Mapa sajta

Petar Đukić, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta

Najopasnije je da rudarenje krene na silu Boga

Na mnoge izazove održivom razvoju u Srbiji nismo odgovorili. Ipak, jedna stvar je poboljšana. To je ekološka svest i kultura održivosti, posebno manjeg i mlađeg, naročito obrazovanog dela populacije. Ako na tome budemo radili još više, nove generacije biće znatno odgovornije prema svom nasleđu nego što smo mi.

U ovom trenutku u aktuelnim raspravama o različitim projektima koji imaju svoj snažan ekološki uticaj stičemo utisak da je javnost u Srbiji dramatično polarizovana i da se zaštita životne sredine i ekonomski razvoj doživljavaju kao ekstremni polovi između kojih nema “srednje zemlje”. Da li treba bolje da biramo projekte, ili da drugačije postavimo javne politike koje regulišu ekonomski razvoj ili da se pozabavimo boljim informisanjem? Ovo pitanje postavili smo Petru Đukiću, profesoru Tehnološko-metalurškog fakulteta, stručnjaku za oblast održivog razvoja.

„Polarizacija nije potekla iz ekološke percepcije stvarnosti, već iz poljuljanog integriteta i poverenja u vlast, kao i uslod krize svih društvenih vrednosti izazvane potiranjem ionako urušenih institucija. Slično je skoro u čitavom svetu. Institucije funkcionišu samo ako ste sigurni da volja i moć ljudi neće biti iznad ustanova i zakona. Otuda nastaje i ova polarizacija koja ne vodi nikuda“, kaže naš sagovornik.

Koliko su rasprave koje imamo na ovu temu u Srbiji autohtone i specifične za naše prilike, a do koje mere one predstavljaju eho veoma ozbiljnih rasprava koje se upravo vode u svetu o ekonomskom progresu i održivosti?

Aktuelne rasprave u vezi sa klimom dobijaju sve više globalnu nijansu (uticaj delovanja OUN od Rija 1992. do Glazgova 2021), a takođe i za nas neophodnu evropsku (Zelena agenda EU i zeleni plan za Balkan 2020, konačno i nacionalno-regionalnu, koju tek treba da ustanovimo, ako mislimo dobro svima u regionu.

Mi ovde na Balkanu smo pojedinačno suviše slabi nemoćni i mali, a regionalno povišeno delovanje klimatskih promena je suviše jako da bismo imali sopstvene nacionalne strategije i mehanizme odgovora na klimatske promene. Potrebno je svrsishodno udruženo delovanje, bez ikakvih nacionalnih, ideoloških ili velikodržavnih predrasuda. Ovo su pitanja iznad svake ideologije, pa i „nacionalne“ politike.

Samo ako primenite princip „zagađivač- korisnik plaća“, bilo u vidu poreza, taksi, naknada ili kazni, dobićete po društvo bolje ekonomsko ponašanje ljudi

Kao ekonomista, kako gledate na ideje da se u potpunosti mora promeniti naše razumevanje privrednog rasta kao neprestanog proizvođenja sve većeg obima i broja dobara, robe i usluga?

Nisam pristalica kategorije „mora“. Na kraju krajeva, svi vidimo da se u životu ništa ne mora, osim da se umre. Upravo zato da se život Planete ne bi, u kosmičkom pogledu ovako naprečas ugasio, ljudi treba da urade koliko mogu (a zajedno mogu mnogo) i da spreče njeno ubrzano udumiranje.

E sada, koliko ljudi mogu? Mogu mnogo više, nego što su to do sada pokazali i učinili. Konkretno, ako primenite princip „zagađivač- korisnik plaća“, bilo u vidu poreza, taksi, naknada ili kazni, vi ćete dobiti po društvo bolje ekonomsko ponašanje ljudi. Danas su aktuelne naknade za korišćenje vode, prirodnih materijala i materijala iz zemlje, ali nisu dovoljne, ni u svetu, a kamoli kod nas.

Odakle dolazi toliko interesovanje kompanija za prirodne resurse?

Takva ofanziva na resurse proističe iz nekoliko aktuelnih činilaca: prvo, prirodni materijali, pa i mineralna goriva, kao sirovine industrijskog razvoja nisu izgubili na značaju, kao što je to izgledalo u poslednjim decenijama XX veka.

