Mapa sajta

Sebastijan Sosa, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji

Sebastijan Sosa: Suočavanje sa “novom normalom” je težak zadatak

U skladu sa skorašnjim pozitivnim podacima o oporavku maloprodaje, industrijske proizvodnje i spoljnotrgovinske razmene, Srbija se nada bržem oporavku nego što je prvobitno očekivano. Ipak, neophodno je izraditi i odgovarajući plan za nepredviđene situacije koji se tiče mogućeg smanjenja broja zaposlenih. U međuvremenu, implementaciju strukturnih reformi ne bi trebalo odlagati za “bolja vremena”

Iako u 2021. godini očekujemo ekonomski oporavak, neizvesnost vezana za trajanje i brzinu oporavka je i dalje aktuelna. U slučaju da pandemija potraje duže ili da njen uticaj bude jači od očekivanog, sve dodatne mere podrške moraju biti osmišljene tako da ciljano pomognu kompanijama i sektorima kojima je pomoć najpotrebnija kao i najugroženijim domaćinstvima. Ovako Sebastijan Sosa, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji sažeto opisuje neizvesnost koja je pred nama. Ipak, kako sugeriše, brojni su koraci koje nova srpska vlada može preduzeti kako bi negativne posledice pandemije ograničila i time otvorila vrata snažnijem oporavku.

U kojoj meri je vladina politika ublažila posledice pandemije kovida 19?

– Kao odgovor na krizu, vlada Srbije je sprovela opsežne mere čiji je cilj ublažavanje ekonomskih i društvenih posledica izazvanih kovidom 19. Fiskalni paket koji je obuhvatao odlaganje poreskih obaveza, pomoć za zaposlene, jednokratnu pomoć i državne garancije za zajmove koje su banke odobrile velikim i srednjim preduzećima, bio je u visini 8,5% BDP i jedan je od najvećih među zemljama u razvoju u Evropi. Narodna banka Srbije je dala svoj doprinos odgovoru na krizu smanjivanjem kamatne stope i obezbeđivanjem odgovarajuće likvidnosti bankarskog sistema, uz uvođenje moratorijuma na otplatu kredita.

Ove mere su ublažile uticaj pandemije na preduzeća, domaćinstva i stopu zaposlenosti i donekle objašnjavaju relativno malo smanjenje privrednih aktivnosti u Srbiji u poređenju sa drugim zemljama regiona. Nedavna empirijska studija koju je MMF sproveo korišćenjem podataka o preduzećima ukazuje da uprkos činjenici da će kriza izazvana kovidom 19 imati nepovoljan uticaj na finansijski položaj preduzeća i zaposlenost u Srbiji, taj efekat biti ublažen fiskalnim i monetarnim merama državne politike.

Koji faktori najviše utiču na smanjenje obima privrednih aktivnosti?

– Kovid 19 je srpsku ekonomiju pogodio na više načina. Smanjena potražnja iz inostranstva je negativno uticala na izvoz za koji se pre izbijanja pandemije predviđao rast od 8% u 2020. godini, a trenutna su očekivanja da će ovogodišnji pad dostići bezmalo 10%. Privatne investicije, uključujući i investicije stranih kompanija, takođe su smanjene usled velike neizvesnosti. Negativni uticaj se takođe odrazio i na privatnu potrošnju, delimično zbog slabijih primanja koja su u prvoj polovini 2020. godine smanjena za 28% u odnosu na isti period 2019. godine. Štaviše, poremećaji u regionalnom lancu snabdevanja usled zabrane kretanja u nekoliko zemalja imala su nepovoljan uticaj na automobilsku industriju, a isto tako pogodjene su investicije i izvoz.

Koje mere stoje na raspolaganju vladi u svrhu ublažavanja pojedinih negativnih posledica, imajući u vidu da je kriza pogodila i tržišta na koja mi najviše izvozimo?

– S obzirom da vlada je već primenila opsežnu politiku mera za ublažavanje krize, raspoloživi fiskalni prostor je sužen. Dakle, ukoliko se pandemija oduži ili njen uticaj bude jači od očekivanog, sve dodatne mere podrške moraju biti osmišljene tako da pomognu preduzećima i sektorima kojima su najpotrebnije, kao i najugroženijim domaćinstvima. Kada je u pitanju monetarna politika, mogućnost rešavanja problema je izvesna dokle god inflacija i inflaciona očekivanja ostaju ispod cilja od 3 posto, uz to da centralna banka obezbedi podršku likvidnosti za banke i finansijska tržišta prema datim potrebama. I pored toga što očekujemo da se 2021. godine privreda oporavi, neizvesnost u pogledu dužine trajanja i brzine oporavka ne smanjuje se. U ovom kontekstu, adekvatno planiranje za nepredviđene situacije i aktivna priprema za eventualni scenario koji predviđa smanjenje radne snage su važni u slučaju da do takvih situacija dođe.

