Mapa sajta

Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana

Održavanje optimizma

Tačno je da smo nameravali da pre letnje pauze budemo domaćini trećeg formalnog sastanka na visokom nivou između dva lidera u Briselu – što se neće desiti. Međutim, mi to ne vidimo kao veliki problem ili tragediju u ovom trenutku. Najvažnije je da su se oba lidera, i predsednik Vučić i premijer Kurti, dogovorili da se redovno sastaju i da dijalog podignu na najviši politički nivo. Ovo je neophodno da bi se postigao napredak u najvažnijoj stvari, odnosno sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji ~ Miroslav Lajčak

Miroslavu Lajčaku je nedavno produžen mandat specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana, a ovaj slovački diplomata kaže da smatra da su dodatne dve godine „apsolutno dovoljne” da se dijalog zaključi i stvore uslovi za potpisivanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. U ovom intervjuu za CorD Magazine, Lajčak govori o odluci prištinske vlade da povuče važenje registarskih tablica vozila i ličnih dokumenata Srba u severnom delu Kosova izdatih u Srbiji. Specijalni predstavnik EU insistira da „postepeno ukidanje ovih tablica nije bilo iznenađenje – ni za nas ni za Beograd”, iako dodaje da bi on lično „želeo bolji tajming, duže vremenske rokove i detaljniju proceduru i informativnu kampanju” u vezi sa ovim korakom.

Gospodine Lajčak, poslednjih meseci ste angažovani na organizaciji sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija. Budući da je dijalog Beograda i Prištine u zastoju, kakav bi mogao biti stvarni obim takvog sastanka?

Prvo, ne bih rekao da je dijalog u zastoju. Imali smo redovne sastanke na nivou glavnih pregovarača u Briselu skoro na mesečnom nivou, koji su dali konkretne rezultate.

O tome svedoči nedavni sporazum o energetskoj mapi puta, koji je prvi veliki sporazum iz dijaloga od 2016. godine. Jasno je da ima izazova, ali razgovori i kontakti su u toku, tako da napredujemo, doduše ne tako brzo koliko bih voleo.

Drugo, tačno je da smo nameravali da pre letnje pauze budemo domaćini trećeg formalnog sastanka na visokom nivou između dva lidera u Briselu– što se neće desiti. Međutim, mi to ne vidimo kao veliki problem ili tragediju u ovom trenutku. Najvažnije je da su se oba lidera, i predsednik Vučić i premijer Kurti, dogovorili da se redovno sastaju i da dijalog podignu na najviši politički nivo. Ovo je neophodno da bi se postigao napredak u najvažnijoj stvari – a to je sveobuhvatni sporazum o normalizaciji. Istovremeno, želimo da se uverimo da će ovaj zvanični sastanak u Briselu biti produktivan i dati konkretne rezultate – za to moramo da imamo garancije i za to je potrebna ozbiljna priprema. Dakle, nije pitanje toliko u tajmingu koliko u kvalitetu sastanka. Nakon procene situacije, odlučili smo da okolnosti još uvek nisu dovoljno pogodne i da je bolje da ostavimo više vremena za pripremu kako bismo osigurali da sastanak ispuni svoju svrhu i nastavi proces normalizacije.

Više analiza pokazuje nedostatak napretka u dijalogu Beograda i Prištine, dok pojedini analitičari navode primere pogoršanja odnosa. I dalje ste optimisti da je napredak moguć. Na čemu se zasniva taj optimizam?

Kao što sam ranije pomenuo, jasno je da postoje izazovi i da dve strane imaju veoma različite poglede na mnoga otvorena pitanja, uključujući i ono što znači sveobuhvatna normalizacija. Mi ovo ne poričemo. Međutim, stvaranje sumorne slike i širenje negativnosti ne pomaže. Moramo da zadržimo optimizam kako bismo uneli pozitivnu atmosferu u rad. Važno je raditi na pitanjima gde postoje zajednički interesi i gde je napredak moguć, a ima ih mnogo – uključujući i širu stratešku dimenziju.

