dr Ratko Ristić, redovni profesor, Prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Beogradu

Srbija je primer zemlje u kojoj ugrožavanje životne sredine i javnog zdravlja predstavlja posledicu loših političkih odluka, slabosti ekonomije, korupcije i slabih standarda zaštite životne sredine.

Srbija danas nema ekološki suverenitet jer su ključni nacionalni resursi izloženi lukrativnom interesu stranih, profitno orijentisanih kompanija, u čemu na žalost, masovno učestvuju srpske poslovne, političke, akademske i medijske mreže, kaže prof Ratko Ristić, dopisni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS), redovni profesor i dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Namerno ne koristim izraz „elite“, napominje naš sagovornik, jer oni koji to rade ne zaslužuju svojstvo predviđeno za najbolje.

Jedan od primera takvog štetnog delovanja, navodi prof Ristić, jeste izgradnja malih hidroelektrana derivacionog tipa, gde je napravljeno oko 120 objekata koji proizvode 0,8% električne energije na godišnjem nivou, i pričinjena nemerljiva šteta biodiverzitetu vodotokova, uz ugrožavanje vitalnih interesa lokalnog stanovništva. Pri tome se privatnim vlasnicima isplati 40-60 miliona evra godišnje, kroz subvencionisane tarife, iz profita EPS i na osnovu obaveze fizičkih lica da plaćaju naknadu za „zelenu“ energiju, o čemu niko nije pitao građane da li pristaju na to. Čiji je interes takvo postupanje? pita se naš sagovornik.

Drugi primer, jeste politika Ministarstva rudarstva i energetike, koje je izdalo gotovo 200 istražnih prava na mineralne resurse (litijum, bor, zlato, srebro, nikl, antimon, stroncijum…) privatnim, stranim rudarskim kompanijama, na gotovo 536.000 hektara državne teritorije. Kompanije uglavnom potiču iz Australije, Kanade i SAD, koje sve navedene resurse imaju u daleko većim količinama od Srbije, ali ovde dolaze zbog izostanka sistemske brige za primenu najviših standarda zaštite životne sredine, što investitorima umanjuje troškove i značajno podiže profitne stope, bez imalo obzira na ekološke i zdravstvene posledice, kaže prof Ristić.

Da li po vašem mišljenju Univerzitet i dalje ostaje nem na neke goruće ekološke probleme sa kojima se Srbija suočava ili je postao glasniji? Koliko ste vi uspeli da doprinesete toj promeni?

Mali broj ljudi sa Univerziteta se oglašava po delikatnim ekološkim pitanjima, srazmerno ukupnom broju od nekoliko hiljada profesora i istraživača. Upravo sa Univerziteta se oglašavaju pojedinci koji dosledno, argumentovano i uporno informišu javnost o ugrožavanju životne sredine i javnog zdravlja, ali isto tako i ne mali broj profesora i istraživača koji aktivno sarađuju sa investitorima na realizaciji krajnje diskutabilnih projekata. Univerzitet bi po svojoj suštini trebalo da doprinosi obrazovanju i napretku zajednice, sa jasnom moralnom porukom o neprikosnovenosti javnog interesa, odnosno, zaštiti interesa većine ljudi u našoj zemlji.

Da li se od prvih protesta građana do danas, ovi protesti sazreli? Koliko su danas zahtevi prema nosiocima javnih funkcija stručno utemeljeni?

Ako uporedite ekološku svest u Srbiji danas, sa periodom od pre 10 godina, videćete ogromnu razliku. Veliki broj pojedinaca i udruženja građana, predstavnika medija, otvoreno govori o problemima i suprotstavlja se rizičnim projektima.

Jedina prava zaštita od realizacije projekta Jadar jeste odlučnost lokalne zajednice, podrška građana Srbije i istaknutih članova Univerziteta, Srpske akademije nauka i umetnosti, Akademije inženjerskih nauka Srbije i medija

Podnose se zahtevi koji su zakonski utemeljeni i stručno obrazloženi, ali još uvek nemamo odgovarajuću reakciju nosilaca državnih funkcija i ovlašćenja, koji se često oglušuju o zahteve ili rade u suprotnosti sa važećom legislativom.

Ako pogledamo najvažnija otvorena ekološka pitanja, šta bi po vašem mišljenju mogla biti vododelnica koja bi pokazala da građani imaju moć da menjaju državne odluke i uspešno se bore za bolji kvalitet života? Da li bi to definitivno odustajanje od projekta Jadar, uvođenje rigorozne kontrole najvećih zagađivača ili nešto sasvim drugo?

Sve češće su protesti ugroženog stanovništva jedina vododelnica na kojoj državni organi uzimaju u obzir zahteve građana. Neophodna je vidljiva sistemska aktivnost na organizaciji reprezentativnog monitoringa kvaliteta vazduha, vode, zemljišta, hrane, i posebno, zdravstvenog stanja nacije. U skladu sa tim, državni organi ne bi trebalo da se ustručavaju od rigoroznog kažnjavanja zagađivača, obustave planiranih ili tekućih projekata koji su rizični za ekosistemsku stabilnost i javno zdravlje.

Slučaj projekta „Jadar“ predstavlja paradigmu neiskrenosti i manipulativnosti kompanije „Rio Sava Exploration“ (ispostava Rio Tinta u Srbiji), ali i državnih organa Republike Srbije, prema lokalnoj zajednici i široj javnosti. Naime , premijer Ana Brnabić je tvrdila da država ne stoji iza projekta „Jadar“ a onda je ustanovljeno da je Vlada formirala Radnu grupu za implementaciju projekta (Službeni list RS, br. 36, 2021), kojoj je predsedavala tadašnja ministaraka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, u kojoj su bili zastupljeni pomoćnici ministara i državni sekretari svih povezanih ministarstava, direktori javnih preduzeća,  načelnici okruga, ali i strani državljani, poput drugog sekretara ambasade Australije i šefa kancelarije Svetske banke u Srbiji. Iako je odlukom Vlade obustavljena realizacija projekta, posle protesta više desetina hiljada građana širom Srbije, ustanovljeno je da je samo u periodu 2021-2023, potrošeno gotovo 292 miliona evra (na osnovu finansijske ekspertize koju su sproveli konsultatni organizacije „Marš sa Drine“), dominantno za marketinške i konsultantske usluge. Takođe , nedavno smo saznali da je Rio Tinto jedna od nekoliko hiljada registrovanih lobističkih organizacija koje deluju unutar Evropske Unije (EU Transparency Register), i da kompanija pored problematike kritičnih mineralnih resursa, baterija, „zelenog dogovora“, može da se bavi i procesom pristupanja Srbije Evropskoj Uniji. Dakle , od rudarstva do politike mala je distanca i postavlja se pitanje čime će Srbija nadoknaditi ovaj angažman moćne rudarske kompanije?

Da li biste po sadašnjem javnom diskursu rekli da će ekologija biti deo agende svih aktera političkog života?

Teme vezane za zaštitu životne sredine i javnog zdravlja našeg naroda samo su delimično prisutne u programima političkih stranaka, a često se koriste deklarativno, zarad tekućih kampanjsko-propagandnih aktivnosti. Neke lokalne samouprave pokazuju zastrašujući nedostatak razumevanja za brigu građana (Bor, Loznica, Žagubica, Babušnica, Majdanpek…) ili aktivno učestvuju u prikrivanju činjenica, represiji nad stanovništvom, uz potpunu kooperativnost sa investitorima, što stvara klimu društvenog nepoverenja, nezadovoljstva, straha i očaja stanovništva.