Koliki je doprinos postojećih stranih investicija na otpornost srpske privrede u smislu obima proizvodnje i poznavanja tržišta?

– Strane kompanije nisu izbegle poremećaje u poslovanju usled krize izazvane kovidom 19, ali generalno, one su krizu prevazišle relativno dobro. Tokom aprila i maja, dramatičan pad potražnje usled ograničenja kretanja, mera predostrožnosti i ekstremno visokog nivoa neizvesnosti uticao je na smanjenje potrošnje građana i zahteva za isporukom robe od preduzeća, kao i na pad prometa stranih kompanija naročito u sektoru turizma, putovanja, zabave i građevine. Kada je u pitanju snabdevanje, poremećaji u lancu snabdevanja su ograničili pristup sirovinama i poluproizvodima.

Sebastijan Sosa

U nekim sektorima, ograničenje kretanja, druge mere za suzbijanje širenja virusa, kao i potreba za alternativnom organizacijom rada negativno su uticali na produktivnost radne snage. Kao posledica toga, nivo proizvodnje je drastično pao u drugom kvartalu godine. Ipak, osim u malom broju specifičnih sektora, privredna aktivnost se počela oporavljati od maja meseca i strane kompanije su uglavnom prebrodile krizu bez otpuštanja. Mada su neki strani investitori doneli odluku da planirane investicije odlože za kasnije, one ipak nisu sasvim otkazane. Zanimljivo je da su neke kompanije iskoristile ovu priliku da prioritetna ulaganja usmere na digitalizaciju i digitalne tehnologije koje će potpomoći oporavak privrede i na srednji rok generisati dobitak po osnovu produktivnosti.

U vezi sa tim, kako biste ocenili ekspertizu i doprinos Saveta stranih investicija (FIC) u izradi optimalnih mera za “novu normalu”?

– FIC ima vrlo aktivnu ulogu u promociji konkurentne, predvidive i održive privredne sredine u Srbiji. Tokom poslednjih nekoliko godina, svedok sam kako je potpomogao oblikovanje vladinih mera i relevantnih propisa. Naročito se pokazalo da je Bela knjiga korisno sredstvo da se skrene pažnja na krupnije prepreke koje ograničavaju poslovne investicije i rast, kao i da se predlože konkretne aktivnosti na rešavanju tih spornih pitanja. U uslovima “nove normale” nakon krize izazvane kovidom 19, očekujem da FIC nastavi da igra vodeću ulogu u pružanju podrške procesu reformi što će omogućiti da poslovanje u Srbiji postane jednostavnije i atraktivnije i u krajnjoj liniji podstaći ekonomski rast i obezbediti bolji životni standard za građane Srbije.

Mnogi veruju da Srbija mora da osmisli novi model razvoja ulažući više napora u pružanje podrške domaćim kompanijama.

– Srbija je vrlo uspešno podsticala nivo zaposlenosti u više sektora i otvarala nova tržišta. Ipak, uprkos napretku ostvarenom prethodnih godina, srpska privreda još uvek pokazuje neke strukturne slabosti koje se odražavaju u relativno niskom nivou akumulacije kapitala po zaposlenom, glomaznom i neefikasnom sektoru državnih preduzeća i sporom rastu produktivnosti. Ove slabosti ograničavaju potencijalni rast i sprečavaju bržu i održiviju konvergenciju sa prihodima na nivou EU.

Rešavanje ovih slabosti zahteva ubrzavanje implementacije ključnih strukturnih reformi. Jedna od proioritetnih oblasti je jačanje investicija (javnih i privatnih, stranih i domaćih), uključujući zelene investicije. Za ostvarivanje ovog cilja biće potrebno uložiti više napora na unapređenju poslovne i investicione klime, uključujući rešavanje infrastrukturnih propusta, unapređenje efikasnosti birokratije i kvaliteta javnih usluga, suzbijanje sive ekonomije i rešavanje manjka odgovarajućih profesionalnih veština i pogrešnih kvalifikacija na tržištu rada. Pogodna investiciona klima podrazumeva snažniju vladavinu prava, jače upravljanje, manje korupcije te nezavisan i efikasniji sudski sistem.