Moramo da zapamtimo da je proces normalizacije povezan sa odgovarajućim EU putevima i Kosova i Srbije – neće biti pristupanja EU bez sveobuhvatne normalizacije odnosa, i obe strane to znaju. Članstvo u EU je strateški cilj i za Kosovo i za Srbiju, tako da sam uveren da je napredak u dijalogu na kraju neizbežan, dok je činjenica da su oba lidera spremna da se redovno sastaju u Briselu znak njihove posvećenosti postizanju sveobuhvatne normalizacije u odnosima, uprkos trenutnim razlikama u mišljenjima o tome šta to podrazumeva.

Nedavno ste najavili da su u toku završne faze izrade tri-četiri sporazuma između vlada u Beogradu i Prištini. Možete li nam reći koje oblasti su obuhvaćene ovim sporazumima?

Tačno je da postoje različiti dokumenti u poodmakloj fazi finalizacije. Jedno od pitanja su nestala lica, o čemu sam već javno govorio. Cilj je dati dodatni politički podsticaj procesu lociranja preostalih nestalih lica kako bi se zatvorilo ovo bolno poglavlje, što je potrebno porodicama, i što bi dalo ogroman podsticaj procesu pomirenja u čitavom regionu.

Ono što u ovom trenutku mogu da kažem o ostalim sporazumima je da svi imaju za cilj unapređenje saradnje između Kosova i Srbije, a takođe i šire u regionu Zapadnog Balkana. Dakle, nadamo se, kada se sporazumi postignu, oni će imati pozitivan uticaj kako na odnose između Kosova i Srbije, tako i na regionalnu saradnju, koja se trenutno suočava sa mnogim izazovima. Moramo pronaći načine da ih prevaziđemo kako bi regionalna saradnja mogla ispuniti svoj potencijal i doneti konkretne koristi građanima.

Ne verujem da će ponovo biti bilo kakvog oružanog sukoba na Zapadnom Balkanu. Međutim, znamo da uvek postoji rizik od kulminacije tenzija i stoga smo uvek davali prednost rešavanju bilo kakvih nesuglasica između Kosova i Srbije kroz dijalog

Nedavno ste razgovarali sa kosovskim premijerom Kurtijem. Da li ste dobili obrazloženje odluke o promeni režima registracije vozila, koja će primorati Srbe da od 1. oktobra na automobile stavljaju registarske tablice sa simbolom Republike Kosovo?

I Srbija i Kosovo su se već 2011. složili da će sva lica sa prebivalištem na Kosovu imati samo registarske tablice koje izdaje Kosovo, što znači da više neće biti srpskih tablica za kosovske Srbe. Ovaj sporazum je primenjen na jugu Kosova, ali ne i na severu. Uvek je bilo jasno da će se u određenom trenutku ovaj sporazum primenjivati u potpunosti, takođe i na severu. Dakle, slažem se da se ove tablice moraju postepeno ugasiti, jer su to zajednički odlučili Srbija i Kosovo. Dakle, nije isključeno da bi svi stanovnici Kosova morali da se preregistruju na kosovske tablice. Međutim, želeo bih bolji tajming, duže vremenske rokove i detaljniju proceduru i informativnu kampanju, i to sam jasno saopštio premijeru Kurtiju.

Odluka o registarskim tablicama vozila i ličnim dokumentima izdatim u Srbiji (čija je važnost takođe suspendovana) navodno je objavljena tokom vaše junske posete baš u trenutku kada ste putovali između Prištine i Beograda. Činilo se da vas je to iznenadilo, ali ne baš i portparola EU za spoljne poslove Petera Stanoa, koji je rekao da u Briselu znaju za poteze koje će preduzeti vlada u Prištini. Možete li da objasnite o čemu se radi, kao i svoj stav o novim merama vlade u Prištini?

