Mapa sajta

Sebastijan Sosa, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji

Sebastijan Sosa: Suočavanje sa “novom normalom” je težak zadatak

U skladu sa skorašnjim pozitivnim podacima o oporavku maloprodaje, industrijske proizvodnje i spoljnotrgovinske razmene, Srbija se nada bržem oporavku nego što je prvobitno očekivano. Ipak, neophodno je izraditi i odgovarajući plan za nepredviđene situacije koji se tiče mogućeg smanjenja broja zaposlenih. U međuvremenu, implementaciju strukturnih reformi ne bi trebalo odlagati za “bolja vremena”

Iako u 2021. godini očekujemo ekonomski oporavak, neizvesnost vezana za trajanje i brzinu oporavka je i dalje aktuelna. U slučaju da pandemija potraje duže ili da njen uticaj bude jači od očekivanog, sve dodatne mere podrške moraju biti osmišljene tako da ciljano pomognu kompanijama i sektorima kojima je pomoć najpotrebnija kao i najugroženijim domaćinstvima. Ovako Sebastijan Sosa, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji sažeto opisuje neizvesnost koja je pred nama. Ipak, kako sugeriše, brojni su koraci koje nova srpska vlada može preduzeti kako bi negativne posledice pandemije ograničila i time otvorila vrata snažnijem oporavku.

U kojoj meri je vladina politika ublažila posledice pandemije kovida 19?

– Kao odgovor na krizu, vlada Srbije je sprovela opsežne mere čiji je cilj ublažavanje ekonomskih i društvenih posledica izazvanih kovidom 19. Fiskalni paket koji je obuhvatao odlaganje poreskih obaveza, pomoć za zaposlene, jednokratnu pomoć i državne garancije za zajmove koje su banke odobrile velikim i srednjim preduzećima, bio je u visini 8,5% BDP i jedan je od najvećih među zemljama u razvoju u Evropi. Narodna banka Srbije je dala svoj doprinos odgovoru na krizu smanjivanjem kamatne stope i obezbeđivanjem odgovarajuće likvidnosti bankarskog sistema, uz uvođenje moratorijuma na otplatu kredita.

Ove mere su ublažile uticaj pandemije na preduzeća, domaćinstva i stopu zaposlenosti i donekle objašnjavaju relativno malo smanjenje privrednih aktivnosti u Srbiji u poređenju sa drugim zemljama regiona. Nedavna empirijska studija koju je MMF sproveo korišćenjem podataka o preduzećima ukazuje da uprkos činjenici da će kriza izazvana kovidom 19 imati nepovoljan uticaj na finansijski položaj preduzeća i zaposlenost u Srbiji, taj efekat biti ublažen fiskalnim i monetarnim merama državne politike.

Koji faktori najviše utiču na smanjenje obima privrednih aktivnosti?

– Kovid 19 je srpsku ekonomiju pogodio na više načina. Smanjena potražnja iz inostranstva je negativno uticala na izvoz za koji se pre izbijanja pandemije predviđao rast od 8% u 2020. godini, a trenutna su očekivanja da će ovogodišnji pad dostići bezmalo 10%. Privatne investicije, uključujući i investicije stranih kompanija, takođe su smanjene usled velike neizvesnosti. Negativni uticaj se takođe odrazio i na privatnu potrošnju, delimično zbog slabijih primanja koja su u prvoj polovini 2020. godine smanjena za 28% u odnosu na isti period 2019. godine. Štaviše, poremećaji u regionalnom lancu snabdevanja usled zabrane kretanja u nekoliko zemalja imala su nepovoljan uticaj na automobilsku industriju, a isto tako pogodjene su investicije i izvoz.

Koje mere stoje na raspolaganju vladi u svrhu ublažavanja pojedinih negativnih posledica, imajući u vidu da je kriza pogodila i tržišta na koja mi najviše izvozimo?

– S obzirom da vlada je već primenila opsežnu politiku mera za ublažavanje krize, raspoloživi fiskalni prostor je sužen. Dakle, ukoliko se pandemija oduži ili njen uticaj bude jači od očekivanog, sve dodatne mere podrške moraju biti osmišljene tako da pomognu preduzećima i sektorima kojima su najpotrebnije, kao i najugroženijim domaćinstvima. Kada je u pitanju monetarna politika, mogućnost rešavanja problema je izvesna dokle god inflacija i inflaciona očekivanja ostaju ispod cilja od 3 posto, uz to da centralna banka obezbedi podršku likvidnosti za banke i finansijska tržišta prema datim potrebama. I pored toga što očekujemo da se 2021. godine privreda oporavi, neizvesnost u pogledu dužine trajanja i brzine oporavka ne smanjuje se. U ovom kontekstu, adekvatno planiranje za nepredviđene situacije i aktivna priprema za eventualni scenario koji predviđa smanjenje radne snage su važni u slučaju da do takvih situacija dođe.

Koliki je doprinos postojećih stranih investicija na otpornost srpske privrede u smislu obima proizvodnje i poznavanja tržišta?

