Svedoci smo promene vrednosti, ponašanja i prioriteta u svim sferama života, kao i u interakciji biznisa sa društvom i zajednicama u kojima posluje.
Bez ikakve sumnje, i bez konkurencije, epidemija Korona virusa je obeležila 2020. godinu u svim aspektima života, pa i u domenu CSR aktivnosti. „Svesni smo koliko je ona negativno uticala na društva, ekonomiju, posebno na određene segmente privrede, na zdravstveni sistem, ali i pojedince“, kaže Neven Marinović, suosnivač i direktor Smart Kolektiv i izvršni direktor Foruma za odgovorno poslovanje.
Kompanije su prvo morali da stave ogroman fokus na bezbednost i zdravlje zaposlenih, kako fizičko, tako i mentalno, što je svakako pozitivan trend, i mnoga iskustva i prakse će nastaviti da se primenjuju i nakon okončanja epidemije, navodi naš sagovornik. Sa druge strane, kao i celo društvo, i kompanije su preispitale svoje poslovne prakse, kao i prioritete u poslovanju. Možemo slobodno da kažemo da će firme u budućnosti još mnogo više pažnje posvećivati temama vezanim za održivo poslovanje, jer je sada svima mnogo jasnije do koje mere je: važno očuvati ekositeme koji su već dosta narušeni, okrenuti i usmeriti veći deo poslovanja na lokalni nivo, koji uključuje lokalne dobavljače i partnere, ali i podržavati društvo u celini i sisteme podrške koji su nam neophodni, poput zdravestvenog i socijalnog.
Uz neke globalne inicijative, poput mape puta za postizanje UN ciljeva održivog razvoja, manifesta Svetskog Ekonomskog Foruma iz Davosa koji poziva na odogovrniji kapitalizam, novih mera Evropske Komisije za borbu protiv klimatski promena, možemo očekivati da će ove teme definitivno biti u još većem fokusu.
Ako govorimo o konretnom angažmanu kompanija u narednom periodu, na buduća ulaganja u društveno odgovorne projekte uticaće u velikoj meri epidemiološka situacija – njena ozbiljnost i trajanje. Većina kompanija čije poslovanje nije ugroženo, ne planira da odustane od svojih aktivnosti koje se odnose na angažovanje u zajednici, naglašavajući da to angažovanje u periodu krize treba da bude i pojačano.
Šta su po vama ključne karakteristike davanja kompanija usmerene na odgovor na pandemiju?
Prema godišnjem upitniku Bolji biznis za bolje društvo koji je Forum za odgovorno poslovanje i ove godine spoveo u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje koji realizuje Koalicija za dobročinstvo uz podšku USAID-a, 95% anketiranih kompanija uključilo se u pružanje podrške zajednici tokom krize sa ciljem sprečavanja negativnih posledica koje je ona proizvela. Podrška je u najvećoj meri bila u vidu novčanih donacija, ali se mogao videti i značajan udeo donacija u proizvodima. Kompanije su takođe davale podršku pružanjem pro bono usluga, putem pokretanja posebnih projekata za podršku malim i srednjim preduzećima i kampanjama koje pozivaju na odgovorno ponašanje.
Anketirane kompanije su za potrebe ublažavanja negativnih efekata pandemije, a bazirano na podacima prikupljenim do kraja juna ove godine, donirale u proseku oko 7 miliona dinara, dok je najveći evidentirani iznos pojedinačne donacije iznosio 54,4 miliona dinara. Skoro polovina od evidentiranog iznosa donacija bila je namenjena direktnoj podršci zdravstvenom sistemu (RFZO i zdravstvene ustanove), dok je druga polovina usmerena na podršku lokalnim samoupravama, lokalnim i nacionalnim organizacijama koje se bave humanitarnim radom, kao i ustanovama socijalne zaštite.
Forum za odgovorno poslovanje i Smart kolektiv od 2011. dodeljuju Nagradu za volontiranje. Poziv je objavljen uoči 5. decembra, Međunarodnog dana volontera, a nagrade će biti dodeljene u martu 2021. godine.