Tranzicija ka novim ekonomsko-tehnološkim strukturama i bezugljeničnim tehnologijama, nije jednostavna i karatkoročna stvar. Zato (tako rezonuju kompanije i mnoge „industrijske nacije“) nije loše iskoristiti još šta se može na stari način, i po zatečenim cenama i uslovima, pre nego što na snagu stupe novi sve restriktivniji ekološki standardi;
Konačno tu je i regionalni – nacionalni aspekt. Ako se neki projekat ne može provući kroz standarde, zakone i ekološku kulturu sopstvene zemlje, onda može još u nekoj drugoj zemlji, čiji rad, kapital, znanje, pa i prirodni resursi imaju mnogo nižu cenu.

Toga su svesne, kao velike i male kompanije, tako i nacionane države i regionalne ekonomije kao što je EU ekonomija. Drugo, tražnja za prirodnim rsursima trenutno naglo raste usled percepcije brzog povećanja globalne ekonomske aktivnosti nakon poandemijske recesije. Treće, dodatno gorivo za traganje i preraspodelu prirodnih resursa u svetu pružaju informacije o ultraekološkoj budućnosti industrija i tehnologija, posebno nakon informacija koje stižu od Panela za klimatske promene, kao i nakon globalnih konferencija o klimi i životnoj sredini.

Koliko su globalne politike koje se odnose uvođenje principa cirkularne ekonomije reflektovane u našem institucionalnom okviru i operacionalizovane na praktičnom nivou?

Cirkularna ekonomija je samo jedna zaokružena zamisao, model kao što su prethodno bili održivi razvoj (obuhvata mnogo više od ekonomije), nešto kasnije „zelena ekonomija“, a evo i najnovijih kao što su „bioekonomija“ pa čak i „klimatska ekonomija“. Pojmovi su sadržajno skoro isti, a razlikuju se samo po tome šta je u fokusu analize. Ako pri dizajniranju industrijkog procesa imate u vidu pre svega zatvaranje ciklusa korisne energije i potpuno iskoriš

enog otpada, dakle postupka koji uopšte ne doprinosi poremećaju ekosistema, bez štetne emisije, ili iscrpljivaja resursa, onda je to cirkularna ekonomija (ekološki zaokružen sistem privređivanja). A ako vam je u dizajniranju proizvoda i postupka prooritet povoljno delovanje na klimu odnosno doprinos akciji za klimu, to se zove klimatska ekonomija. Oni koji bi u procesima i reprodukciji da kopiraju prirodu (ekonomija bez ostaka kao što je kompletna razmena naterija i energije između Sunca, Zemlje, biljaka, životinja, gliva i bakterija) onda je to bioekonomija.

Svi ti novi pojmovi su dobrodošli, mada lično preferiram jedan. To je održivi razvoj, zato što se ne odnosi samo na ekonomiju već i na socijetet, politiku, društvene ustanove, kulturu… Održivi razvoj prevazilazi ciljeve bilo koje sektorske strategije i politike i zato nam treba jedna strategija o tome kako dalje da se razvijamo u celini. Imali smo strategiju održivog razvoja, koje je nažalost „istekla“ 2017, bez adekvatne zamene. Klimatska strategija, čiji se nacrt trenutno doteruje, nije dovoljno dobra zamena za održivi razvoj.

Ni jedan rudnika koji rade kod nas nije i ne može biti ekološki podoban, odnosno prijateljski po životnu sredinu. Ali to ne znači da se ne može govoriti i o održivom (ne „zelenom“) rudarstvu.

Koliko je akademska javnost uključena u oblikovanje tih politika, kako na opštem nivou tako i na nivou konsultovanja i traženja ekspertskog mišljenja u vezi velikih projekta koji se započinju a fundamentalno utiču na procese ekonomskog i društvenog razvoja?

Akademska javnost u nas je kao i svaka druga javnost i struka, duboko podeljena, po interesnom šavu. Oni koji su uključeni u većoj meri u zvanične projekte, (čast izuzecima) uglavnom se trude da obrazlože da nešto, što promoviše vlast, mora i teba jer je to najbolje rešenje. Drugi deo ima suprotno stanovište. Izrazit primer je stručna ocena arhitekture i infrastrukture Beograda, Beogradski metro, otvaranje rudnika po Srbiji, nova naselja i projekti počev od beogradske gondole, jarbola i spomenika, pa sve do stambenog kompleksa na makiškom polju uz vodoizvorište Beograda. Šta je od toga i koliko rizično, šta prihvatljivo, neprihvatljivo kao i alternartivna rešenja nisu predmet rasprave. Mora se priznati ipak da akademska nezavisnost i časno uticanje struke još uvek tinjaju i (retko) progovaraju, poput saopštenja i izjašnjenja 90% nastavnika Građevisnog fakulteta o lošem i štetnom izboru metro linija za Beograd.