Sve u svemu, postepeno ukidanje ovih tablica nije bilo iznenađenje – ni za nas ni za Beograd. Kosovo je to objavilo još u septembru prošle godine, ali je obustavilo primenu na moj zahtev tokom šest meseci, u kojima je Radna grupa za registarske tablice tražila trajno rešenje. Više puta smo upozoravali Vladu Srbije da će do toga doći i da treba da traži rešenje pregovaranjem. Kada je reč o konkretnim merama, Kosovo nas je malo pre toga obavestilo, ali nismo konsultovani o detaljima plana.

Smatrate li opravdanim strah predsednika Srbije Vučića, izrečen posle sastanka sa vama, da bi primena odluke o registarskim tablicama mogla da destabilizuje Kosovo, pa čak i da dovede do oružanog sukoba sa Srbima na severu otcepljene pokrajine?

Ne verujem da će ponovo biti bilo kakvog oružanog sukoba na Zapadnom Balkanu. Međutim, znamo da uvek postoji rizik od kulminacije tenzija i stoga smo uvek davali prednost rešavanju bilo kakvih nesuglasica između Kosova i Srbije kroz dijalog, uz spremnost da pokažemo dobru volju i fleksibilnost na obe strane. Jasna je odgovornost obe strane da spreče još jednu krizu i ne smatram da su javne izjave lidera bilo koje strane kojima se izazivaju podele posebno korisne za smirivanje situacije. Imajući to u vidu, mi stalno pratimo situaciju na Kosovu i radimo na tome da se obe strane uzdrže od bilo kakve jednostrane akcije koja bi mogla da ugrozi bezbednost na terenu i dodatno zakomplikuje napredak u dijalogu.

Svih šest tačno znaju šta je njihov domaći zadatak, a za neke smo predugo gledali nulto kretanje. Dakle, trenutno postoji zamah za proširenje i region treba da bude dodatno motivisan da ga iskoristi i ne dozvoli da on promakne

Čini se da obostrano prihvaćena obaveza formiranja Zajednice srpskih opština još nije dospela na dnevni red dijaloga Beograda i Prištine, uprkos tome što se ove godine obeležava desetogodišnjica Briselskog sporazuma, kojim je dogovoreno njeno formiranje. Šta mislite, šta je problem?

Nastavljamo da radimo sa obe strane na širokom spektru pitanja, uključujući uspostavljanje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom. Osnivanje Asocijacije/Zajednice je sporazum koji su postigle obe strane kao deo Briselskog sporazuma iz 2013. godine. Sporazum je ratifikovao kosovski parlament i sada je na obema stranama da ga sprovedu. Razumemo da je ovo pitanje osetljivo za vladu Kosova, ali je i međunarodno-pravna obaveza. Moje mišljenje je da više ne može biti odlaganja, što i ja i mnogi iz međunarodne zajednice nastavljamo da prenosimo kosovskom premijeru i glavnom pregovaraču.

Retorika oko osnivanja Zajednice stvorila je beskoristan narativ. Ahtisarijev plan postavlja jasne obaveze Kosova da opštine sa većinskim srpskim stanovništvom izvršavaju svoje nadležnosti u međusobnom partnerstvu i udruživanju. Tu obavezu je prihvatila kosovska vlada i ona je sadržana u Ustavu i zakonima Kosova. Osnivanje Zajednice je stoga zasnovano na onome što je Kosovo već prihvatilo.

S druge strane, mnogi kosovski Srbi neće čitati ili znati mnogo o Ahtisarijevom planu ili kosovskom ustavu i zakonskom okviru, kao ni širokoj zaštiti koju oni pružaju njima i drugim zajednicama na Kosovu. Osnivanje Zajednice ima za cilj da stvori odnos poverenja između kosovskih Srba i vlade na Kosovu, kao i da obezbedi da opštine sa većinskim srpskim stanovništvom mogu da rade zajedno, i uz podršku Srbije, kako bi se obezbedilo da se zajednica kosovskih Srba na Kosovu razvija i napreduje.

Sada je vreme da i Kosovo i Srbija razgovaraju o praktičnim implikacijama primene ove zaštite na način koji je koristan za sve i koji će rezultirati poboljšanom lokalnom upravom i poboljšanjem života kosovskih Srba i drugih zajednica na Kosovu.

