Mapa sajta

CorD Recommends

Više...

Nikolaos Sliousaregko President of the Management Board of HBA

Nove mogućnosti za ulaganja

Prisustvo premijera Grčke, Kirjakosa Mitsotakisa i predsednika...

Fanina Kovačević-Popaz, izvršna direktorka HBA

Doslednost i inovativnost

Dvadeset godina uspešnog rada predstavljaju izvor inspiracije...

Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete

Razumemo izazove i šanse digitalizacije

Srbija korača u susret svim promenama koje...

Miloš Đuričanin, direktor strategije i razvoja Nordeus fondacije

Škola budućnosti je škola mogućnosti

Naša vizija je da deci i mladima...

EPS će do kraja decenije uložiti 5,4 milijarde evra u projekte obnovljivih izvora energije

Elektroprivreda Srbije (EPS) će do kraja decenije uložiti 5,4 milijarde evra u projekte obnovljivih izvora energije, od čega će...

Srbija i Angola potpisale Program saradnje u oblasti kulture

Srbija i Angola su potpisale Program saradnje u oblasti kulture koji će, kao je objavljeno u Vladi, važiti za...

Panel o situaciji na Balkanu i proširenju EU održan u okviru Bezbednosne konferencije u Minhenu

U Minhenu je održana panel diskusija o situaciji na Balkanu i proširenju Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana, u...

EIB Global 2023. godine investirao rekordne 1,2 milijarde evra na Zapadnom Balkanu

EIB Global, finansijski ogranak Evropske investicione banke (EIB) za aktivnosti izvan Evropske unije, investirao je rekordne 1,2 milijarde evra širom Zapadnog...

Evropska unija i UNDP dodelili 580.000 evra za civilno društvo

Evropska unija i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) dodelili su sredstva za sprovođenje 12 inicijativa organizacija civilnog društva...

Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije

Obnova treba da bude zelena

Cirkularna ekonomija mogla bi biti kanal za brži oporavak srpske privrede posle zastoja usled pandemije. Ovo stoga jer je zasnovana na resursnoj nezavisnosti i korišćenju unutrašnjih rezervi i domaćih resursa – otpada, reciklata i energije, što bi stvorilo prostor za otvaranje velikog broja radnih mesta koja su nam sada neophodna.

Cirkularna ekonomija je platforma četvrte industrijske revolucije za primenu novog industrijskog modela koji predviđa dubinsku integraciju i upravljanje proizvodnim i informatičkim tokovima te interakciju tehnoloških i misaonih procesa. Ona predstavlja novi poslovni model koji predviđa maksimalnu optimizaciju privrednih procesa, uz ponovno iskorišćenje raspoloživih sirovinskih i energetskih resursa iz otpadnih tokova, efikasno korišćenje energije i ljudskih resursa i uštedu u vremenu i načinu organizovanja poslovanja, uz maksimalnu redukciju negativnog uticaja na životnu sredinu i na klimu.

Primena principa cirkularne ekonomije u srpskoj ekonomiji je od izuzetnog značaja pre svega, jer pomaže nacionalnoj privredi da podigne kapacitete i postane konkurentnija na evropskom tržištu, pomogne otvaranju novih tržišta i novih poslova kaže Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

„Cirkularna ekonomija, o kojoj se u Srbiji sve više govori,  mogla bi biti kanal za brži oporavak srpske privrede posle zastoja usled pandemije, jer je zasnovana na resursnoj nezavisnosti i korišćenju unutrašnjih rezervi i domaćih resursa – otpada, reciklata i energije, što bi stvorilo prostor za otvaranje velikog broja radnih mesta koja su nam sada neophodna,“ dodaje naš sagovornik.

Preduzeća vrlo često smatraju da ne treba da plaćaju ekološku taksu sa obrazloženjem da ona ne doprinose zagađenju životne sredine i tu taksu smatraju jednom od mnogih parafiskalnih nameta koji opterećuju privredu. Šta je stav PKS o tom pitanju?

Naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine je potrebna i ona nije problem za kompanije, ako se dosledno primenjuje model „plati koliko zagađuješ“ i naravno, transparentno trpošenje novca od naplate naknada. Privrednoj komori Srbije obraćaju se brojni privredni subjekti, sa negodovanjem na metodologiju obračuna takse i PKS je reagovala i uputila dopis svim relevantnim stranama, uklјučujući Kabinet predsednice Vlade RS, zatim Ministarstvu zaštite životne sredine, Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i Ministarstvu finansija, kako bi se pronašla što efikasnija, a ujedno i održiva sistemska rešenja u ovoj oblasti.Moramo izgraditi transparentan i predvidiv model naknada, stimulativan za kompanije. Ako kompanija primenjuje alate cirkularne ekonomije, štedi resurse i energiju, a generisani otpad dobija novu upotrebnu vrednost i investira u životnu sredinu,treba da bude osklobođena naknade za životnu sredinu.

I u Evropi kompanije retko prelaze na cirkularnu ekonomiju iako su im dostupna inovativna rešenja jer im je lakše da se drže klasičnih pristupa. Šta bi bio motiv za naše firme da usvoje ovu filozofiju?

Mi nemamo treći put, nego prelazak sa linearnog na cirkularni model, ako sada i u budućnosti planiramo rast BDPa do 6% na godišnjem nivou. Zelena agenda za Zapadni Balkan predviđa pet stubova. 

Prvi stub su klimatske promene, uključujući dekarbonizaciju, energiju i mobilnost. Klimatske promene podrazumevaju inicijative kao što su brzo usklađivanje sa klimatskim zakonom EU, pomoć partnerima u pripremi i primeni dugoročne klimatske adaptacione strategije za povećanje otpornosti, posebno kroz klimatsku zaštitu investicija, obezbediti tehničku pomoć u šemi trgovanja emisijama i alternativama fosilnim gorivima, istražiti mogućnosti za rano uključivanje Zapadnog Balkana u EU trgovanje emisijama, uključivanje regiona u Evropski klimatski pakt i njegove aktivnosti.

Tranzicija na čistu energiju podrazumeva pomoć prilikom usklađivanja sa EU zakonodavstvom, pomoć partnerima u izradi nacionalnih energetskih i klimatskih planova, pomoć u razvoju privatnih i javnih šema za renoviranje i obezbeđenje zgrada, odgovarajuće finansiranje, širenjem „talasa obnove EU“ na zapadni Balkan, pomoć partnerima u sprovođenju programa za rešavanje energetskog siromaštva u regionu, pridruživanje Zapadnog Balkana inicijativi „Regioni uglja u tranziciji“, izvršavanje procene socio-ekonomskog uticaja dekarbonizacije u regionu.

Suočavamo se sa brojnim poteškoćama u zelenoj tranziciji a oni se identifikuju kroz neusklađena zakonska rešenja i nedostatak punog sistemskog rešenja za prelazak na cirkularnu ekonomiju

Pametna i održiva mobilnost podrazumeva implementaciju regionalnog plana za transformaciju železnica, strategiju za povećanjem kapaciteta železnica i razvijanje novih transportnih modela, implementacija EU standarda, kroz Evropski sistem upravljanja železničkim saobraćajem, akcioni plan za olakšavanje transporta,  sprovođenje akcionog plana bezbednosti na putevima i akcionog plana puta, pomoć u otpornosti klimatskim promenama, definisanje i implementiranje održivih planova urbane mobilnosti i rešenja održive mobilnosti.

Cirkularna ekonomija, posebno baveći se otpadom, reciklažom, održivom proizvodnjom i efikasnim korišćenjem resursa podrazumeva podršku regiona u poboljšanju održivosti proizvodnje sirovina, rad na integraciji Zapadnog Balkana u industrijske lance snabdevanja EU, podršku regiona u razvoju strategija kružne ekonomije, ciljane inicijative za potrošače za podizanje svesti građana o otpadu, odvojenom sakupljanju i održivoj potrošnji, priprema i sprovođenje programa sprečavanja nastanka otpada,  strategije upravljanja i recikliranja, izgradnja i održavanje infrastrukture za upravljanje otpadom, razvijanje regionalnog sporazuma o sprečavanju zagađenja plastikom, uključujući posebno rešavanje prioritetnog pitanja morskog otpada, podržavanje uspostavljanja politika održivog razvoja.

