„Shodno olimpijskoj tradiciji, Francuska, kao zemlja domaćin ovogodišnjih Letnjih olimpijskih igara, prezentovala je rezoluciju o poštovanju Olimpijskog primirja Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Rezolucija je prihvaćena u velikoj meri, uz primetno odsustvo Rusije i Sirije. U tom duhu, predsednik Makron je pozvao sve zaraćene strane na Olimpijsko primirje i iskazao svoju spremnost da preduzme ’diplomatske inicijative’ za mir tokom Igara.“ – Pjer Košar.
Uprkos neslaganju oko nekih pitanja, kao što je zahtev Kosova za pridruživanje Savetu Evrope ili podrška Rezoluciji o genocidu u Srebrenici, Francuska i Srbija održavaju bliske odnose. Pri tome, Francuska takođe želi da produbi ekonomske veze sa Srbijom, kaže ambasador Košar. U intervjuu za CorD Magazine, on potvrđuje da se razgovori o novim oblicima saradnje mogu nastaviti tokom sledeće posete francuskog predsednika, koja je u planu.
Vaša ekselencijo, pod kojim sloganom i uz koju poruku će Francuska proslaviti svoj Dan državnosti ove godine?
Negovanje bratskih odnosa kroz sport definitivno će biti ovogodišnja poruka za naš Dan državnosti. Francuska će biti domaćin Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Parizu i raznim drugim mestima širom i izvan zemlje: Marselj, Bordo, Tahiti… Uveren sam da će ove Igre pružiti priliku ljudima širom sveta da uživaju u francuskom gostoprimstvu i da budu svedoci našeg umeća u organizaciji ovakvih događaja. Veoma se radujemo Olimpijskim Igrama i naša godišnja proslava biće organizovana u duhu poštovanja, prijateljstva i izvrsnosti koje je promovisao Pjer de Kuberten. Većina srpskih učesnika na Olimpijadi do tada će već biti u Francuskoj, ali se nadamo da ćemo mnoge od njih ispratiti kući ovenčane medaljama! Naredni meseci proteći će u znaku izvrsnosti u sportu, ali ne samo u sportu, jer će ponovno otvaranje Notrdama u decembru 2024. godine pokazati šta sve možemo da postignemo zajedno i uz podršku mnogih pojedinaca i zemalja širom sveta. Kada je reč o poštovanju i prijateljstvu, Francuska čini sve da promoviše ove principe, kroz promociju multilateralnosti i saradnje i na međunarodnom i na nacionalnom nivou. U Srbiji, prijateljstvo i poštovanje su srž naših bilateralnih odnosa.
Uoči ovogodišnje sezone odmora i u Francuskoj i širom Evrope, u žiži su najave predsednika Emanuela Makrona da će Francuska možda poslati svoje vojne instruktore kao podršku ukrajinskoj vojsci. Kakvo je raspoloženje francuskog naroda u vezi s ovom inicijativom?
Francuzi vrlo dobro znaju šta je stavljeno na kocku u Ukrajini. Ovaj rat ima egzistencijalni karakter za sve nas. Rat agresijom koju je Rusija nametnula suverenoj zemlji, uz konstantno poricanje samog postojanja te zemlje, postojanja ukrajinske nacije i slobodne volje Ukrajinaca ugrožava stabilnost celokupnog evropskog kontinenta. Pozicija Francuske uvek je bila veoma jasna: mi nismo u ratu s Rusijom, ali ćemo učiniti sve da podržimo otpor Ukrajine i pomognemo njenom narodu da zaštiti svoju slobodu i suverenitet. Francuska je učinila sve da se uključi u dijalog s Rusijom. Vladimir Putin je dijalog odbio i odlučio da uvede svoju zemlju u poguban rat.
Što se tiče vojnih instruktora, kruže mnoge lažne vesti i priče. Mogućnost obuke u Ukrajini razmatra se s našim partnerima počev od Konferencije za podršku Ukrajini održane u Parizu 26. februara. Pri tome se uzima u obzir zahtev ukrajinskih nadležnih organa zvanično podnet Evropskoj uniji. Do sada nije doneta nikakva odluka. Naš cilj uvek je bio isti: da se Ukrajini i ukrajinskom narodu daju sredstva da se sami brane od brutalne i protivpravne agresije.
Pariz se priprema da ponovo bude domaćin Olimpijskih igara. Može li Olimpijada, kao u antička vremena, da posluži ne samo kao poligon za sportska takmičenja, već i kao platforma za mirovne razgovore o prekidu sukoba u Ukrajini ili Gazi?