Dok se vi nadate nastavku dijaloga i napretku u vidu potpisivanja novih sporazuma, u Prištini se priča o kampanji za pridruživanje Savetu Evrope i drugim međunarodnim organizacijama. Kako gledate na ove aktivnosti, koje podržavaju neke članice EU i Kvinte, i kako ti procesi utiču na mogućnosti za istinski uspeh u dijalogu u kojem posredujete?

Pitanja koja se odnose na članstvo u međunarodnim organizacijama nisu na dnevnom redu dijaloga koji vodi EU. Generalno, EU ne komentariše prijave za pridruživanje drugim međunarodnim organizacijama. EU je strateški partner Saveta Evrope, bez prava glasa. Što se mene tiče, i Kosovo i Srbija bi trebalo da se usredsrede na napredovanje svog procesa normalizacije, bez daljeg odlaganja, potpunom primenom svih prethodnih sporazuma i postizanjem napretka ka pravno obavezujućem sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji, uz uzdržavanje od bilo kakve akcije koja bi mogla da podrije stabilnost i ugrozi dijalog.

Nedavno ste izneli svoj stav da EU ima „nezavršen posao“ na Zapadnom Balkanu, nakon čega ste dali kritički osvrt na ponašanje EU u regionu, navodeći: „Predugo smo bili samozadovoljni.” Na šta ste konkretno mislili i šta bi trebalo učiniti da se promeni odnos EU prema Zapadnom Balkanu?

Pokazali smo jasno političko vođstvo prema Istoku u junu tako što smo doneli odluku da Ukrajini i Moldaviji damo status kandidata i dali jasnu perspektivu EU za Gruziju. U tom trenutku zemlje Zapadnog Balkana su bile razočarane jer su dugo angažovane u ovom procesu i nadale su se nečem boljem, dok se proširenje na Zapadni Balkan pretvorilo u tehnički a ne politički proces. Od tada smo održali prve međuvladine konferencije sa Albanijom i Severnom Makedonijom, što zvuči kao još jedan sastanak u Briselu, ali je zapravo veliki i važan korak ka njihovom članstvu u EU. Sada zaista počinju pregovori i srećan sam zbog toga. Takođe mislim da je vizna liberalizacija za Kosovo davno zakasnila i da je treba odobriti bez odlaganja.

U isto vreme, međutim, to vidim i kao dvosmernu ulicu. Ne radi se samo o tome šta bi EU trebalo da uradi drugačije, već šta region može i treba da uradi. EU, a što je najvažnije države članice EU, treba da vide da vi zaista želite da se reformišete, da se osposobite za članstvo, da sarađujete sa svojim neposrednim susedima i napredujete, a mi to nismo videli od svih u regionu. Svih šest tačno znaju šta je njihov domaći zadatak, a za neke smo predugo gledali nulto kretanje. Dakle, trenutno postoji zamah za proširenje i region treba da bude dodatno motivisan da ga iskoristi i ne dozvoli da on promakne.

Zemlje kandidati tačno znaju koji su uslovi koje treba da ispune za članstvo u EU, a uslovi za Srbiju uključuju stvarne reformske napore, usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i normalizaciju odnosa sa Kosovom

Nasuprot tome, u jednom nedavnom intervjuu za srpske medije izjavili ste da i zemlje kandidati za članstvo moraju da ispune obaveze koje su prihvatile. Kada je reč o Srbiji, u najnovijem izveštaju Evropskog parlamenta nalazi se lista obaveza na koje se Srbija nije obavezala, recimo davanje saglasnosti na međusobno priznanje državnosti za Kosovo. Da li je ispunjenje ovog uslova preduslov za dalji napredak Srbije ka članstvu u EU?