Organizacije koje se bave temom CSR i kompanije već dugo zagovaraju uvođenje stimulativnih zakonskih mera, poput ukidanja poreza na dodatnu vrednost na donacije hrane. Tokom pandemije to se delimično dogodilo. Da li postoji prostor da ovakva promena postane trajno rešenje?
Tokom trajanja vanrednog stanja bilo je omogućeno doniranje robe/opreme bez naplate PDV-a, i to za one donacije koje su upućene ka zdravstvenim ustanovama. Primenu ovog mehanizma, većina kompanija sa kojima smo imali prilike da razgovaramo ocenila je kao dobar. Ipak, čini se da je izostao širi obuhvat donacija ovom merom imajući u vidu aktuelne potrebe koje su se pojavile u široj društvenoj zajednici, pa između ostalog i pojačane potrebe za donacijama hrane.
Kada su donacije hrane u pitanju, to je dugoročno pitanje, koje se najviše tiče podrške najugroženijima, ali ima i veliki uticaj na ekološka pitanja i efikasnost upotrebe ograničenih prirodnih resursa. Poznat je podatak da se globalno 1/3 hrane uništi, što proizvodi i do 8% gasova sa efektom staklene bašte. U Srbiji se količina uništene hrane meri milijardama dinara i desetostruko je veća od vrednosti hrane koja se donira, a jedan od razloga je i nepostojanje podsticajnog fiskalnog okvira.
Trenutno, situacija je takva da se privrednicima više isplati da sačekaju istek roka trajanja i hranu pošalju na uništavanje, nego da je pred istek roka trajanja doniraju. To svakako nije slučaj u zemljama Evropske unije koja je rešavajući ovo pitanje donela i Smernice za doniranje hrane i gde trenutno, 20 od 27 zemalja ne naplaćuje PDV na hranu doniranu pred istek roka trajanja.
Analiza koju je Forum za odgovorno poslovanje sproveo isped Koalicije za dobročinstvo uz podršku USAID-a, pokazuje da bi društvene koristi od ukidanja PDV-a bile više puta veće od potencijalnih društvenih troškova. Procena je da trenutno vrednost hrane koja se donira na tržištu Srbije iznosi 525,6 miliona dinara, i da bi uz meru ukidanja PDV-a, porasle za gotovo jednu trećinu, odnosno iznosile blizu 700 miliona dinara. Ukoliko to povećanje posmatramo kroz monetarnu vrednost jednog obroka, to bi moglo da znači dodatnih 1,2 miliona obroka.
Ovaj predlog predočili smo i donosiocima odluka, te se nadamo da će u bliskoj budućnosti biti prostora da nastavimo dijalog i da se ovaj predlog usvoji.
Takođe zalažete se za ukidanje oporezivanog iznosa za stipendije učenika i studenata i u prethodnom periodu imali ste prve razgovore na ovu temu sa Ministarstvom finansija i Poreskom upravom.
Minimalni neoporezivi iznos za stipendije koje se dodeljuju učenicima i studentima, povećan je usvajanjem izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana u oktobru, 2019. godine sa 11.741 dinar na 30.000, a nakon toga je, dodatno usklađen u februaru 2020. godine, te trenutno iznosi 30.570 dinara.
To je jedno od značajnih postignuća koje je došlo kao rezultat zajedničkog rada Saveta za filantopiju koji je osnovala Predsednica Vlade Republike Srbije u okviru prethodnog mandata, a u koji su pored nadležnih ministarstava bile uključene i organizacije okupljene u Koaliciji za dobročinstvo koju čine Fondacija Ana i Vlade Divac, Trag fondacija, Smart kolektiv, Catalyst Balcans, Forum za odgovorno poslovanje, Srpski filantropski forum i Privredna komora Srbije, kao inicijatori inicijative.
U Srbiji se količina uništene hrane meri milijardama dinara i desetostruko je veća od vrednosti hrane koja se donira, a jedan od razloga je i nepostojanje podsticajnog fiskalnog okvira.