– Strane kompanije nisu izbegle poremećaje u poslovanju usled krize izazvane kovidom 19, ali generalno, one su krizu prevazišle relativno dobro. Tokom aprila i maja, dramatičan pad potražnje usled ograničenja kretanja, mera predostrožnosti i ekstremno visokog nivoa neizvesnosti uticao je na smanjenje potrošnje građana i zahteva za isporukom robe od preduzeća, kao i na pad prometa stranih kompanija naročito u sektoru turizma, putovanja, zabave i građevine. Kada je u pitanju snabdevanje, poremećaji u lancu snabdevanja su ograničili pristup sirovinama i poluproizvodima.

Sebastijan Sosa

U nekim sektorima, ograničenje kretanja, druge mere za suzbijanje širenja virusa, kao i potreba za alternativnom organizacijom rada negativno su uticali na produktivnost radne snage. Kao posledica toga, nivo proizvodnje je drastično pao u drugom kvartalu godine. Ipak, osim u malom broju specifičnih sektora, privredna aktivnost se počela oporavljati od maja meseca i strane kompanije su uglavnom prebrodile krizu bez otpuštanja. Mada su neki strani investitori doneli odluku da planirane investicije odlože za kasnije, one ipak nisu sasvim otkazane. Zanimljivo je da su neke kompanije iskoristile ovu priliku da prioritetna ulaganja usmere na digitalizaciju i digitalne tehnologije koje će potpomoći oporavak privrede i na srednji rok generisati dobitak po osnovu produktivnosti.

U vezi sa tim, kako biste ocenili ekspertizu i doprinos Saveta stranih investicija (FIC) u izradi optimalnih mera za “novu normalu”?

– FIC ima vrlo aktivnu ulogu u promociji konkurentne, predvidive i održive privredne sredine u Srbiji. Tokom poslednjih nekoliko godina, svedok sam kako je potpomogao oblikovanje vladinih mera i relevantnih propisa. Naročito se pokazalo da je Bela knjiga korisno sredstvo da se skrene pažnja na krupnije prepreke koje ograničavaju poslovne investicije i rast, kao i da se predlože konkretne aktivnosti na rešavanju tih spornih pitanja. U uslovima “nove normale” nakon krize izazvane kovidom 19, očekujem da FIC nastavi da igra vodeću ulogu u pružanju podrške procesu reformi što će omogućiti da poslovanje u Srbiji postane jednostavnije i atraktivnije i u krajnjoj liniji podstaći ekonomski rast i obezbediti bolji životni standard za građane Srbije.

Mnogi veruju da Srbija mora da osmisli novi model razvoja ulažući više napora u pružanje podrške domaćim kompanijama.

– Srbija je vrlo uspešno podsticala nivo zaposlenosti u više sektora i otvarala nova tržišta. Ipak, uprkos napretku ostvarenom prethodnih godina, srpska privreda još uvek pokazuje neke strukturne slabosti koje se odražavaju u relativno niskom nivou akumulacije kapitala po zaposlenom, glomaznom i neefikasnom sektoru državnih preduzeća i sporom rastu produktivnosti. Ove slabosti ograničavaju potencijalni rast i sprečavaju bržu i održiviju konvergenciju sa prihodima na nivou EU.

Rešavanje ovih slabosti zahteva ubrzavanje implementacije ključnih strukturnih reformi. Jedna od proioritetnih oblasti je jačanje investicija (javnih i privatnih, stranih i domaćih), uključujući zelene investicije. Za ostvarivanje ovog cilja biće potrebno uložiti više napora na unapređenju poslovne i investicione klime, uključujući rešavanje infrastrukturnih propusta, unapređenje efikasnosti birokratije i kvaliteta javnih usluga, suzbijanje sive ekonomije i rešavanje manjka odgovarajućih profesionalnih veština i pogrešnih kvalifikacija na tržištu rada. Pogodna investiciona klima podrazumeva snažniju vladavinu prava, jače upravljanje, manje korupcije te nezavisan i efikasniji sudski sistem.

Kako onda preformulisati podsticaje državne politike prema postojećim i potencijalnim investitorima?

– Na kratke staze, mere državne politike moraju biti usmerene na obezbeđivanje snažnog i održivog ekonomskog oporavka od krize izazvane kovidom 19, fokusirajući podršku na one kompanije i sektore koji su najteže pogođeni kao i na ugrožena domaćinstva. Kada su u pitanju podsticaji za investicije, važno je proceniti troškove i efekte postojećih planova u privlačenju investicija koje su privučene tj. investicija kojih ne bi bilo u odsustvu takvih podsticaja. Uopštenije, investicioni podsticaji moraju biti transparentni i predvidivi i moraju obezbeđivati jednakost za sve potencijalne investitore. Uzimajući to u obzir, treba imati na umu da strani investitori uglavnom svoje investicione odluke baziraju na širokom spektru faktora, uključujuću političku i makroekonomsku stabilnost, vladavinu prava, kvalitet javne infrastrukture i dostupnost kvalifikovane radne snage. Subvencije države i druge vrste podsticaja obično nisu ključni pokretači ulaganja.

Koje su intervencije države najpotrebnije da bi srpska privreda ostala na putu reformi i pridruživanja EU?

