Razgovarali smo sa Mirčom Đoanom, zamenikom generalnog sekretara NATO-a, o ulozi NATO-a u budućnosti, posledicama Bajdenovog predsedničkog mandata na odnose NATO-a i Sjedinjenih Država, ulozi NATO-a na Zapadnom Balkanu, saradnji Srbije i NATO-a, kao i misiji KFOR i transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u Kosovke oružane snage.
Đoana je postao zamenik generalnog sekretara NATO-a oktobra 2019. godine, nakon ugledne domaće i međunarodne karijere. On je prvi zamenik generalnog sekretara iz Rumunije i prvi iz neke zemlje koja se pridružila Alijansi nakon završetka Hladnog rata.
European Western Balkans: U jednom intervjuu ste rekli da se svet menja iz „geopolitičke i geoekonomske tačke gledišta“. Da li verujete da to što EU uspostavlja „stratešku autonomiju“ i svoju sopstvenu bezbednosnu strukturu može promeniti ulogu NATO-a u budućnosti?
Mirča Đoana: Pre svega, uspostavljena saradnja između EU i NATO-a je jača nego ikada. Zajedno radimo na pomorskoj bezbednosti, vojnoj mobilnosti, odgovoru na hibridne pretnje, i odgovaramo na izazove koje donose migracije. Širom Evrope, radimo na tome da unapredimo vojnu mobilnost, da omogućimo da naše snage mogu prelaziti granice brže i lakše, kada je to potrebno. Takođe razmenjujemo upozorenja o sajber napadima u realnom vremenu, a unapredili smo i saradnju u vežbama. Na primer, prošle godine, osoblje EU učestvovalo je u vodećoj NATO vežbi upravljanja posledicama vanrednih situacija. Takođe, zajedno radimo da podržimo partnere na istoku i jugu, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Moldaviju i Tunis; i delimo više informacija o borbi protiv terorizma. U Avganistanu i Iraku, NATO i EU koordinišu svoje napore da ojačaju sposobnosti državnih bezbednosnih snaga i da podstaknu ekonomski razvoj.
Drugo, ključno je da se NATO i EU dopunjuju. Države ne treba da imaju dva različita niza zahteva za sposobnosti. Snage i sposobnosti koje se razvijaju kroz PESCO, mehanizam EU za poboljšanje vojne saradnje između država članica, moraju biti na raspolaganju i NATO-u.
Treće, potrebno je najšire moguće učešće NATO saveznika koji nisu članice EU u odbrambenim inicijativama EU. Ovo je postalo još važnije nakon Bregzita.
Jača evropska odbrana biće od koristi i za NATO. Istovremeno, EU ne može braniti Evropu samostalno, a evropsko jedinstvo ne može zameniti transatlantsko jedinstvo. Moramo prihvatiti brojke: danas od Saveznika iz EU dolazi samo 20% NATO izdvajanja za odbranu, dok oni čine 50% stanovništva i GDP-a u NATO; a NATO mora da štiti 100% našeg stanovništva.
Evropa i Severna Amerika ne mogu biti razdvojeni; to bi oslabilo transatlantski savez i podelilo Evropu. Suočavamo se sa mnogim globalnim izazovima: agresivnim aktivnostima Rusije, međunarodnim terorizmom, sajber pretnjama, ali i jačanjem Kine i klimatskim promenama. Najbolji način da se naša društva održe bezbednim i naš narod ostane siguran jeste da Evropa i Severna Amerika nastave da stoje zajedno.
EWB: Mnogi analitičari veruju da je administracija Donalda Trampa oštetila transatlantske odnose. Sada imamo novu administraciju predsednika Džoa Bajdena. Šta očekujete od nove administracije SAD kada je u pitanju odnos SAD prema NATO?
MĐ: Generalni sekretar NATO-a Stoltenberg razgovarao je sa predsednikom Bajdenom prošlog meseca. On je bio među prvim svetskim liderima koje je novi predsednik SAD pozvao. Ovo jasno pokazuje posvećenost predsednika Bajdena NATO-u. U njihovom razgovoru, generalni sekretar je čestitao predsedniku na inauguraciji i pozdravio novo poglavlje u našem transatlantskom Savezu.
NATO je dobar za Severnu Ameriku i dobar za Evropu, a radeći zajedno možemo i moramo toliko toga uraditi u narednim mesecima i godinama. Generalni sekretar Stoltenberg je pokrenuo novu inicijativu pod imenom NATO 2030 kako bi Savez bio spreman za budućnost. Ona traži načine da održava NATO vojno jakim, da nas politički ojača, da preduzme globalniji pristup. Radujemo se diskusiji o ovim pitanjima sa NATO liderima na našem samitu ove godine.
