Neven Marinović, izvršni direktor Foruma za odgovorno poslovanje (Smart kolektiv)

Odgovorno poslovanje predstavlja sastavni deo poslovanja, pa čak i neophodnih politika svih pa i manjih kompanija. Forum za odgovorno poslovanje konstantno radi na edukovanju svojih članica o dinamičnim promenama u ovoj oblasti

Danas je gotovo nemoguće naći veću kompaniju koja ne posvećuje pažnju principima odgovornog poslovanja. Bez obzira da li zato što je deo njihove strategije ili zato što veruju da je to jedini način da biznis bude dugoročno uspešan, odgovorno poslovanje je svakako sve više sastavni deo poslovanja, pa čak i neophodnih politika. Sada i manja preduzeća sve više pažnje usmeravaju na strategiju održivosti, a to će biti i neophodan preduslov da bi ušli u lanac nabavke velikih firmi, smatra Neven Marinović, izvršni direktor Foruma za odgovorno poslovanje (Smart kolektiv).

Do koje mere Srbija poštuje usaglašavanje svog zakonodavnog okvira i praksi sa EU? 

U velikoj meri Srbija treba da usaglasi svoje zakonodavstvo sa onim u EU. Ali i u situacijama kada ono nije usaglašeno, naše kompanije koje posluju u EU će morati da ga se pridržavaju. Dobar primer je EU direktiva o nefinansijskom izveštavanju (NFRD). Oslanjajući se na nju, novi Zakon o računovodstvu koji je usvojen 2019. godine doneo je obavezu sastavljanja nefinansijskih izveštaja u okviru godišnjih izveštaja o poslovanju počevši od kalendarske 2021. g. To znači da određeni broj, uglavnom velikih firmi, mora da izvesti o nefinansijskom delu svog poslovanja, gde se pre svega misli na održivo poslovanje. Jasne smernice i standardi o čemu je neophodno izveštavati na nivou zakonodavstva i dalje ne postoje, ali postoje različite metodologije koje kompanije već primenjuju. Uočavajući ove nedostatke, EU je već unapredila postojeću direktivu i usvojila novu koja između  ostalog predviđa primenu novih EU standarda za izveštavanje o održivosti (ESRS) koji trenutno čekaju usvajanje. U tom smislu bi i zahtevi u Srbiji trebalo da budu usklađeni sa novom evropskom uporednom praksom i iskustvom. Drugi važan primer je vezan za nemački „supply chain act“, koji podrazumeva da su firme koje posluju na teritoriji ove zemlje u obavezi da analiziraju održivo poslovanje u celom lancu nabavke, od stanja ljudskih prava, uslova na radu, uticaja na životnu sredinu i dr. To znači da će svaka firma koja posluje sa nekim partnerom iz Nemačke takođe biti podvrgnuta ovoj vrsti procene i analize.

Koliko se danas intenzivno menja koncept odgovornog poslovanja imajući u vidu Zelenu agendu, ili uvođenje veštacke inteligencije i automatizacije u poslovne procese?

Zelena agenda, taksonomija i druge krovne strategije i inicijative koje se donose kako na nivou EU, tako i na globalnom nivou, svakako dugoročno utiču na pomeranje težišta ove teme. Ono što se tretiralo kao neka vrsta izbornog predmeta kada su firme u pitanju, sada postaje deo strategije, ciljeva, menadžment procedura i usklađivanja sa zakonima i pravilima.

Kroz odgovoran i održiv pristup poslovanju male kompanije mogu da generišu čak i neke uštede poput energije i materijala, da osiguraju veću motivisanost i lojalnost zaposlenih, i na kraju krajeva, da dođu do jeftinijeg kapitala neophodnog za dalji rast i razvoj

Čak je otišlo i korak dalje povezivanjem pristupa kapitalu za ciljeve zelene ili agende održivosti. U praksi to znači da kompanija neće moći svoj rast da finansira ni u komercijalnim, ni razvojnim finansijskim institucijama, ukoliko on nije u skladu sa dobrom praksom i ESG kriterijumima (Environmental, Social, Governance).

Da li u Srbiji postoji dovoljno profesionalaca u ovoj oblasti i šta su neophodna znanja i veštine koje oni moraju da poseduju?