Zemlje kandidati tačno znaju koji su uslovi koje treba da ispune za članstvo u EU, a uslovi za Srbiju uključuju stvarne reformske napore, usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i normalizaciju odnosa sa Kosovom. Više puta sam rekao da dnevni red, tempo i ishod dijaloga zavise od strana koje su učesnice dijaloga. Ako pročitate moj mandat, koji je dogovoren konsenzusom između svih 27 država članica, ishod procesa je normalizacija odnosa između Kosova i Srbije. To treba da bude održivo i trajno rešenje koje je u skladu sa međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU, a to je na stranama da se dogovore. Za Kosovo normalizacija znači međusobno priznanje, za Srbiju možda i ne. Kao što sam rekao, na kraju je na stranama da vide oko čega obe mogu da se dogovore.

Vaš mandat specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine nedavno je produžen za dodatne dve godine. Verujete li da će ovo obezbediti dovoljno vremena za postizanje sporazuma koji će biti zadovoljavajuć za obe strane i EU?

Apsolutno mislim da je ovo dovoljno vremena. Kao što sam već mnogo puta rekao, zavisi od spremnosti i Kosova i Srbije – kao dva učesnika dijaloga – da zaista učine napredak i krenu ka svojoj evropskoj budućnosti, umesto da ostanu zaglavljeni u prošlosti. Mislim da svi politički lideri to duguju svojim građanima. Sada imamo povoljan kalendar, bez redovnih velikih izbora zakazanih u EU, SAD, najvećim prestonicama EU ili regionu. To je prilika koja se ne sme propustiti.

PRISTUPANJE EU

Ni za jednu stranu neće biti pristupanja EU bez sveobuhvatne normalizacije odnosa, i obe strane to znaju.

SRPSKE OPŠTINE

Ahtisarijev plan postavlja jasne obaveze Kosova da opštine sa većinskim srpskim stanovništvom izvršavaju svoje nadležnosti u međusobnom partnerstvu i udruživanju.

ČLANSTVO KOSOVA IO

Pitanja koja se odnose na članstvo u međunarodnim organizacijama nisu na dnevnom redu dijaloga koji vodi EU.

CorD Recommends

Više...

Etienne Thobois, izvršni direktor, Paris 2024

Organizovanje Olimpijskih igara je zaista timski sport

Pariz 2024 ima za cilj da Igre budu pristupačne i održive, kao i da smanji karbonski otisak prethodnih Olimpijada za polovinu. Projekat zaostavštine fokusira...

Njegova ekselencija Pjer Košar, ambasador Francuske u Srbiji

Bratstvo kroz sport

„Shodno olimpijskoj tradiciji, Francuska, kao zemlja domaćin ovogodišnjih Letnjih olimpijskih igara, prezentovala je rezoluciju o poštovanju Olimpijskog primirja Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Rezolucija je...

Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije

Bilateralni uzlet

SAD imaju kontinuitet politike po mnogim pitanjima, bez obzira na to koja je osoba na čelu tamošnje administracije, a Srbija će nastojati da održi...

Nj.e. Kristofer R. Hil, ambasador SAD u Srbiji

Napredak u svim sferama

‘’Kada pogledam svaku sferu naših bilateralnih odnosa, vidim napredak…Srbija preuzima vodeću ulogu i u promociji regionalne ekonomske integracije, dok region dokazuje spremnost za članstvo...

Potpisan Memorandum u oblasti primene razvoja nuklearne energije u Srbiji

Pet ministarstava Vlade i 20 naučno-akademskih institucija i instituta potpisali su Memorandum u oblasti primene razvoja nuklearne energije u...

Nj.e. Jozef Mađar – Zapadni Balkan je jedan od prioriteta

Ambasada Mađarske u Beogradu priredila je prijem povodom početka mađarskog predsedavanja Savetu Evropske unije Ambasador Mađarske u Srbiji Jožef Mađar...

Naši orlovi nisu razočarali – povećava se populacija krstaša!

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) gotovo punu deceniju prati populaciju orlova krstaša, kritično ugrožene vrste u...

Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma“ svečano uručena francuskoj književnici Sesil Vajsbrot

Treća Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma“ svečano je uručena francuskoj književnici Sesil Vajsbrot 24. juna 2024. u Matici...

Potpisan Memorandum o razumevanju sa kompanijom Medtronik

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović potpisala je Memorandum o razumevanju, koji se odnosi na saradnju...