Moramo nastaviti da radimo zajedno kako bismo odgovorili na uspon Kine, kako na prilike, tako i na izazove, kao i da bismo zaštitili našu kritičnu infrastrukturu i zauzeli se za međunarodni poredak zasnovan na pravilima. Donosićemo odluke o našem budućem prisustvu u Avganistanu, uz blisku koordinaciju, i osiguraćemo da zemlja nikada više ne bude utočište za međunarodni terorizam. Takođe, moramo nastaviti da se fokusiramo da kontrola naoružanja služi svojoj svrsi, uz smisleno učešće Rusije i Kine.
Takođe pozdravljamo plan predsednika Bajdena da sazove sastanak vodećih svetskih demokratija ove godine. Nijedna naša zemlja, čak ni najveća, ne može se samostalno nositi sa globalnim izazovima. Moramo raditi zajedno da bismo našli zajednička rešenja. NATO je već okupio 30 Saveznika. To je jedini forum gde se Evropa i Severna Amerika svakodnevno sastaju da diskutuju, odlučuju i deluju zajedno po pitanjima koja se tiču naše zajedničke bezbednosti; a kroz saradnju sa više od 40 zemalja partnera širom sveta, svi smo jači i sigurniji. Zajedno se možemo bolje zauzeti za međunarodni poredak zasnovan na pravilima.
EWB: Sa kojim se strateškim izazovima NATO suočava na Zapadnom Balkanu? Da li verujete da je nedavno pristupanje Crne Gore i Severne Makedonije doprinelo bezbednosti regiona?
MĐ: Kao Rumun, čvrsto verujem da budućnost Zapadnog Balkana leži u evroatlantskoj zajednici naprednih i prosperitetnih demokratija. Biti usidren sa Zapadom je najbolje osiguranje da ne dođe do ponavljanja vekovnih konflikata koji su proistekli iz takmičenja Velikih sila.
Bezbednost i stabilnost na Zapadnom Balkanu su važni za NATO; i ključni su za mir i stabilnost u Evropi. Demokratija, vladavina prava, domaće reforme i dobrosusedski odnosi su od presudnog značaja za napredak svih u regionu.
Od kraja devedesetih, naše snage su pomogle da se održi mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu. Naša misija KFOR na Kosovu nastavlja da pruža sigurno i bezbedno okruženje za sve zajednice na Kosovu, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999; a naše kancelarije u Sarajevu, Beogradu i Skoplju promovišu politički dijalog i izvršavaju praktičnu saradnju.
Naše politike u regionu – uključujući našu politiku otvorenih vrata – jačaju stabilnost i grade veću saradnju. Odlučni smo da nastavimo da pomažemo zemljama u regionu da implementiraju reforme. Ovo će biti od koristi njihovim građanima i čitavoj evroatlantskoj porodici.
Naše najnovije članice, Crna Gora i Severna Makedonija, nastavljaju da igraju važnu ulogu u konsolidaciji stabilnosti u regionu; i doprinose našoj evroatlantskoj bezbednosti na razne načine, uključujući i svojim učešćem u našim misijama „Odlučna podrška“ u Avganistanu i KFOR-u.
NATO, pojedinačni Saveznici i partneri pružaju važnu medicinsku pomoć zemljama Zapadnog Balkana da bi pomogli u suzbijanju širenja koronavirusa. Veliki deo ove podrške je pružen kroz Evroatlantski koordinacioni centar za vanredne situacije NATO-a, koji radi 24/7 i koordiniše zahteve članica i partnera NATO-a, kao i pomoć za suočavanje sa velikim krizama poput pandemije COVID-19.
Evo nekoliko primera: Turska je dostavila maske, kombinezone i testove Srbiji i drugim zemljama u regionu. Češka je blisko sarađivala sa Srbijom na razvoju filtera za maske. Ovo je urađeno u sklopu NATO okvira za saradnju između obrazovnih institucija u oblasti odbrane. Holandija je pomogla u transportu zaštitne opreme i sanitetskog materijala iz Kine u Crnu Goru. Austrija je ponudila svoju pomoć Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Crnog Gori, Hrvatskoj i Albaniji, koja je uključila i šatore, rukavice i dezinfekciona sredstva. Na Kosovu, naša misija KFOR u borbi protiv koronavirusa pruža pomoć mnogim opštinama i za dobrobit svih zajednica, između ostalog kroz donacije hrane i odeće, u saradnji sa humanitarnim organizacijama i Crvenim krstom; a u Bosni i Hercegovini, SAD i naše Sedište NATO-a u Sarajevu su pružili sanitetski materijal i dezinfekciona sredstva državnim zdravstvenim organima.