– Premda sprovođenje strukturnih reformi napreduje, neophodno je njihovo ubrzavanje sa ciljem da se Srbija preobrazi u dinamičnu tržišnu ekonomiju koju pokreće privatni sektor kako bi se uspešno nadmetala na jedinstvenom tržištu nakon pridruživanja Evropskoj uniji. Da bi se ovaj cilj ostvario, potrebno je uložiti napore u nekoliko oblasti. Održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti ostaje preduslov za održivi rast. Prioritet su kvalitetnije institucije i upravni aparat što obuhvata i dobro upravljanje i regulisanje državnih preduzeća.

Dalje rešavanje nedostataka u infrastrukturi u Srbiji bi pružilo podršku u smislu konkurentnosti, stranih investicija i integracije sa regionalnim i globalnim lancima vrednosti. Borba protiv sive ekonomije ne samo da bi doprinela lakšem poslovanju već bi povećala fiskalne prihode. I konačno, verodostojna posvećenost borbi protiv korupcije, jačanju vladavine prava i snažnijoj regionalnoj saradnji bi imala veliki značaj kako za napredovanje procesa pridruživanja EU tako i za podršku dugoročnom ekonomskom rastu.

S obzirom na izvesne pozitivne trendove u privredi, da li razmišljate o reviziji prognoze za 2021. godinu?

– Uprkos ogromnom smanjenju obima privrednih aktivnosti u drugom kvartalu 2020. godine od 6,4% u poređenju sa istim kvartalom 2019. godine, nivo proizvodnje je ipak bio bolji od onoga koji smo prvobitno očekivali. Mesečni ekonomski pokazatelji maloprodaje, industrijske proizvodnje i spoljnotrgovinske razmene za jul i avgust ukazuju na oporavak u trećem kvartalu. Ovi skorašnji podaci pokazuju da smanjenje proizvodnje u 2020. godini može biti manje od 3% koliko je predviđeno našim ranijim projekcijama. Niži nivo smanjenja proizvodnje ove godine može podrazumevati nešto slabiji oporavak u 2021. godini u odnosu na naše prethodne projekcije rasta od 6%.

REFORME

Neophodno je ubrzati implementaciju strukturnih reformi sa ciljem da se Srbija preobrazi u dinamičnu tržišnu ekonomiju koju pokreće privatni sektor.

INVESTICIJE

Pogodna investiciona klima podrazumeva snažniju vladavinu prava, bolje upravljanje, manje korupcije te nezavisan i efikasniji sudski sistem.

RAVNOTEŽA

Uprkos činjenici da će kriza izazvana kovidom 19 imati nepovoljan uticaj na finansijski položaj preduzeća i zaposlenost u Srbiji, taj efekat biti ublažen fiskalnim i monetarnim merama državne politike.

Više...

Nj.e. Mr. Jozsef Zoltan MAGYAR, ambasador Mađarske u Srbiji

Bezbednost, proširenje, odgovor na demografske izazove…

Nema dvojbe da je idiličan svet mirnog razvoja Evropske unije i njenog usklađenog, tečnog jačanja sa novim članicama, nažalost prošlost. Evropa nikada nije bila...

Danilo Krivokapić, direktor SHARE Fondacije

Ulaznica za svetska digitalna tržišta

Pristupanje zapadnog Balkana jedinstvenom digitalnom tržištu EU, uz prethodno usaglašavanje propisa u ovoj oblasti, moglo bi da donese benefite i Uniji i regionu, i...

Nebojša Bjelotomić, izvršni direktor Inicijative Digitalna Srbija

Privreda i akademija moraju bolje da sarađuju

Privreda uz pomoć države treba da usmerava akademiju da se bavi temama koje su od interesa za privredni rast i razvoj i podsticanje inovacija...

Nikolaos Sliousaregko President of the Management Board of HBA

Nove mogućnosti za ulaganja

Prisustvo premijera Grčke, Kirjakosa Mitsotakisa i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića grčko srpskom poslovnom forumu označava veliki pomak u ekonomskim odnosima Srbija je uspela da sačuva...

Vesti

Novak Đoković rekordni peti put dobio Laureus nagradu za najboljeg sportistu sveta

Najbolji teniser sveta Novak Đoković po peti put je proglašen za najboljeg sportiste godine sveta, osvojivši po rekordni peti...

Dan planete Zemlje: Ekstremna vrućina u Srbiji i širom sveta

Krajem marta 2024. godine, Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca...

Gejming industrija u Srbiji prošle godine zaradila više od 175 miliona evra i povećala broj zaposlenih

Gejming industrija u Srbiji je u 2023. godini zaradila više od 175 miliona evra, što je 17 posto više...

Galenika novim strateškim partnerstvima jača tržišnu poziciju

Farmaceutska kompanija Galenika nastavlja strateško širenje portfolija kroz partnerstvo i ekskluzivni ugovor sa kompanijom Cantabria Labs, jednim od vodećih...

HDZ pobednik na izborima u Hrvatskoj bez parlamentarne većine

Prema preliminarnim rezultatima, hrvatska vladajuća stranka HDZ pobedila je na parlamentarnim izborima u sredu, ali sa manje mesta u...