Koje su mere neophodne da bi se veći broj kompanija i imućnih pojedinaca motivisao da pomažu društvu?
Transparentnost informacija i jačanje međusobnog poverenja preduslovi su za uspostavljanje trajnih i partnerskih odnosa svih aktera u društvu. Recimo kada su kompanije u pitanju, izmenama i dopunama Zakona o računovodstvu koje su stupile na slagu od 1. januara 2020. godine, velike kompanije sa preko 500 zaposlenih biće u obavezi da izveštavaju o održivosti, što će predstavljati jedan značajan pokazatelj kvaliteta poslovanja, a time i građenja poverenja i uticaja koji kompanija ostvaruje na društvo. Uticaj koji kompanije ostavruju na društvo, u tom smislu, biće sve značajnije merilo i za finansiranje aktivnosti, ali i za naklonost potrošača na tržištu.
Ono što je čini mi se neophodna mera je rad na sistemskom prepoznavanju i vrednovanju dobrih praksi, strateškijem pozicioniranju odgovornog i održivog poslovanja u razvojnoj agendi naše zemlje i izgradnja načelnog konsenzusa oko prioriteta u koje treba da se ulaže. S tim ciljem, Forum za odgovorno poslovanje je pokrenuo i proces konsultacija sa poslovnom zajednicom sa idejom da se založi za iniciranje donošenja nove agende održivog poslovanja. Prioriteti za poslovni sektor kada je u pitanju održivi razvoj, prema istraživanju stavova poslovne zajednice govore da su pred nama brojne teme na kojima je potrebno sistemski raditi. Kada su u pitanju ljudi, to su: zapošljavanje mladih, obuke i treninzi za stručna zanimanja, radna inkluzija osoba sa invaliditetom, bezbednost i zdravlje na radu, kao i smanjenje nejednakosti i siromaštva. Kada je u pitanju zaštita životne sredine, izazovi i prilike za unapređenje su vezani za upravljanje otpadom i hemikalijama, energetsku efikasnost, efikasnost upotrebe prirodnih resursa pri proizvodnji i potrošnji, kao i kvalitet i dostupnost vode.
Ovo je vreme u koje je mnogo ljudi širom sveta volontiralo da bi pomogli svojim sunarodnicima i drugim ljudima da se izbore za pandemijom. Naš Zakon o volontiranju mnogo puta je kritikovan zbog svojih neodgovarajućih rešenja. Koliko volontiranje kao oblik CSR trpi zbog toga?
Zbog neodgovarajućeg zakonskog okvira za volontiranje trpi celo društvo. Volontiranje kroz zakonski okvir, nažalost, nije vrednovano i prepoznato kao univerzalna vrednost koju treba negovati i podsticati, već je akcenat stavljen na sprečavanje zloupotreba. Korporativno volontiranje bazira se na već postojećem odnosu kompanije sa svojim zaposlenima, dakle, taj odnos već postoji i dodatno se reguliše internim politikama koje definišu kada i kako zaposleni može uz podršku kompanije posvetiti vreme nekom društvenom cilju. Ipak, pojavljuju se i novi načini angažovanja, kao što je ekspertsko volontiranje, volontiranje koje se obavlja online, na daljinu i koje u zakonskom smislu ostaje nejasno. S druge strane, treba napraviti jasnu razliku između volontiranja i stažiranje, koje je u nekim profesijama, bilo gotovo izjednačeno. Razlozi zbog kojih su organizacije godinama ukazivale na neophodnost podsticajnijeg okvira su brojni. Ipak, ove godine, ostvaren je pomak i na tom polju.
Nakon gotovo decenije primene Zakona o volontiranju, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, formiralo je Radnu grupu u čijem radu smo uzeli aktivno učešće. Ex post analiza efekata primene zakona koja je sprovedena u okviru mandata ove radne grupe sastavljene od predstavnika državnih institucija, organizacija civilnog društva i sindikata, pokazala je da zakon treba menjati, tako da očekujemo da se sada formira nova radna grupa koja će detaljnije raditi na ex ante analizi i predlogu izmena i dopuna zakona o volontiranju.