Prošle jeseni, NATO je razvio novi plan operacija da bi osigurao da ostanemo spremni da pomognemo i članicama i partnerima. Savez je uspostavio i Poverilački fond za odgovor na pandemiju, sa svrhom nabavke hitno potrebnih zaliha i uspostavljanje zalihe medicinskog materijala. Osamnaest Saveznika dalo je finansijske donacije i donacije u vidu sanitetskog materijala poverilačkom fondu. Do danas, Saveznici su odobrili deset paketa pomoći za četiri Saveznika – Albaniju, Češku, Crnu Goru i Severnu Makedoniju, kao i pet partnera – Bosnu i Hercegovinu, Irak, Moldaviju, Tunis i Ukrajinu. Dodatna pomoć je dostavljena Severnoj Makedoniji i očekuje se da će blagovremeno biti dostavljena i Ukrajini.
Albanija, Češka, Crna Gora i Severna Makedonija su iz zaliha primile desetine respiratora i medicinski materijal ukupne vrednosti od oko 1,5 miliona evra. Crna Gora je 1. februara iz zaliha primila 20 setova opreme za respiratore. Donacijama je koordinisao Evroatlantski koordinacioni centar za vanredne situacije, a sve je omogućeno finansijskim doprinosima Češke, Litvanije, Holandije, Severne Makedonije, Ujedinjenog Kraljevstva, kao i Sjedinjenih Država. Setovi će uskoro biti distribuirani lokalnim bolnicama. Očekuje se da će dodatna medicinska oprema biti dostavljena Crnoj Gori u narednim nedeljama, preko Poverilačkog fonda NATO-a za odgovor na pandemiju.
EWB: Kako posmatrate saradnju između Srbije i NATO-a? Odluka da srpska vlada odloži sve međunarodne vojne vežbe je viđena kao kontroverzna, da li je uticala na partnerstvo Srbije i NATO-a?
MĐ: NATO i Srbija su bliski partneri. Naše partnerstvo je stabilno; i mi u potpunosti poštujemo srpsku politiku vojne neutralnosti. Generalni sekretar NATO-a je u redovnom kontaktu sa predsednikom Vučićem i drugim liderima. Admiral Burk, komandant Komande združenih snaga NATO-a u Napulju, i general-major Federiči, komandant KFOR-a, skoro su posetili Srbiju i imali sastanke na visokom nivou.
Imamo šire oblasti praktične saradnje. Na primer, NATO i Srbija rade zajedno da bi bili spremni za civilne vanredne situacije poput poplava i šumskih požara. Pomažemo Srbiji da vrši reforme svojih bezbednosnih snaga i institucija. NATO obučava srpske vojnike za međunarodne mirovne misije; i tokom poslednjih 20 godina smo uložili milione evra da pomognemo Srbiji da uništi preko 230 tona zastarele municije. Srbija i NATO su takođe zajedno radili na obuci iračkih vojnih lekara, čime su pružili podršku Oružanim snagama Iraka. Takođe, imamo dugu saradnju sa Srbijom u naučnom domenu, kroz program NATO-a „Nauka za mir i bezbednost“. Od 2006. godine, Srbija je kroz ovaj program doprinela više od 30 aktivnosti. Među tim projektima su programi u oblasti energetske i ekološke bezbednosti, odbrane od hemijskih, bioloških, radioloških, nuklearnih oružja, borbe protiv terorizma, sajber odbrane i bezbednosti ljudi.
Nemamo konkretne događaje planirane sa Srbijom u narednim mesecima, ali ostajemo posvećeni našem partnerstvu u interesu stabilnosti i bezbednosti u regionu. Pozdravljamo naše partnerstvo sa Srbijom. Možemo imate snažne odnose sa partnerima – poput Austrije ili Finske – a da oni nisu članice. Mi u potpunosti poštujemo njihovu odluku da se ne pridruže NATO-u, kao što poštujemo i odluke drugih da se pridruže.