Kako onda preformulisati podsticaje državne politike prema postojećim i potencijalnim investitorima?

– Na kratke staze, mere državne politike moraju biti usmerene na obezbeđivanje snažnog i održivog ekonomskog oporavka od krize izazvane kovidom 19, fokusirajući podršku na one kompanije i sektore koji su najteže pogođeni kao i na ugrožena domaćinstva. Kada su u pitanju podsticaji za investicije, važno je proceniti troškove i efekte postojećih planova u privlačenju investicija koje su privučene tj. investicija kojih ne bi bilo u odsustvu takvih podsticaja. Uopštenije, investicioni podsticaji moraju biti transparentni i predvidivi i moraju obezbeđivati jednakost za sve potencijalne investitore. Uzimajući to u obzir, treba imati na umu da strani investitori uglavnom svoje investicione odluke baziraju na širokom spektru faktora, uključujuću političku i makroekonomsku stabilnost, vladavinu prava, kvalitet javne infrastrukture i dostupnost kvalifikovane radne snage. Subvencije države i druge vrste podsticaja obično nisu ključni pokretači ulaganja.

Koje su intervencije države najpotrebnije da bi srpska privreda ostala na putu reformi i pridruživanja EU?

– Premda sprovođenje strukturnih reformi napreduje, neophodno je njihovo ubrzavanje sa ciljem da se Srbija preobrazi u dinamičnu tržišnu ekonomiju koju pokreće privatni sektor kako bi se uspešno nadmetala na jedinstvenom tržištu nakon pridruživanja Evropskoj uniji. Da bi se ovaj cilj ostvario, potrebno je uložiti napore u nekoliko oblasti. Održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti ostaje preduslov za održivi rast. Prioritet su kvalitetnije institucije i upravni aparat što obuhvata i dobro upravljanje i regulisanje državnih preduzeća.

Dalje rešavanje nedostataka u infrastrukturi u Srbiji bi pružilo podršku u smislu konkurentnosti, stranih investicija i integracije sa regionalnim i globalnim lancima vrednosti. Borba protiv sive ekonomije ne samo da bi doprinela lakšem poslovanju već bi povećala fiskalne prihode. I konačno, verodostojna posvećenost borbi protiv korupcije, jačanju vladavine prava i snažnijoj regionalnoj saradnji bi imala veliki značaj kako za napredovanje procesa pridruživanja EU tako i za podršku dugoročnom ekonomskom rastu.

S obzirom na izvesne pozitivne trendove u privredi, da li razmišljate o reviziji prognoze za 2021. godinu?

– Uprkos ogromnom smanjenju obima privrednih aktivnosti u drugom kvartalu 2020. godine od 6,4% u poređenju sa istim kvartalom 2019. godine, nivo proizvodnje je ipak bio bolji od onoga koji smo prvobitno očekivali. Mesečni ekonomski pokazatelji maloprodaje, industrijske proizvodnje i spoljnotrgovinske razmene za jul i avgust ukazuju na oporavak u trećem kvartalu. Ovi skorašnji podaci pokazuju da smanjenje proizvodnje u 2020. godini može biti manje od 3% koliko je predviđeno našim ranijim projekcijama. Niži nivo smanjenja proizvodnje ove godine može podrazumevati nešto slabiji oporavak u 2021. godini u odnosu na naše prethodne projekcije rasta od 6%.

REFORME

Neophodno je ubrzati implementaciju strukturnih reformi sa ciljem da se Srbija preobrazi u dinamičnu tržišnu ekonomiju koju pokreće privatni sektor.

INVESTICIJE

Pogodna investiciona klima podrazumeva snažniju vladavinu prava, bolje upravljanje, manje korupcije te nezavisan i efikasniji sudski sistem.

RAVNOTEŽA

Uprkos činjenici da će kriza izazvana kovidom 19 imati nepovoljan uticaj na finansijski položaj preduzeća i zaposlenost u Srbiji, taj efekat biti ublažen fiskalnim i monetarnim merama državne politike.

Pročitajte još...

Dejan Turk, Potpredsednik FIC-a

Stubove održivog razvoja tek treba ojačati

Fiskalna konsolidacija može biti održiva samo ako je prate duboke strukturne reforme kao što su završetak procesa privatizacije i korporatizacija javnih preduzeća, reforma javne...

