegove aktivnosti.

Tranzicija na čistu energiju podrazumeva pomoć prilikom usklađivanja sa EU zakonodavstvom, pomoć partnerima u izradi nacionalnih energetskih i klimatskih planova, pomoć u razvoju privatnih i javnih šema za renoviranje i obezbeđenje zgrada, odgovarajuće finansiranje, širenjem „talasa obnove EU“ na zapadni Balkan, pomoć partnerima u sprovođenju programa za rešavanje energetskog siromaštva u regionu, pridruživanje Zapadnog Balkana inicijativi „Regioni uglja u tranziciji“, izvršavanje procene socio-ekonomskog uticaja dekarbonizacije u regionu.

Suočavamo se sa brojnim poteškoćama u zelenoj tranziciji a oni se identifikuju kroz neusklađena zakonska rešenja i nedostatak punog sistemskog rešenja za prelazak na cirkularnu ekonomiju

Pametna i održiva mobilnost podrazumeva implementaciju regionalnog plana za transformaciju železnica, strategiju za povećanjem kapaciteta železnica i razvijanje novih transportnih modela, implementacija EU standarda, kroz Evropski sistem upravljanja železničkim saobraćajem, akcioni plan za olakšavanje transporta,  sprovođenje akcionog plana bezbednosti na putevima i akcionog plana puta, pomoć u otpornosti klimatskim promenama, definisanje i implementiranje održivih planova urbane mobilnosti i rešenja održive mobilnosti.

Cirkularna ekonomija, posebno baveći se otpadom, reciklažom, održivom proizvodnjom i efikasnim korišćenjem resursa podrazumeva podršku regiona u poboljšanju održivosti proizvodnje sirovina, rad na integraciji Zapadnog Balkana u industrijske lance snabdevanja EU, podršku regiona u razvoju strategija kružne ekonomije, ciljane inicijative za potrošače za podizanje svesti građana o otpadu, odvojenom sakupljanju i održivoj potrošnji, priprema i sprovođenje programa sprečavanja nastanka otpada,  strategije upravljanja i recikliranja, izgradnja i održavanje infrastrukture za upravljanje otpadom, razvijanje regionalnog sporazuma o sprečavanju zagađenja plastikom, uključujući posebno rešavanje prioritetnog pitanja morskog otpada, podržavanje uspostavljanja politika održivog razvoja.

Biodiverzitet, sa ciljem zaštite i obnove prirodnog bogatstva regiona – odnosi se na podršku regiona u razvoju i primeni Akcionog plana biodiverziteta zapadnog Balkana 2030, pomoć u pripremi i sprovođenju restauracije šumskog pejzaža zapadnog Balkana, pomoć u analizi koristi od rešenja biloške raznovrsnosti zasnovanih na prirodi i mogućnosti za njihovu integraciju u razvoj klimatskih i drugih planova, jačanje mehanizma za regionalnu saradnju na očuvanju biodiverziteta kao i angažovanje sa Konvencijom Ujedinjenih nacija iz Rija, podrška razmeni znanja između istraživačkih centara Zapadnog Balkana i EU i istražiti mogućnosti za uspostavljanje informativnog centra za biodiverzitet Zapadnog Balkana. 

U oblasti borbe protiv zagađenja vazduha, vode i tla pomoć regionu u razvoju i primeni strategija za kvalitet vazduha, sastoji se u povećanju primene najboljih dostupnih tehnika u skladu sa Direktivom o industrijskim emisijama, akreditaciji mreža za praćenje kvaliteta vazduha i uključivanju regiona u panevropske mreže koje podržavaju inicijative za uklanjanje zagađenja. Takođe ode su i podrška modernizaciji infrastrukture za praćenje vode, implementacija Okvira za vodu, Direktiva o gradskim otpadnim vodama i ekstraktivnom otpadu, podrška regionalnih i / ili bilateralnih sporazuma i / ili protokola o prekograničnom zagađenju vode i na kopnenim izvorima zagađenja, ulaganju u upravljanje otpadom i u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za ponovnu upotrebu vode u poljoprivredi, ulaganje u sakupljanje i prečišćavanje gradskih otpadnih voda.

U oblasti održivih prehrambenih sistema i ruralnih područja podrška se odnosi na usklađivanje poljoprivredno-prehrambenog i primarnog proizvodnog sektora sa EU standardima za sigurnost hrane, zdravlje i dobrobit biljaka i životinja, jačanje zvanične sanitarne kontrole duž čitavog prehrambenog lanca i poboljšanje označavanja prehrambenih proizvoda  kako bi se osigurala bezbednost hrane, poboljšanje informisanja potrošača i promovisala održiva hrana. U ovoj oblasti su i promocija ekološke i organske poljoprivrede i smanjenje sintetičkih hemikalija, podrška saradnje između naučnih i obrazovnih institucija i proizvođača i prerađivača u poljoprivredno-prehrambenom sektoru,  podrška akcije za smanjenje otpada u ruralnim i primorskim oblastima (duž puteva, u seoskim rekama), pojačani napori za održivi razvoj ruralnih područja, poboljšanje ruralne infrastrukture u okviru IPARD-a.

