Nikolaos Sliousaregko, predsednik Helenskog privrednog udruženja

Zahvaljujući snažnoj podršci svojih članova, HBA već dve decenije promoviše ne samo ekonomske, već i društvene i kulturne veze između Srbije i Grčke.

Kriza u Ukrajini rezultirala je ekonomskom neizvešću na globalnom nivou, i sigurno je da će ekonomski rast će naglo biti usporen tokom 2023. godine. Očekuje se da će rat dalje uticati ne samo na lanac snabdevanja, već i na celokupnu globalnu ekonomiju, jer inflacija i visoke kamatne stope podstiču moguću recesiju. Evropski kontent je posebno izložen izazovima usled svoje zavisnosti od uvoza gasa i nafte, zbog čega se uveliko radi na pronalaženju alternativnih izvora energije.

“Uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočavamo, grčke kompanije u Srbiji su tokom perioda krize zabeležile stabilno poslovanje, šta više, podaci o trgovinskoj robnoj razmeni Srbije i Grčke za 2022. ukazuju na blagi porast u odnosu na 2021., tokom koje je izvoz iznosio oko 300 miliona USD, a uvoz 534 miliona USD“, kaže Nikolaos Sliousaregko, President of the Management Board HBA. „Tokom prethodne godine, naše udruženje je postalo brojnije za nekoliko članova – novih grčkih kompanija na teritoriji zemlje, iz sektora malih i srednjih preduzeća. Istovremeno, u prethodnom periodu zabeleženo je prisustvo veoma uspešnih srpskih kompanija u Grčkoj, kroz franšize i distribuciju u sektorima kozmetičkih proizvoda, sportske odeće i opreme“.

Kako se članovi HBA nose s krizom?

Rast cena energenata i inflaciju su izazovi sa kojima se suočavaju brojne kompanije. Kada govorimo o našim članovima, grčke kompanije koje posluju u Srbiji prolaze kroz izazove sa kojima se suočavaju i ostali domaći strani privrednici, a to je otežan prevoz kako iz ratom ili sankcijama pogođenih teritorija, tako i iz zemalja EU i Kine zbog visokih cena prevoza i otežanog pristupa do slobodnih kapaciteta za prevoz robe.

Smatrate li da poslovno okruženje podstiče rast? Prema mišljenju vaših članova, kako se to može poboljšati?

Tokom poslednjih nekoliko godina, Vlada Srbije je dosledna u primeni programa strukturnih reformi i značajno je unapredila poslovnu i investicionu klimu. Veoma je važno što nastavlja da promoviše i investira u unapređenje infrastrukture u narednoj deceniji, uz planiranu izgradnju i modernizaciju puteva, železnica, mostova i luka. Usmerena je i na ulaganje u zdravstvo, a važno je i to da je Srbija tokom prethodne godine krenula putem zelene tranzicije.

Uprkos izvesnim izazovima u poslovanju vezanih za komplikovane procedure, Srbija je jedna od retkih zemalja Jugoistočne Evrope u kojoj su kompanije iz inostranstva našle pravo mesto za razvoj i stabilnost

Uz to, treba spomenuti i IT sektor kao najbrže rastući u Srbiji. Istovremeno, postoje izazovovi sa kojima se sučavaju ne samo grčke, već i ostale kompanije koje posluju na srpskom tržištu, a najveći među njima su dugotrajno uspostavljanje sa EU regulativom i komplikovane procedure dobijanja različitih dozvola za poslovanje kao i procedure uvoza i izvoza. Ipak, Srbija je jedna od retkih zemalja Jugoistočne Evrope u kojoj su kompanije iz inostranstva našle pravo mesto za razvoj i stabilnost.

Ove godine slavite 20 godina HBA. Šta bi bili vaši najveći uspesi za sve ovo vreme?

Helensko privredno udruženje je osnovano na inicijativu nekoliko grčkih privrednika koji su 2003. godine odlučili da uspostave platformu za povezivanje i saradnju između članova grčke poslovne zajednice u Srbiji. Ova ideja je sprovedena u delo i danas veoma uspešno funkcioniše. Zahvaljujući snažnoj podršci svojih članova, HBA promoviše ne samo ekonomske, već i društvene i kulturne veze između Srbije i Grčke.

Tokom prethodne dve decenije organizovali smo brojne aktivnosti i inicijative u cilju međusobnog umerežavanja naših članova ali i njihovog povezivanja sa domaćim i inostranim kompanijama na tržištu i imali priliku da se sastajemo sa najvišim zvaničnicima Srbije i Grčke. Sprovođenjem inicijativama koje promovišu naše zajedničko istorijsko i kulturno nasleđe smo ujedno negovali koncept prijateljstva naših naroda, a kroz projekte humanitarnog karaktera prikazali društveni odgovornost grčkih investitora i njihovo poštovanje prema zemlji domaćinu.

Koliko se razvila opšta klima za ulaganje u Srbiji i s njom interesovanje grčkih kompanija za investiranje?

Višegodišnje sprovođenje makroekonomskih reformi, finansijsku stabilnost, podsticaji za investiranje i aranžmanaio slobodnoj trgovini sa ključnim tržištima, pre svega s Evropskom unijom su najznačajniji faktori koji su doprineli poboljšanju uslova za strana ulaganja. Grčki investitori su stabilan partner srpskoj ekonomiji, o čemu svedoči dugogodišnje uspešno poslovanje brojnih kompanija, među kojima su Autostop Interiors, Hellenic Sugar Industry, Alumil YU Industry, Kleemann, EKO, Isomat, Titan, Super Vero, Lapsa Grupa, Daskalantonakis Grupa, ali i mnoge druge. Interes za ulaganje u Srbiju je i dalje je prisutan sa fokusom na mala i srednja preduzeća, ali i kroz nova ulaganja već postojećih kompanija na stpskom tržištu. 

Tokom prethodne godine Eurobanka je sprovela proces pripajanja Direktne banke, što predstavlja jednu od najvažnijih poslovnih aktivnosti grčkih kompanija u prethodnom periodu, jer potvrđuje stabilnost grčkog bankarskog prisustva u zemlji. Super Vero je krajem prethodne godinu proširio poslovanje vam Beogradu, otvaranjem novog hiper marketa u Novom Sadu. Osim toga, dugogodišnja uspešna saradnja i rastuće poslovne veze između Atinske i Beogradske berze ,rezultirale su kupovinom 10,24 odsto ukupnog broja akcija Beogradske berze od strane Atinske, koja će u pristupiti trgovačkoj platformi na kojoj već rade Atinska i Kiparska berza i na taj način unaprediti likvidnost i raspon usluga.

Grčki investitori su prisutni u mnogim sektorima, ali se čini da bankarstvo ima vodeću poziciju. U smislu prometa, u kojim sektorima srpske ekonomije ima najviše grčkih kompanija?

Četiri grčke banke su u konkretnom vremenskom periodu obeležile, ne samo grčko investiciono prisustvo, već i značajan deo bankarskog sektora u čitavoj zemlji. Budući da su, osim u bankarskom, grčke kompanije u Srbiji već dve decenije aktivne u gotovo svim oblastima poslovanja, sektori koji su se u narednim godinama izdvojili kao najuspešniji su – hotelijerstvo i građevinarstvo, industrija cementa i šećera, sektor trgovine naftom, proizvodnja građevinskog materijala i aluminijumskih profila, maloprodaja hrane i pića, sektor usluga itd. Ukupne grčke direktne investicije procenjene su na oko 1,5 milijardi evra, dok direktne i indirektne investicije u poslednjih 20 godina premašuju 2,5 milijardi evra.

Zelena agenda je danas, zahvaljujući podršci EU, mnogo zastupljenija u političkom životu Srbije. Koliko su grčke kompanije uključene u cirkularnu ekonomiju, prečišćavanje otpadnih voda, upravljanje otpadom i građevinski sektor u Srbiji?

Grčke kompanije u Srbiji su veoma aktivne u građevinskom sektoru i bile su odgovorne za izvođenje brojnih projekata od državnog i javnog interesa, a najveće među njima su svakako grupe Aktor i Terna. Kada je reč o  upravljanju otpadom, u Srbiji je grupa Viohalco dugo godina posvećena razvoju i usvajanju proizvodnih procesa koji čuvaju životnu sredinu i pružanju visokokvalitetnih usluga u okviru održivog ekonomskog okruženja u skladu sa prirodom.

Poslednjih godina u Srbiji se kontinuirano ulaže u nove hotelske jedinice, kako domaćih tako i stranih investitora. U Beogradu smo, na primer, od 2014. sa 65 hotela, samo 6 godina kasnije stigli na 122, i to uvođenjem poznatih svetskih brendova

Istovremeno, grčki energetski sektor prolazi kroz veliku transformaciju, budući je odluku o gašenju termoelektrana na lignit doneta u veoma kratkom roku, zbog čega se Grčka okrenula se kapacitetima koji koriste obnovljive izvore energije. Uzlet projekata energije iz obnovljivih izvora, koji se najviše baziraju na solarnoj energiji i energija vetra, ujedno govori i ekspertizi grčkih kompanija u ovom sektoru, koje bi mogle odigrati značajnu ulogu u implementaciji Zelene agende za Srbiju. Pored toga, mogle bi da doprinesu njenoj primeni u oblasti cirkularne ekonomije, prečišćavanja otpadnih voda, upravljanja otpadom, zaštiti prirode i biodiverziteta. Već prisutne grčke kompanije u sektoru građevinarstva bi takođe mogle da učestvuju u realizaciji plana.

Uzevši u obzir vaše poznavanje ugostiteljskog sektora u Srbiji i Grčkoj, možete li nam reći šta očekujete od predstojeće turističke sezone?

Turistička privreda se u Srbiji stalno razvija. Prema rezultatima iz 2022. godine, broj noćenja je udvostručen u odnosu na 2021. I iznosio je 12,3 miliona noćenja, premašivši za više od 20% prognoza covid sezone u 2019. Poslednjih godina u zemlji se kontinuirano ulaže u nove hotelske jedinice, kako domaćih tako i stranih investitora. U Beogradu smo, na primer, od 2014. sa 65 hotela, samo 6 godina kasnije stigli na 122, i to uvođenjem poznatih svetskih brendova. Naravno, trendovi i rezultati svake godine, kao i politike  poslovanja odeđenih organizacija i ministarstava za otvaranje novih tržišta, vize i sl. Imaju pozitivan efekat, ako izuzmemo naravno dve tragične godine covida. Naravno, dve teme čiji razvoj sa zabrinutošću pratimo su inflatorni pritisci koji se javljaju u mnogim zemljama, ali i tok krize u Ukrajini, koji utiče na veliki deo turističkog tržišta. Ipak, rezultati iz januara i februara su vrlo pozitivni za tok turističke privrede tokom 2023. godine i očekuje se otvaranje mnogih tržišta koja su bila zatvorena zbog pandemije.