Naša ambicija je da tokom Olimpijskih i Paraolimpijskih igara ponudimo trenutak nade ljudima koji su pogođeni sukobima, a naročito onima koje pominjete. Francuska čini sve u cilju promocije mira. Shodno olimpijskoj tradiciji, Francuska – kao zemlja domaćin ovogodišnjih Letnjih olimpijskih igara – prezentovala je rezoluciju o poštovanju Olimpijskog primirja Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Rezolucija je prihvaćena u velikoj meri, uz primetno odsustvo Rusije i Sirije. U tom duhu, predsednik Makron je pozvao sve zaraćene strane na Olimpijsko primirje i iskazao svoju spremnost da preduzme „diplomatske inicijative“ za mir tokom Igara.
Nadam se da će svetski lideri iskoristiti priliku da preduzmu zajednički korak napred ka rešavanju ovog suštinski važnog pitanja. Ali, odgovornost za prekid vatre prvenstveno pripada agresorima, čije aktivnosti krše međunarodno pravo i Povelju UN.
Tokom nedavnog sastanka predsednika Srbije i Francuske, najavljeno je da se očekuje da će se ugovor za kupovinu francuskih borbenih aviona „rafal“ potpisati uskoro i da će francuski predsednik lično prisustvovati njegovom potpisivanju. Da li je taj događaj već planiran?
Predsednik Makron namerava da poseti Srbiju vrlo uskoro, jer ceni naše bliske odnose sa Srbijom. Njegova prva poseta 2019. godine bila je važna prekretnica u obnovi našeg dugotrajnog prijateljstva i dovela je do potpisivanja međuvladinog sporazuma 2020.godine, kojim su pokriveni važni projekti poput beogradskog metroa. Od tada, naše dve zemlje imaju brojne kontakte na visokom nivou.
Veštačka inteligencija, ekološka i energetska tranzicija – od suštinskog su značaja za razvoj Srbije i za njeno usaglašavanje sa Evropskom unijom
Kao što ste naveli, predsednik Vučić je bio u Parizu prošlog aprila, dok je predsednik Makron ponovio svoju spremnost da dođe u Srbiju i da razmotri načine za učvršćivanje naših bilateralnih odnosa na mnogim poljima, u kontekstu rasta naše buduće saradnje kao država članica EU. I zaista, to podrazumeva učvršćivanje naše – već snažne i čvrste – saradnje u sektoru odbrane, kako bismo bili u mogućnosti da zaštitimo zajedničke odbrambene i bezbednosne interese.
Na istom sastanku je ustanovljeno da postoji interes za učvršćivanje ekonomske saradnje uključivanjem francuskih kompanija u polja energetike, zaštite životne sredine i veštačke inteligencije u Srbiji. Možemo li uskoro očekivati nešto konkretno?
Francuska zaista teži da produbi svoje ekonomske veze sa Srbijom. Sektori koje ste naveli – veštačka inteligencija, ekološka i energetska tranzicija – od suštinskog su značaja za razvoj Srbije i za njeno usaglašavanje sa Evropskom unijom. Francuske kompanije su sve više prisutne u Srbiji. Trgovinska razmena između naše dve zemlje utrostručena je od 2010. godine! Nedavna poseta delegacije francuskih firmi bila je konkretan pokazatelj produbljivanja naših ekonomskih odnosa. Ova delegacija se sastala s predsednikom Vučićem i s nekoliko ministara. Poseta je dovela do potpisivanja Memoranduma o razumevanju između srpske vlade i Vinci i Suez u vezi sa postrojenjem za preradu vode u Velikom Selu, prvim takvim kapacitetom u Beogradu. Takođe je potpisan sporazum o finansiranju projekta Pametne mreže.
U kojoj meri je na bilateralne odnose Francuske i Srbije uticalo to što je vaša zemlja jedan od pokrovitelja Rezolucije o Srebrenici, koju je Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija predložila Nemačka i za koju se u Srbiji smatra da je uperena protiv Srbije i da predstavlja faktor destabilizacije regiona?
Naši bilateralni odnos, kao i odnosi naša dva predsednika, zasnovani su na poverenju i iskrenosti. Možda se ne slažemo oko nekih pitanja, ali nemamo nikakve skrivene planove. Naš jedini plan jeste da ostanemo verni našem dugotrajnom prijateljstvu i da pomognemo Srbiji da postane punopravna članica EU što pre.