Na osnovu te i takve strukovne akademske hrabrosti očekujem da dođe do pobune i iznošenja zajedničkog stava eksperata Saobraćajnog fakulteta, instituta Jaroslav Černi, Hidrološkog dela Rudarskog fakulteta, Građevinskog i drugih fakulteta u vezi sa javnim projektima, bez obzora na bilo koju strukturu vlasti.

Da li kao javnost imamo mogućnost da čujemo sve argumente koji bi nam pomogli da donosimo odluke?

Nemamo iz više razloga. Najpre, jer se (svaka) vlast trudi maksimalno da blokira takve rasprave i argumente, davanjem kratkih rokova ili svođenjem javnih rasprava na online konferencije, na primer u režiji Privredne komore, kao praradržavnog organa. Drugi razlog je što se stru

na udruženja i naučne asosijacije dobrim delom trude da se ne zamere vlastima, pa izbegavaju otvorene i kritičke rasprave o javnim projektima, držeći se teorije, i ne zalazeći u polje razvojne politike. Konačno, interesi su čudo, mnogi naučnici, ili kulturni radnici od ugleda su kupljeni ili su zaplašeni da će ostati bez privilegija, direktorskih mesta, ili apanaže pri rukovođenja državnim projektima itd;

Koliko na nivou kompanija imamo dobro postavljene poreske i druge instrumente koji bi podsticali biznis sektor da traži poslovna rešenja koja vode računa o pitanjima održivosti?

Država treba da uredno preispituje i koriguje rudnu rentu, takse za zagađenje i druge naknade u skladu sa novim naučnim saznanjima, monitoringom stanja resursa i napretkom svesti.

U rudarskom sektoru u Srbiji danas, vi imate najveće ekološke i razvojne, odnosno zdravstvene, pa i socijalno dugoročne štete od poslovanja Kolubare i Kostolca u okviru EPSa. Druga po štetnosti rudarsko-industrijska aktivnost je postojeće rudarenje bakra, nešto zlata u Boru (Ziđin), Železara u Smederevu (trenutno nećemo govoriti o individualnim ložištima i saobraćaju). Konačno, preostalo je nešto malo rudnika metaličnih i nemetaličnih sirovina. Ni jedan od tih rudnika nije i ne može biti ekološki podoban, odnosno prijateljski po životnu sredinu. Ali to ne znači da se ne može govoriti i o održivom (ne „zelenom“) rudarstvu.

Međutim, digla se orgomna prašina (samo delimično opravdano zbog istraživanja) i mnogo važnije (otvaranja) rudnika litijuma i bora. Nema dijaloga, i jedni i drugi teraju po svome. Time se neće u svetu i Srbiji definitivno prekinuti rudarenje, kao što se neće uz pomoć partijskih pritisaka i instrumentalizovanog refenendiuma moći pokrenuti održivo rudarenje. Najopasnije je da rudarenje krene na silu Boga, pa da ljudi tamo vrše neke opstrukcije, kao što se to dešava u svetu.

ĆUTANJE

Svaka vlast ponekad dolazi u sukob sa javnim interesom, ali naučnici i struka nikada to sebi ne treba da dozvole. Ona nema pravo na pasivizaciju i ćutanje.

OGRANIČENJA

Mi na Balkanu smo pojedinačno suviše slabi i nemoćni, a regionalno delovanje klimatskih promena je suviše jako da bismo imali sopstvene nacionalne strategije.

PROPUSTI

Globalne politike nedovoljno su integrisane u naše institucionalne okvire, pa tako nisu ni dovoljno operabilne na praktičnom nivou.

Pročitajte još...

Prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Kolevka inženjera budućnosti

Poslednjih godina Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu unapredio je kvalitet i atraktivnost studijskih programa i prilagodio ih globalnim trendovima kako bi se studentima otvorio...

dr Mirjana Rajilić-Stojanović, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu

Sa sopstvenom čestitošću se ne prave kompromisi

Danas predajem na fakultetu. Sećajući se svog školovanja znam da su ga obeleželi ljudi a ne sadržaji predmeta i fascinantno je koliko se utisak...

dr Aleksandar Jovović, redovni profesor Univerziteta u Beogradu, Mašinski fakultet

Odgovornost je na nama

Mi smo se kao zemlja, ratifikacijom Sporazuma iz Pariza, Ugovora o osnivanju energetske zajednice i skorašnjim potpisivanjem Sofijske deklaracije, obavezali na sprovođenje odredaba ovih...

Generali zlatni prijatelj Beogradskog Univerziteta na Evropskim univerzitetskim igrama

Univerzitet u Beogradu potpisao je ugovor sa Generali Osiguranjem Srbija kojim je ova osiguravajuća kuća postala zlatni prijatelj Univerziteta u Beogradu na nacionalnom projektu...

Tim Mašinskog fakulteta izlaže letelicu u Minhenu

Tim "Beoavia" studenata master studija Mašinskog fakulteta u Beogradu, predstaviće svoju letelicu "Feniks" na takmičenju "Air Cargo Challenge 2022" u Minhenu. Dvojica članova tima, David...

Ivanka Popović, rektor Beogradskog univerziteta

Akademska i zdravstvena pravila idu pod ruku

Pred početak nove školske godine suočavamo se sa dva ključna izazova: održavanje svih oblika nastave i provera znanja. Ipak možda najveći deo priče o...

Kompanija Schneider Electric nastavlja da podržava talentovane studente i Elektrotehnički fakultet

Kompanija Schneider Electric, lider u digitalnoj transformaciji upravljanja energijom i automatizaciji, u okviru dugogodišnje saradnje sa fakultetima organizovala je SMARTUP, takmičenje za studente Elektrotehničkog...

Dejan Šoškić, ekonomista, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Ekološki pokreti postaju ključni politički faktor koji menja region

Poslednjih godina svet se ubrzano menja pod dejstvom pandemije, klimatskih promena, razvoja digitalizacije i veštačke inteligencije i dinamike geostrateških odnosa. Jugoistočna Evropa trpi određene...

Više...

Nj.E. Kristofer R. Hil, ambasador SAD u Srbiji

Fokus na budućnost

Gledajući u budućnost, Srbija danas ima važan izbor. Da li prati svoj put ka potpunim evropskim integracijama i ostvaruje li svoj puni ekonomski, politički...

Stefan Lazarević, predsednik AmCham-a

Partnerstvo na duge staze

Američka privredna komora je već dvadeset godina važan stub američko srpskog partnerstva. Naš cilj je da kroz partnerstvo sa Vladom Srbije unapređujemo poslovnu klimu,...

Vera Nikolić Dimić, izvršna direktorka AmCham-a

Uspeh nas tera da budemo još ambiciozniji

AmCham će i u narednom periodu nastojati da promoviše vrednosti američkog biznisa i truditi da bude za svakim stolom za kojim se razgovara o...

Dragan Stokić, Predsednik Francusko srpske privredne komore (CCIFS)

Na izazove odgovaramo entuzijazmom i vrednim radom

Uprkos krizi, ostajemo optimisti, i verujemo da možemo nastaviti da radimo na tome da dovodimo francuske kompanije u Srbiju. Očekujemo nastavak privrednog rasta uprkos...

Vesti

Poseta ambasadora Nemačke Tomasa Šiba završenim radovima na vodovodnoj mreži u Staroj Pazovi

Ambasador Savezne Republike Nemačke NJ.E. Tomas Šib posetio je porodice kojima je obezbeđen pristup čistoj, pijaćoj vodi kroz radove...

EU produžila upotrebu kovid sertifikata do juna 2023.

Savet Evropske unije dao je zeleno svetlo za produžetak upotrebe digitalnih kovid sertifikata do 30. juna 2023. godine Produženje ove...

Srbija očekuje 3,5 miliona tona pšenice i 7 miliona tona kukuruza

Srbija ove godine očekuje žetvu od 3,5 miliona tona pšenice i, u slučaju povoljnih meteo uslova, nešto više od...

Vlada Crne Gore objavila radnu verziju Temeljnog ugovora sa SPC

Vlada Crne Gore objavila je radnu verziju Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), koju su načelno uskladile radne...

Iran podneo zahtev za članstvo u BRIKS

Iran je podneo zahtev za pridruživanje grupi BRIKS, prenosi Interfaks pozivajući se na agenciju Tasnim. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova...