Mapa sajta

Nikola Selaković , ministar spoljnih poslova Srbije

Ako se izuzme pitanje Kosova i Metohije, naše vrednosti su iste

Ova generacija političara dužna je da, pre svega u interesu Srbije, pokuša da sa SAD ponovo pronađe zajednički jezik i zajednički interes, i to, ako postoji dobra volja obe strane, neće biti tako teško kako na prvi pogled možda izgleda.

Nikola Selaković , ministar spoljnih poslova Srbije privukao je veliku pažnju medija i javnosti uopšte kada je kao jedan od prioriteta Srbije istakao izgradnju novih partnerskih odnosa sa SAD. U godini u kojoj obeležavamo 140 godina bilateralnih odnosa i 20 godina početka rada USAID u Srbiji, i 20 godina od formiranja AmCham, naš sagovornik iznosi svoj pogled na dosadašnju saradnju i predloge za drugačije pristupe u budućnosti. „Samo ako budemo krajnje nerazumni, možemo propustiti priliku da u predstojećem periodu naše odnose podignemo na mnogo viši nivo“, kaže Selaković.

„Srbija i SAD su kroz čitavu istoriju imali skladne političke i diplomatske odnose. Imali smo nesreću da se kao država u jednom za čitav svet prelomnom istorijskom trenutku usled brojnih okolnosti nađemo na liniji konfrontacije sa SAD, ali to je nesumnjivo atipična situacija ukoliko sagledamo tradiciju srpsko-američkih bilateralnih odnosa“, kaže Selaković. „Ova generacija političara dužna je da, pre svega u interesu Srbije, pokuša da sa SAD ponovo pronađe zajednički jezik i zajednički interes, i to, ako postoji dobra volja obe strane, neće biti tako teško kako na prvi pogled možda izgleda. Naše države počivaju na istim slobodarskim tradicijama i demokratskim vrednostima, i, ako se izuzme pitanje Kosova i Metohije, mi sa SAD nemamo otvorena pitanja koja bi mogla biti nepremostiva prepreka u stvaranju novog partnerstva.“

Svojevremeno ste kao generalni sekretar predsednika Srbije izrazili zadovoljstvo što je uz posredovanje tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa postignut sporazum o ekonomskoj normalizaciji između Prištine i Beograda. Ipak čini se da sada srpska administracija ima velika očekivanja o novog predsednika SAD Džozefa Bajdena.

Politička pretpostavka na kojoj Vašingtonski sporazum počiva jeste da je odnose Beograda i Prištine moguće postupno relaksirati kroz jačanje poslovnih veza i stvaranje zajedničkog ekonomskog interesa. To je recept koji počiva i na zdravom razumu ali i na proverenim američkim političkim iskustvima. Iako je i u ovdašnjoj i u svetskoj javnosti bilo mnogo nedoumica o tome kako će se administracija predsednika Bajdena odnositi prema plodovima rada prethodne predsedničke administracije, Stejt dipartment je jasno poručio da, kada je reč o Vašingtonskom sporazumu, neće biti promene stava. Kada je reč o evrointegraciji Srbije, Vašington je pružao kontinuiranu podršku našem putu u EU. Budući da je namera administracije predsednika Bajdena da SAD povrate aktivniju ulogu svetionika demokratije na globalnom planu, očekivanja američke administracije, kada je reč o reformskim procesima u Srbiji, koincidiraju i sa našim interesima i sa našim težnjama kada je reč o daljoj konsolidaciji demokratije u Srbiji.

Kada je reč o evrointegracijama, interesi Srbije, SAD i EU nesumnjivo preklapaju. Jedino što očekujemo jesu jednaki aršini i fer odnos prilikom evaluacije i valorizacije uspeha postignutih u reformskim procesima, a to do sada nije uvek bio slučaj.

Nedavno smo imali prilike da čujemo da je ministar inostranih poslova Nemačke Hajko Mas izrazio uverenje da se, uz podršku nove američke vlade, nudi šansa da se pronađe rešenje kosovskog problema i da se dođe do sveobuhvatnog sporazuma koji će doneti i ekonomski prosperitet. Šta su vaša očekivanja kada govorimo o ovoj ekonomskoj strani?

Nema nikakve dileme da zamrznuti sukobi nisu povoljno okruženje za dinamičan ekonomski rast i sigurno i predvidivo poslovanje.

Mi godinama unazad poručujemo da smo spremni da kroz neku vrstu kompromisnog rešenja za otvorena pitanja između Beograda i Prištine stvorimo podsticajniji ambijent za ekonomski oporavak i napredak regiona. I nije tu reč samo o ekonomski pragmatičnom pristupu, već i o našoj iskrenoj želji da se zapadni Balkan trajno izmesti iz postkonfliktne atmosfere i na održiv način stavi tačka na sva međunacionalna trvenja u našem regionu.

Srbija u tom smislu ne može biti konstruktivnija i iskrenija, i jedina zadrška koju imamo tiče se srpskih državnih i nacionalnih interesa, čije zadovoljenje mora biti deo svakog trajnog i održivog rešenja na Balkanu. Takva rešenja su po mom dubokom uverenju moguća i zahtevaju samo malo dalekovidosti i konstruktivnosti naših zapadnih partnera, među kojima se i veličinom i uticajem i snagom SAD svakako izdvajaju.

Iako govorimo o novom partnerstvu, važno je reći da je ovo i godina jubileja, odnosno obeležavanja 140 godina diplomatskih odnosa dve zemlje. Koje bi ste momente iz prošlosti naveli kao najvažnije za jačanje prijateljstva i saradnje sa SAD i u budućnosti?

Bezbroj je istorijskih događaja koji se mogu izdvojiti kao svetle tačke ili vrhunci u srpsko-američkim odnosima, počevši od prisustva američkih lekara na ovim prostorima u vreme Balkanskih ratova, preko Pupinovih odnosa sa predsednikom Vilsonom, operacije Haljard u kojoj je spašen najveći broj američkih pilota u okupiranoj Evropi u Drugom svetskom ratu. Danas su neformalni ambasadori Srbije u SAD naši veliki sportisti, koji stvaraju bitno drugačiju sliku od stereotipa nastalih o Srbiji i Srbima tokom 90ih godina prošlog veka.

Za razliku od nekih ranijih vremena, u visokoglobalizovanom svetu, pre svega Peking postaje važan akter u spoljnoj politici ali i u ekonomskom razvoju, čega smo svedoci i u Srbiji. Koliko odnosi između velikih sila, čine kompleksnim vođenje diplomatske politike, kada su u pitanju male zemlje?

Srbija vodi otvorenu i transparentnu polivalentnu spoljnu politiku, koja počiva na principima vojne neutralnosti i političke samostalnosti naše države. Mi nemamo skrivenih agendi i želju da se kao mala država mešamo u geopolitičke nesuglasice svetskih i regionalnih sila.

Smatramo da je moguće istrajati u takvoj politici ukoliko nastavimo da uspešno dokazujemo svoj kredibilitet radeći dosledno na stvaranju stabilnog regiona i uklanjanju ekonomskih barijera, što za konačni cilj ima i političku relaksaciju odnosa na zapadnom Balkanu.

Malim zemljama i narodima teško je da u turbulentnim vremenima, a živimo u takvoj geopolitičkoj eri, nađu prostor za razvoj i napredak bez svrstavanja u blokove, ali Srbija nastavlja da traži svoje mesto pod suncem vodeći u svakom smislu odgovornu i dobronamernu regionalnu politiku, ali i ljubomorno čuvajući svoje državotvorne tradicije i teško osvojenu slobodu i samostalnost.

Od demokratskih promena do danas USAID je za 20 godina svog delovanja ovde podsticao brojne procese u Srbiji od jačanja pravne države do podsticaja za jačanje tržišta i promociju inovacija. Koliko je ova podrška bila značajna za modernu Srbiju?

Srbija se, nakon niza godina provedenih u atmosferi sankcija i svojevrsne izolovanosti, u jednom trenutku potpuno nespremna zatekla u periodu tranzicije. Ne mislim da je Srbija tokom prve decenije ovog milenijuma bila uspešan primer tranzicije, ali razlozi tome su brojni i nije vreme da u njih ulazim. Međutim, u mnogim oblastima, poput reforme pravosuđa ili uspostavljanja tržišne ekonomije, inostrani nouhau je bio dragocen i nezamenjiv, iako je taj period naše istorije, ako moram da dam jednu opštu retrospektivnu ocenu, u velikoj meri bio propuštena šansa. Koliko god namere američkih i svih drugih inostranih stručnjaka, agencija, nevladinih organizacija bile dobre, činjenica je da su ekonomski odnosi Srbije i SAD danas daleko ispod naših mogućnosti i potrebno je uložiti novu snagu i energiju i pokrenuti neke možda efikasnije mehanizme za jačanje tih odnosa. Podsetiću samo da je robna razmena sa SAD u 2020. godini iznosila 811,5 miliona dolara, a da je u prva četiri meseca ove godine bila 285,4 miliona, što je, složićete se, simbolično s obzirom na mogućnosti koje se nude.

Smatramo da bi bilo veoma važno da u što skorijem periodu zaključimo sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa SAD, kao i da za Srbiju bude produžen preferencijalni status u trgovini sa SAD.

U skladu sa Vašingtonskim sporazumom, još jedna američka agencija, Američka međunarodna razvojna finansijska korporacija (DFC) trebalo je doprinese da budu otvorena vrata za američke investicije u regionu Zapadnog Balkana. Da li je, kako su mediji spekulisali, sa dolaskom Bajdenove administracije taj plan stavljena ad acta i kakve su reperkusije kada govorimo o očekivanim američkim investicijama pre svega u oblast infrastrukture?

SAD su trajno zainteresovane za Srbiju i zapadni Balkan. Mi imamo svakako velika očekivanja od ekonomske saradnje sa SAD, ali ne bi bilo umesno da ja govorim o detaljima tih planova ili dinamici njihove realizacije. Sama činjenica da je DFC formalizovao svoje prisustvo u Beogradu otvaranjem regionalne kancelarije jeste veoma važan korak, i iskreno se nadam da je pred nama razdoblje kontinuiranog razvoja srpsko-američkih odnosa, uključujući i ekonomske. Evidentno je da postoji ogroman neiskorišćeni potencijal u privrednoj saradnji Srbije i SAD, i procena je da su oblasti poput energetike, infrastrukture i novih tehnologija posebno pogodne za razvitak saradnje.

Ove godine obeležavamo i 20 godina od formiranja AmCham, udruženja američki investitora koji vrlo uspešno posluju u Srbiji i tokom godina su kreirali veliki broj radnih mesta. Koliko su ove poslovne veze važne za učvršćivanje dobrih diplomatskih odnosa?

Američki investitori su, osim što su u Srbiji stvorili značajan broj radnih mesta, zaslužni za, čini mi se jednu mnogo važniju promenu. Oni su naime u Srbiju doneli novu vrstu radne etike i dobro organizovane sisteme koji podstiču kompetitivnost na radnom mestu. Reč je uglavnom o kompanijama koje upošljavaju mlade i visokokvalifikovane ljude. Neki od njih su, upravo zbog toga što su dobili priliku da rade u američkim kompanijama u kojima imaju predvidiv razvoj karijere, ostali da u Srbiji grade svoju profesionalnu budućnost. Ta vrsta odnosa i saradnje država koja se ogleda u investicionoj aktivnosti je i ključan segment političkog i diplomatskog otopljavanja odnosa, jer na taj način se menja i percepcija SAD o Srbiji i Srbima, ali i percepcija jedne kritično važne populacione grupe u Srbiji prema SAD, što je nakon godina krize u našim odnosima veoma važno. Zato poslovnim udruženjima poput AmChama dugujemo zahvalnost ali i obavezu da nastavimo da unapređujemo poslovni ambijent kako bi srpsko-američki odnosi na polju ekonomije nastavili da cvetaju.

INICIJATIVA

Today’s economic Ekonomski odnosi Srbije i SAD danas daleko su ispod naših mogućnosti i potrebno je uložiti novu snagu i energiju i pokrenuti neke efikasnije mehanizme za jačanje tih odnosa.

REGION

Inicijativa „mini šengen“ koju je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić i naša solidarnost u vreme pandemije Kovida-19 pokazuju u kom pravcu Srbija želi da se naš region razvija.

INVESTICIJE

Ta vrsta odnosa i saradnje država koja se ogleda u investicionoj aktivnosti je i ključan segment političkog i diplomatskog otopljavanja odnosa

Pročitajte još...

Krstinja Šćepanović, Izvršna direktorka direkcije za ljudske resurse, OTP banka Srbija

Rastemo zajedno

I po završetku realizacije integracije Vojvođanske banke i OTP banke 2021. nastavićemo da budemo posvećeni zaposlenima, orjentisani ka klijentima, inovacijama, digitalizaciji bankarskih proizvoda i...

Milena Jakšić Papac, Predsednik FIC Odbora za ljudske resurse (Karanović & Partners o.a.d.)

Moderni uslovi poslovanja traže fleksibilniju organizaciju rada

Iako Zakon o radu prepoznaje mogućnost zasnivanja radnog odnosa van prostorija poslodavca, ovaj koncept je u Zakonu nedovoljno razvijen i treba ga prilagoditi modernim...