Rezolucijom se uspostavlja Međunarodni dan sećanja i pomena događaja u Srebrenici jula 1995. godine: masakra nad 8.000 odraslih i dece, koji je Međunarodni sud pravde nedvosmisleno okvalifikovao kao genocid. Smatramo da postoji kolektivna dužnost pamćenja, „devoir de mémoire”, kako kažemo na francuskom, kada su u pitanju tako užasna dešavanja. Francuska je uradila svoj deo posla povodom tragičnih događaja iz svoje prošlosti. Zato je Francuska podržala usvajanje ove rezolucije. To nije negacija ostalih zločina počinjenih tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Tekst rezolucije ne sadrži nikakve predstave o kolektivnoj odgovornosti za genocid u Srebrenici.
Kako god da procenjujemo uticaje ove rezolucije, ono što je sada zaista važno jeste da zajedno radimo na sprečavanju mržnje, glorifikacije ratnih zločinaca i etnonacionalizma koji su, nažalost, i dalje prisutni oko nas. To je jedini način da se doprinese miru u regionu.
Francuska je prvobitno podržala zahtev Kosova za prijem u članstvo Saveta Evrope, ali je zatim povukla svoju podršku. Koliko je čvrst stav Pariza da ne može biti napretka za Kosovo dok se ne osnuje Zajednica srpskih opština?
Naša pozicija nije samo čvrsta, već i veoma jasna i više puta deklarisana. Mi podržavamo članstvo Kosova u Savetu Evrope kao način da se zaštite prava građana i manjina u toj zemlji, ali to članstvo zahteva da Priština preduzme konkretne korake i da osnuje Zajednicu opština većinskog srpskog stanovništva, što je trebalo davno da učini.
Dijalog Beograda i Prištine od suštinskog je značaja za stabilnost regiona i obe strane moraju poštovati svoje obaveze. Normalizacija nema alternativu i Francuska će, sa svojim partnerima, nastaviti da insistira na stvaranju Zajednice srpskih opština kao prioritetnom i neophodnom koraku na tom putu.
Kako biste ocenili izbore u Srbiji održane ovog juna?
Prema preliminarnim zaključcima ODIHR-a, izbori su dobro sprovedeni, a sloboda izražavanja i udruživanja je poštovana. Ali, misija ODIHR-a takođe izražava izvesnu zabrinutost koja je manje-više identično izražena u izveštaju ODIHR-a o izborima održanim 17. decembra. Ove nedostatke je potrebno rešavati, a ODIHR je formulisao veoma relevantne preporuke za to.
Dobrodošlo je opredeljenje srpskih nadležnih organa da sve preporuke realizuju kroz inkluzivan i transparentan dijalog. Nadam se da će takav dijalog dovesti do opipljivog napretka narednih meseci. To će zemlju približiti evropskim standardima i poboljšati poverenje građana Srbije u institucije i demokratske procese u zemlji.
Mogu li rezultati izbora za evropske institucije uticati na kurs EU u kontekstu dešavanja u regionu i proširenja EU?
Moraćemo da sačekamo i da vidimo formiranje novih institucija EU u predstojećim mesecima, ali verujem da će glavne političke ravnoteže ostati iste.
Od samita u Zagrebu i Solunu iz 2000. i 2003. godine, Evropska unija i zemlje članice dosledno potvrđuju svoje opredeljenje za perspektivu članstva zemalja Zapadnog Balkana u EU. Evropski savet je decembra 2023. pozvao na ubrzanje procesa pristupanja ovih zemalja. Proširenje jeste i ostaće ključ naše zajedničke sigurnosti i prosperiteta, uprkos višestrukim pretnjama s kojima se suočavamo. Sve više Evropljana je svesno toga, a ja sam siguran da će naš prioritet ostati isti i da će Srbija odlučno iskoristiti ovu priliku, jer je njeno mesto u Evropi i nigde drugde.
| PARIS 2024 Nadamo da ćemo mnoge srpske sportiste ispratiti kući ovenčane medaljama! | ENLARGEMENT Proširenje jeste i ostaće ključ naše zajedničke sigurnosti i prosperiteta, uprkos višestrukim pretnjama s kojima se suočavamo | POSETA Predsednik Makron namerava da poseti Srbiju vrlo uskoro, jer ceni naše bliske odnose sa Srbijom |
|---|