Marija Stepina, predsednica Izvršnog odbora, API Banka

Mali igrači mogu biti pobednici

Ovo je naš recept za uspeh: veliki planovi, podrška investitora, pametan tim, zdrave ambicije i razuman raspored realizacije. To je dovoljna osnova za organski...

Dejan Turk, potpredsednik Saveta stranih investitora i generalni direktor Vip mobile i A1 Slovenija

Neophodna je snažna opredeljenost za reforme

U narednom periodu biće potrebno da Srbija sprovede širok spektar strukturnih i ekonomskih reformi koje podrazumevaju stabilan politički konsenzus i podršku javnosti. Stvaranje predvidivog okruženja...

Milena Jakšić Papac, Odbor za ljudske resurse Saveta stranih investitora (Karanović & Partners o.a.d.)

Detaljnije urediti rad od kuće

Okončanjem vanrednog stanja poslodavci su ostavljeni sa nefleksibilnom regulativom ugovaranja rada od kuće. To ukazuje na potrebu detaljnijeg uređenja različitih oblika rada van prostorija...

Čemu nas je naučila pandemija

Ako bi novu realnost u koju smo zakoračili trebalo telegrafski sažeti, njene ključne reči bile bi solidarnost, stavljanje ljudi na prvo mesto, posvećenost reformama,...

Savet stranih investitora u Srbiji

Savet stranih investitora Prvih 15 godina promocije održivog poslovnog okruženja Savet stranih investitora

Nebojša Jovanović i Marija Đinđić, predsednik i potpredsednica Odbora za elektronsko poslovanje Saveta stranih investitora

Zajedno možemo i više

U proteklom periodu napravljen je veliki pomak u stvaranju uslova za dalju digitalizaciju privrede i javnog sektora. Ohrabruje spremnost svih državnih institucija da se...

Dušan Lalić, predsednik Odbora za finansijske usluge Saveta stranih investitora

Nećemo se vraćati na staro

Podržavamo napore Vlade Srbije u suzbijanju nelegalne trgovine i predlažemo formiranje posebnog odeljenja Tužilaštva koje bi bilo nadležno za akcizne proizvode Siva ekonomija i njen...

Više...

Iva Petrović, izvršna direktorka Nordijske poslovne alijanse

Učimo od najboljih

Olakšavanjem transfera tehnoloških rešenja nordijskih kompanija Srbija bi mogla da napravi odlučan pomak ka cirkularnoj ekonomiji kao privrednom modelu u kom se gotovo ništa...

Majk Mišel, predsednik Saveta stranih investitora i generalni direktor Telenora

Moramo prigrliti novu realnost

Pred nama je još mnogo posla što se tiče dugoročnog oporavka Srbije. Moramo da povećamo produktivnost i održiva ulaganja koja stimulišu ekonomski rast, ali...

Zorana Mihajlović Ph.D., Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike

Moramo biti i brzi i promišljeni

Energetska tranzicija je proces koji je realnost za čitavu Evropu, pa i za nas. Zelena agenda nam daje priliku da tu realnost pretvorimo u...

Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Gradimo budućnost Srbije

Neometan nastavak rada na najvećim infrastrukturnim projektima i započinjanje novih prioritet je države Srbije, jer je to ogromno ulaganje u budućnost ove zemlje i...

Vesti

Puna podrška Evropske unije reformama u Srbiji

Ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarali su o Izveštaju Evropske komisije...

Počeo 11. Beogradski bezbednosni forum

Međunarodni trodnevni skup koji okuplja predstavnike vlasti, akademske zajednice i nevladinog sektora otvoren je danas u Beogradu pod motom...

Vlada Srbije i UN u Srbiji obeležili 76. godišnjicu svetske organizacije

Snažan apel za veću saradnju, zelenu transformaciju i uvažavanje naučenog iz novijih kriza, uključujući COVID-19 Povodom 76. godišnjice Ujedinjenih nacija,...

Predstavljen izveštaj Evropske komisije o Srbiji poslovnoj zajednici

Evropska komisija prepoznala je napredak koji je ekonomija Srbije, iako suočena sa snažnim pritiskom pandemije Kovid 19, postigla u...

Učimo svi zajedno – Projekat za podršku uključivanju dece iz osetljivih grupa

U Srbiji je je još uvek mnogo dece iz osetljivih grupa, posebno dece sa smetnjama u razvoju i /ili...