Marinko Ukropina, generalni direktor SGS za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, BiH i Crnu Goru

Izazovi nam pomažu da se razvijamo

Od osnivanja SGS Beograd se kontinuirano razvija. Poslednji primer je razvoj vrlo kompleksne usluge kliničkih ispitivanja lekova, gde smo oformili tim od 11 eksperata...

Djordje Popović, Predsednik FIC Odbora za infrastrukturu i industrijalizaciju (Telenor d.o.o.)

Pospešiti dalji trend privrednog rasta

Pozitivan rast ulaganja u infrastrukturu dodatno bi trebalo podržati uspostavljanjem čvršćih mehanizama kontrole postupaka nadmetanja i jačanjem transparentnosti Ulaganje u infrastrukturu i dalje je u...

Aleksandar Ljubić, Izvršni direktor Saveta stranih investitora

Mi trčimo maraton

Za mene je najveći izazov kako na pravi način predstaviti predloge koje FIC zagovara tako da oni u Vladi Srbije budu shvaćeni kao naš...

Dušan Lalić, Predsednik FIC Odbora za lizing i osiguranje (Generali Osiguranje Srbija a.d.o.)

Propise u sektoru osiguranja uskladiti s evropskim praksama

U sektoru osiguranja potrebno je modernizovati propise u skladu s praksom evropskih zemalja jer sadašnja rešenja ne prate promene koje su se u prethodnim...

Dragana Stikić, kopredsednica Odbora za borbu protiv nedozvoljene trgovine i hranu Saveta stranih investitora

Ujednačiti primenu zakona

Rad našeg odbora posvećen je poboljšanju regulatornog okvira vezanog za prehrambenu industriju. Stoga nam je i dalje u fokusu sprovođenje potpune harmonizacije srpske regulative...

Sebastijan Sosa, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji

Sebastijan Sosa: Suočavanje sa “novom normalom” je težak zadatak

U skladu sa skorašnjim pozitivnim podacima o oporavku maloprodaje, industrijske proizvodnje i spoljnotrgovinske razmene, Srbija se nada bržem oporavku nego što je prvobitno očekivano....

Više...

Polaganje venca u čast doktorke Elsi Inglis i pripadnica Bolnice škotskih žena

Zamenica ambasadorke britanske ambasade u Srbiji Šantel Ker i vojni ataše, pukovnik Saša Toumz, položili su venac na spomen-česmu Crkvenac u Mladenovcu, koju su...

Festival italijansko-srpskog filma u Beogradu

Festival italijansko-srpskog filma, koji organizuje kulturno udruženje Excellence International u saradnji sa Ambasadom Italije u Beogradu, Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu, Jugoslovenskom kinotekom...

Cirkularna ekonomija-nordijska iskustva u Novom Sadu

”Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva” projekat je koji su ambasade Danske, Finske, Norveške i Švedske započele u Srbiji uz podršku Nordijskog...

Evropski pasoš kvalifikacija otvara nove mogućnosti izbeglicama u Srbiji

Evropski pasoš kvalifikacija za izbeglice je okvir koji omogućava potvrdu obrazovanja koje su stekle, osmišljen posebno za potrebe izbeglica, uključujući i one koje ne...

Vesti

Švajcarska kompanija “Regent lighting” otvorila pogon u Svilajncu

U Svilajncu otvorena fabrika švajrcarske kompanije “Regent Lighting” – više od 120 novih radnih mesta. Kompanija “Regent Lighting” koja se...

Održana prva sednica Saveta za razvoj digitalne ekonomije

Održana je prva sednica Saveta za podsticanje razvoja digitalne ekonomije, inovacija, visokotehnološkog preduzetništva i digitalizacije – takozvani Savet za...

Evropska nedelja sporta – Budi aktivan

Budi aktivan – ponovo je parola Evropske nedelje sporta, kroz koju se promoviše bavljenje fizičkim aktivnostima kao jedan od...

Međustranački dijalog – Unapređenje uslova političkog nadmetanja u Srbiji

U okviru Međustranačkog dijaloga, održanog 17. i 18. septembra u Beogradu, pet kofasilitatora procesa – predsednik Narodne skupštine Ivica...

Izabrani počasni selektori prvog CSR Festivala “Kampanje sa svrhom”

Prvi Festival društveno odgovorne komunikacije namenjen dobrobiti dece i pojedinca «Kampanje sa svrhom» održaće se ove godine na Međunarodni...