Biodiverzitet, sa ciljem zaštite i obnove prirodnog bogatstva regiona – odnosi se na podršku regiona u razvoju i primeni Akcionog plana biodiverziteta zapadnog Balkana 2030, pomoć u pripremi i sprovođenju restauracije šumskog pejzaža zapadnog Balkana, pomoć u analizi koristi od rešenja biloške raznovrsnosti zasnovanih na prirodi i mogućnosti za njihovu integraciju u razvoj klimatskih i drugih planova, jačanje mehanizma za regionalnu saradnju na očuvanju biodiverziteta kao i angažovanje sa Konvencijom Ujedinjenih nacija iz Rija, podrška razmeni znanja između istraživačkih centara Zapadnog Balkana i EU i istražiti mogućnosti za uspostavljanje informativnog centra za biodiverzitet Zapadnog Balkana. 

U oblasti borbe protiv zagađenja vazduha, vode i tla pomoć regionu u razvoju i primeni strategija za kvalitet vazduha, sastoji se u povećanju primene najboljih dostupnih tehnika u skladu sa Direktivom o industrijskim emisijama, akreditaciji mreža za praćenje kvaliteta vazduha i uključivanju regiona u panevropske mreže koje podržavaju inicijative za uklanjanje zagađenja. Takođe ode su i podrška modernizaciji infrastrukture za praćenje vode, implementacija Okvira za vodu, Direktiva o gradskim otpadnim vodama i ekstraktivnom otpadu, podrška regionalnih i / ili bilateralnih sporazuma i / ili protokola o prekograničnom zagađenju vode i na kopnenim izvorima zagađenja, ulaganju u upravljanje otpadom i u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za ponovnu upotrebu vode u poljoprivredi, ulaganje u sakupljanje i prečišćavanje gradskih otpadnih voda.

U oblasti održivih prehrambenih sistema i ruralnih područja podrška se odnosi na usklađivanje poljoprivredno-prehrambenog i primarnog proizvodnog sektora sa EU standardima za sigurnost hrane, zdravlje i dobrobit biljaka i životinja, jačanje zvanične sanitarne kontrole duž čitavog prehrambenog lanca i poboljšanje označavanja prehrambenih proizvoda  kako bi se osigurala bezbednost hrane, poboljšanje informisanja potrošača i promovisala održiva hrana. U ovoj oblasti su i promocija ekološke i organske poljoprivrede i smanjenje sintetičkih hemikalija, podrška saradnje između naučnih i obrazovnih institucija i proizvođača i prerađivača u poljoprivredno-prehrambenom sektoru,  podrška akcije za smanjenje otpada u ruralnim i primorskim oblastima (duž puteva, u seoskim rekama), pojačani napori za održivi razvoj ruralnih područja, poboljšanje ruralne infrastrukture u okviru IPARD-a.

Izuzetno smo svesni činjenice da u ovom trenutku posebno otežavajuću okolnost za privredu predstavlјa i trenutno stanje prouzrokovano širenjem bolesti COVID-19, zbog čega im je potrebna dodatna podrška i reakcija svih relevantnih institucija.

Primena ovako ambiciozne Agende bi zahtevala značajno  javno i privatno finansiranje na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Spoljni instrumenti u okviru sledećeg Višegodišnjeg finansijskog okvira EU (MFF 2021-2027) trenutno se pregovaraju sa Savetom i Evropskim parlamentom.

Do sad je finansijska pomoć u oblasti životne sredine i klimatskih promena uglavnom bila sektorska, usredsređena na proces usklađivanja sa pravnom tekovinom EU u skladu sa zahtevima poglavlja 27, na bilateralnom (uglavnom investicije) i regionalnom nivou (uglavnom izgradnja kapaciteta).
Predlog Instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA III predviđa namenski prostor za sprovođenje Zelene agende i održive povezanosti.

Kako će funkcionisati Operativni tim Komore i Ministarstava za zaštitu životne sredine, š šta će biti zadatak ovog tela?