EWB: Istraživanja javnog mnjenja su pokazala da je podrška građana Srbije za članstvo u NATO-u na istorijski niskom nivou i zvaničnici NATO-a često ukazuju da je javna diplomatija jedan od najvećih problema odnosa Srbije i NATO-a. Kako posmatrate ovu negativnu percepciju u trenutku rastuće saradnje?
MĐ: Svi smo svesni da NATO ostaje kontroverzna tema u Srbiji. Sećanja na vazdušnu kampanju iz 1999. su i dalje bolna za mnoge, pogotovo za one koji su izgubili svoje voljene. Generalni sekretar Stoltenberg je izjavio saučešće porodicama i svima onima koji su ožalošćeni na obe strane konflikta. On je jasno rekao da je svaki izgubljeni nedužni život tragedija, zbog koje on duboko žali; i rekao je da kampanja nije bila usmerena protiv srpskog naroda; njen cilj bio je da se zaštite civili u širem regionu i da se zaustavi humanitarna katastrofa koja se dešavala na Kosovu, nakon mnogih neuspelih međunarodnih diplomatskih napora da se konflikt razreši.
Nikada ne smemo zaboraviti na prošlost, ali je možemo prevazići i to je ono što NATO i Srbija rade u okviru našeg partnerstva. Gledaju ka boljoj budućnosti.
EWB: Kako vidite buduću ulogu KFOR-a u održavanju mira i bezbednosti na Kosovu? Da li će biti neke promene mandata KFOR-a ako ne bude napretka u normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova?
MĐ: Od 1999, naša misija KFOR je ključna za jačanje bezbednosti na Kosovu i pružanje podrške stabilnosti u regionu. Ovo važi i danas, jer naše trupe nastavljaju da izvršavaju svoj UN mandat, koji je da pružaju sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja svim zajednicama na Kosovu. KFOR je misija koja se zasniva na uslovima – za nju ne postoji krajnji datum. Sve odluke o daljoj putanji KFOR-a zasnivaće se na uslovima i ostaće isključiva odgovornost Severnoatlantskog saveta, tela NATO-a zasnovanog na konsenzusu.
EWB: U intervjuu za naš portal, Vaša koleginica ambasador Baiba Braže, pomoćnik generalnog sekretara za javnu diplomatiju, rekla je da Severnoatlantski savet preispituje nivo saradnje NATO-a sa Kosovskim bezbednosnim snagama (KBS) u svetlu odluke kosovske skupštine da KBS transformiše u Kosovske oružane snage. Da li nam možete reći nešto više o ovoj diskusiji i kada možemo očekivati neke konkretne zaključke?
MĐ: Generalni sekretar NATO-a od decembra 2018. ima jasan stav da je takav potez došao u pogrešno vreme i da je oduka doneta protivno njegovim savetima. NATO nastavlja da podržava razvoj KBS u njihovom trenutnom mandatu. Sa promenom mandata, Severnoatlantski savet preispituje nivo saradnje NATO-a sa KBS. Diskusije među Saveznicima i dalje teku.
Ostajemo u potpunosti posvećeni bezbednosti Kosova i regionalnoj bezbednosti, kroz našu misiju KFOR i kroz pružanje podrške dijalogu Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije, koji je jedino rešenje za aktuelno pitanje. Beograd i Priština treba da se staraju o tome da ne nastaju tenzije u regionu, da se suzdrže od izjava ili postupaka koji mogu dovesti do eskalacije, kao i da ostanu fokusirani na napredak, uz reforme i dijalog.
EWB: Bosna i Hercegovina je usvojila Program reformi pre više od godinu dana, koji bi trebalo da uspostavi put BiH ka NATO-u. U kom smeru se odnosi NATO i BiH kreću i da li možemo da očekujemo da će BiH u nekom trenutku postati članica?
MĐ: Radujemo se što ćemo raditi sa Bosnom i Hercegovinom na osnovu programa reformi koji je vlada usvojila. Još nismo dobili ovaj program, tako da ne možemo ići u detalje. Generalno posmatrano, ovaj program može pomoći Bosni i Hercegovini da ojača svoju saradnju sa NATO-om.
Saradnja sa NATO-om ne podrazumeva potencijalno članstvo Bosne i Hercegovine u NATO-u. U potpunosti poštujemo suverenitet i nezavisnost zemlje, i pozdravljamo doprinos Bosne i Hercegovine našoj evroatlantskoj bezbednosti, između ostalog kroz našu misiju „Odlučna podrška“ u Avganistanu i Poverilački fond Avganistanske nacionalne armije.
Izvor: europeanwesternbalkans.rs