U našoj zemlji sada već postoji određeni broj profesionalaca u ovoj oblasti, a pitanje je da li ih ima dovoljno. S obzirom da je oblast kojom se oni bave dosta široka, od zaštite životne sredine, preko odnosa prema zaposlenima, ponašanja firme na tržištu, do filantropskih aktivnosti u lokalnoj zajednici, jasno je da su i znanja koja oni moraju da poseduju raznovrsna.

Ipak, mislim da je suštinski preduslov za ove profesionalce mogućnost da stvari sagledavaju holistički, umesto iz perspektive jednog sektora ili funkcije u firmi, kao i sposobnost da uspostave otvoren dijalog sa svim ključnim stejkholderima. Naravno, potrebna su i konkretna stručna znanja koja se donekle razlikuju u odnosu na industriju u kojoj se firma nalazi, kao i u odnosu na specifičan fokus same pozicije.

Na koji način Forum za odgovorno poslovanje doprinosi unapređenju znanja o ovoj oblasti i obrazovanju odgovarajućih kadrova?

Forum za odgovorno poslovanje je uvek nastojao da za svoje članice predstavlja mesto okupljanja i platformu za razmenu znanja, iskustva i primera naprednih praksi, a zahvaljujući saradnji sa međunarodnim partnerima i sličnim mrežama, često je bio u poziciji da prenosi i najnovije informacije, trendove i iskustva iz Evrope i sveta, dodatno osnažujući svoje članice. Kroz niz edukativnih događaja, nastojali smo da članice upoznajemo sa principima nefinansijskog izveštavanja, razmenjujemo iskustva o primeni međunarodno priznatih i široko rasprostranjenih metodologija kao što je GRI, a prošle godine smo npr. održali i trening o jednoj vrlo aktuelnoj temi, primeni TCFD metodologije koja se odnosi na objavljivanje podataka o uticaju klimatskih promena na poslovanje.

Mislim da je suštinski preduslov za ove profesionalce mogućnost da stvari sagledavaju holistički, umesto iz perspektive jednog sektora ili funkcije u firmi, kao i sposobnost da uspostave otvoren dijalog sa svim ključnim stejkholderima

Do kraja ove godine, pripremili smo seriju ESG obuka koje se tiču određivanja materijalnih tema, dužnoj pažnji u lancu u nabavke i sl., kao i seriju tematskih skupova na kojima ćemo upoznati članice sa novim EU standardima za izveštavanje o održivosti, kako bi se na vreme prilagodile novim zahtevima, ali pre svega, unapredile svoje cikluse izveštavanja na jedan standardizovan i međunarodno uporediv način.  

Da li je odgovorno poslovanje luksuz koji sebi mogu da priušte samo velike kompanije ili slične trendove usvajaju i manje firme? 

Naprotiv, kod nas se često društveno odgovorno poslovanje poistovećuje sa filantropijom, pa se u tom kontekstu smatra da firma mora da ima puno sredstava da bi mogli da se posveti i tome. Ali ovo je itekako važna tema i za male kompanije, jer kroz odgovoran i održiv pristup poslovanju one mogu da generišu čak i neke uštede poput energije i materijala, da osiguraju veću motivisanost i lojalnost zaposlenih, i na kraju krajeva, da dođu do jeftinijeg kapitala neophodnog za dalji rast i razvoj.

Koliko je danas pozicija Chief Sustainabilty Officer (CSO) prepoznata u Srbiji i koliko privači mlade kadrove? 

Mislim da je ova pozicija u Srbiji slabo prepoznata i da mali broj firmi ima ovako definisano radno mesto. To je u velikoj meri uslovljeno veličinom tržišta, kao i činjenicom da mnoge firme definišu svoje strategije u centralama, a ovde ih eventualno sprovode i usklađuju. Naš zadatak je da poslove vezane za održivost približimo mladima i da im predstavimo razne mogućnosti na tom polju. FOP organizuje program „CSR praksa“ kroz koji svake godine 15 mladih ljudi stekne znanja o ovoj temi, ali i stupi u kontakt sa profesionalcima iz ove oblasti koji već rade u kompanijama. Neki od njih dobijaju priliku da nastave svoje usavršavanje kod nas, a neki i u kompanijama članicama. To je jedan od načina da se ova struka razvija i podržava. Pored toga, od prošle godine dodeljujemo i priznanja „CSR profesionalci“ sa ciljem da ukažemo na postojanje profesionalaca u ovoj oblasti, da ih na neki način istaknemo, promovišemo, da im se zahvalimo, ali i da ukažemo na važnost njihovog rada kako za kompanije, tako i za društvo.