Izuzetno smo svesni činjenice da u ovom trenutku posebno otežavajuću okolnost za privredu predstavlјa i trenutno stanje prouzrokovano širenjem bolesti COVID-19, zbog čega im je potrebna dodatna podrška i reakcija svih relevantnih institucija.

Primena ovako ambiciozne Agende bi zahtevala značajno  javno i privatno finansiranje na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Spoljni instrumenti u okviru sledećeg Višegodišnjeg finansijskog okvira EU (MFF 2021-2027) trenutno se pregovaraju sa Savetom i Evropskim parlamentom.

Do sad je finansijska pomoć u oblasti životne sredine i klimatskih promena uglavnom bila sektorska, usredsređena na proces usklađivanja sa pravnom tekovinom EU u skladu sa zahtevima poglavlja 27, na bilateralnom (uglavnom investicije) i regionalnom nivou (uglavnom izgradnja kapaciteta).
Predlog Instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA III predviđa namenski prostor za sprovođenje Zelene agende i održive povezanosti.

Kako će funkcionisati Operativni tim Komore i Ministarstava za zaštitu životne sredine, š šta će biti zadatak ovog tela?

Vrlo smo zahvalni ministarki g. Vujović,što je prihvatila da model operativnog tima koji je u stalnoj koordiniciji, postavlja prioritete i rešenja. Imamo nekoliko stubova kordinacije:

regulatorni okvir (promena Zakona o upravljanju otpadom, Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu i Zakon o klimatskim promenama,Nacionalna strategija za upravljanje otpadom do 2030 godine, problemi u poslovanju i primeni ekoloških standarda , ekološke takse i naknade kao i novi kreditni mehanizam ZELENI FOND (kreditna zelena banka).

Suočavamo se sa brojnim poteškoćama u zelenoj tranziciji a oni se identifikuju kroz neusklađena zakonska rešenja i nedostatak punog sistemskog rešenja za prelazak na cirkularnu ekonomiju,zatim loše upravljanje otpadom (nizak stepen reciklaže, divlje deponije, nedovoljno razrađena regulativa, nedostatak infrastrukture),nizak nivo znanja i svesti o cirkularnoj ekonomiji i njenim dobrobitima za celo društvo,mala ulaganja i nedostatak finansijskih podsticaja za tehnološku modernizaciju, neefikasno trošenje energije i veliki procenat učešća fosilnih goriva u energetskom bilansu i mala angažovanost medija…

PODSTICAJ

Кompanije koje primenjuju alate cirkularne ekonomije, štede resurse i energiju treba da budu oslobođene naknade za životnu sredinu.

IZBOR 

Mi nemamo treći put, nego prelazak sa linearnog na cirkularni model, ako sada i u budućnosti planiramo rast BDPa do 6% na godišnjem nivou

PODRŠKA

Predlog Instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA III predviđa namenski prostor za sprovođenje Zelene agende i održive povezanosti.

Pročitajte još...

Srbija izvezla 30.000 tona sladoleda u vrednosti od 63,5 miliona evra

Iz Srbije je prošle godine izvezeno 30.000 tona sladoleda u vrednosti od 63,5 miliona evra, najviše u zemlje regiona, pokazuju podaci Privredne komore Srbije...

Čadež: Dogovoren slobodan protok osnovnih namirnica u okviru Otvorenog Balkana

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je da su članice inicijative "Otvoreni Balkan" u Tirani dogovorile da neće biti zabrane prometa osnovnih...

Eliksir grupa planira da gradi fabriku u Egiptu

Domaća kompanija Eliksir grupa dogovorila je saradnju sa vodećom egipatskom kompanijom za eksploataciju i istraživanje rude fosfata Misr Phosphate Company (MPCO), koja podrazumeva zajedničke aktivnosti počev od...

Poslovni forum okupio srpske i iranske privrednike

Počev od industrije hrane, energetike, turizma i zdravstva do IT sektora i savremenih tehnologija privrede Srbije i Irana mogu uspešno da sarađuju i ekonomske...

Čadežu novi mandat na čelu privredne komore Zapadnog Balkana

Marko Čadež dobio je novi četvorogodišnji mandat na poziciji predsednika Upravnog odbora Komorskod investicionog foruma - regionalne privredne komore Zapadnog Balkana (KIF ZB 6),...

Državna delegacija Južne Koreje posetiće Beograd radi unapređenja privrednih veza

Privredno-državna delegacija Južne Koreje u narednim mesecima posetiće Beograd i sa privrednicima i zvaničnicima Srbije direktno razgovarati o konkretnim poslovima i unapređenju privrednih veza,...

PKS: Srbija u Parizu predstavlja kandidaturu Beograda za Expo 2027

Delegacija Srbije će u Parizu predstaviti kandidaturu Beograda za organizaciju svetske izložbe EXPO 2027. Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da je Srbija...

PKS: Kompanije iz Srbije i Egipta planiraju zajedničke investicione projekte

Srpske kompanije spremne su da sa partnerima iz Egipta učestvuju u zajedničkim investicionim projektima trgovine, saradnje u oblasti agrara, metalske, hemijske i gumarske industrije,...