Vrlo smo zahvalni ministarki g. Vujović,što je prihvatila da model operativnog tima koji je u stalnoj koordiniciji, postavlja prioritete i rešenja. Imamo nekoliko stubova kordinacije:

regulatorni okvir (promena Zakona o upravljanju otpadom, Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu i Zakon o klimatskim promenama,Nacionalna strategija za upravljanje otpadom do 2030 godine, problemi u poslovanju i primeni ekoloških standarda , ekološke takse i naknade kao i novi kreditni mehanizam ZELENI FOND (kreditna zelena banka).

Suočavamo se sa brojnim poteškoćama u zelenoj tranziciji a oni se identifikuju kroz neusklađena zakonska rešenja i nedostatak punog sistemskog rešenja za prelazak na cirkularnu ekonomiju,zatim loše upravljanje otpadom (nizak stepen reciklaže, divlje deponije, nedovoljno razrađena regulativa, nedostatak infrastrukture),nizak nivo znanja i svesti o cirkularnoj ekonomiji i njenim dobrobitima za celo društvo,mala ulaganja i nedostatak finansijskih podsticaja za tehnološku modernizaciju, neefikasno trošenje energije i veliki procenat učešća fosilnih goriva u energetskom bilansu i mala angažovanost medija…

PODSTICAJ

Кompanije koje primenjuju alate cirkularne ekonomije, štede resurse i energiju treba da budu oslobođene naknade za životnu sredinu.

IZBOR 

Mi nemamo treći put, nego prelazak sa linearnog na cirkularni model, ako sada i u budućnosti planiramo rast BDPa do 6% na godišnjem nivou

PODRŠKA

Predlog Instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA III predviđa namenski prostor za sprovođenje Zelene agende i održive povezanosti.

Pročitajte još...

Na sajmu Gulfood 2024 u Dubaiju učestvuju 24 firme iz Srbije

Na Međunarodnom sajmu prehrambene industrije Gulfood 2024 u Dubaiju učestvuju 24 domaće kompanije iz prehrambenog sektora, predstavljajući svoje proizvodne programe na nacionalnom štandu Srbije,...

Srbija spremna da kupi deo luka Solun ili Pirej

Srbiji je potrebna luka zbog izvoza koga će biti sve više i spremna je da kupi deo bilo luke Solun ili luke Pirej, izjavio...

Skoro 400 srpskih kompanija učestvovalo na najprestižnijim svetskim sajmovima u 2023. godini

Skoro 400 kompanija iz Srbije učestvovalo je u 2023. godini na 22 međunarodna sajma u inostranstvu, u organizaciji Privredne komore Srbije (PKS) i u...

Otvoren Inovacioni hab Centra za digitalnu transformaciju

U Centru za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije svečano je otvoren Inovacioni hab Centra za digitalnu transformaciju (CDT HUB), namenjen povezivanju tradicionalnih i inovativnih...

Ambasador Pjer Košar: Snažni odnosi francuske i srpske privrede, trgovinska razmena blizu dve milijarde evra

Ekonomski odnosi Francuske i Srbije su snažni, a trgovinska razmena dostigla je blizu dve milijarde evra, izjavio je ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar...

Logistika i transport – u srcu privrede

Logistika i transport predstavljaju srž i integralni deo onoga što čini konkuretnost jedne privrede bilo gde u svetu. Privreda Srbije je izuzetno zainteresovana za...

Srbiju predstavlja 11 kompanija na najvećem međunarodnom tehnološkom sajmu na svetu

Jedanaest srpskih kompanija iz IKT sektora predstaviće do 20. oktobra svoje proizvodne programe na najvećem međunarodnom tehnološkom sajmu na svetu "Gitex Global 2023", koji...

Rekordan broj firmi iz Srbije na najvećem svetskom sajmu prehrambene industrije

Srbiju na najvećem Međunarodnom sajmu prehrambene industrije "ANUGA" u Kelnu ove godine, na dva nacionalna štanda, predstavlja rekordnih 36 srpskih firmi, saopštila je Privredna...