Nakon mnogo godina bavljenja politikom, poznat sam kao osoba koja je dosledna u svojim stavovima. I dalje verujem da je priznanje nezavisnog Kosova greška, a to sam napomenuo i tokom svoje posete Beogradu u septembru 2019. godine. O ovom pitanju sam razgovarao sa najvišim ustavnim zvaničnicima svoje zemlje, međutim, oni se nisu složili sa mnom, a pošto živimo u doba demokratije, moram da poštujem mišljenje većine. – Miloš Zeman
Dugogodišnji odlični bilateralni odnosi i jačanje saradnje, naročito u oblasti ekonomije, teme su novog susreta predsednika Češke Republike i Srbije. Pre dve godine, Miloš Zeman je bio u Beogradu, a ove godine domaćin je Aleksandru Vučiću u Pragu. U intervjuu za Magazin CorD, predsednik Češke kaže da posebnost veza dve zemlje može da ilustruje i činjenica da će poseta predsednika Srbije biti „prva zvanična predsednička poseta od izbijanja pandemije”. Zeman kaže da i dalje veruje u neophodnost širenja EU, uključujući članstvo Srbije, jer „članstvo u EU vodi miru, stabilnosti i prosperitetu”. Češki predsednik kaže da će se u razgovoru sa gostom iz Beograda raspitivati i o procesu vakcinacije u Srbiji. Borba protiv pandemije je pitanje zdravlja, a ne geopolitike, smatra Miloš Zeman odgovarajući na pitanje o kriterijumima na osnovu kojih Češka bira od koga će nabaviti spasonosnu vakcinu.
Predsedniče Zeman, na osnovu vašeg poziva najavljena je poseta predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, Češkoj. Koje će biti glavne teme vašeg razgovora tokom ove posete?
Veoma mi je drago što je moj prijatelj, predsednik Srbije A. Vučić, prihvatio moj poziv u Prag. Velika mi je čast što mogu da mu se odužim nakon ukazanog gostoprimstva tokom moje posete Beogradu u septembru 2019. godine. Među glavnim temama našeg razgovora naći će se odlični dugoročni bilateralni odnosi, sa posebnim osvrtom na ekonomske veze i podršku međusobnim investicijama. Naravno, dotaknućemo se i pitanja pandemije virusa korona. Povodom toga, voleo bih da čujem o iskustvu Srbije sa uspešnim planom vakcinacije. Sledeća tačka dnevnog reda ticaće se daljeg proširenja EU i s tim povezanim situacijama na Zapadnom Balkanu.
Kako biste ocenili trenutne bilateralne odnose naše dve zemlje?
Sa Srbijom imamo odlične dugoročne bilateralne odnose, koji imaju svoje istorijske korene. Učestalost naših susreta sa predsednikom Vučićem, kao i činjenica da je njegova poseta Pragu prva zvanična predsednička poseta od izbijanja pandemije, pokazuje jedinstvenu prirodu naših odnosa. Veoma sam zadovoljan intenzitetom međusobnih ekonomskih odnosa i sve većim interesovanjem čeških kompanije da investiraju u Srbiju.
Dalje širenje EU ne sme da trpi zbog ovih izazova, treba ga nastaviti. Siguran sam da će Češka imati aktivnu ulogu u tom procesu, a spremni smo da pomognemo Srbiji u procesu transformacije.
Češka je posvećena ubrzanju procesa proširenja EU. Međutim, s obzirom na Vaše iskustvo, smatrate li da je proširenje EU uopšte deo dnevnog reda, ako u obzir uzmemo sve izazove sa kojima se Unija suočava?
Češka se pažljivo priprema za drugu polovinu 2022. godine, kada će ponovo predsedavati Savetom EU. Proširenje EU biće visoko na listi prioriteta tokom našeg predsedavanja. Češka je oduvek podržavala širenje Unije jer verujemo da članstvo u EU vodi miru, stabilnosti i prosperitetu. U pravu ste da se EU trenutno suočava sa mnogim izazovima, posebno onim prouzrokovanim pandemijom. Međutim, dalje širenje EU ne sme da trpi zbog ovih izazova, treba ga nastaviti. Siguran sam da će Češka imati aktivnu ulogu u tom procesu, a spremni smo da pomognemo Srbiji u procesu transformacije.
Šta mislite o inicijativi za jačanje saradnje sa državama koje nisu članice EU, kao što je Srbija, putem V4+ platforme?
Dugo sam pristalica jačanja V4+ formata. V4 ima značajnu regionalnu dimenziju i veoma sam zadovoljan što u Srbiji funkcioniše kroz Međunarodni Višegradski fond. Putem V4 možemo da podelimo svoje iskustvo sa procesom transformacije za pridruživanje EU. Učešće predsednika Vučića na Samitu V4 u Češkoj u oktobru 2019. godine, takođe je bila potvrda odlične saradnje V4 i Srbije. Tokom tog sastanka, čitav V4 podržao je integraciju Srbije u EU.
Kako biste prokomentarisali odgovor EU na krizu prouzrokovanu virusom korona iz perspektive Vaše zemlje?
Niko na svetu, uključujući EU, nije bio spreman za pandemiju ovih razmera. Pandemija ne poznaje granice. Mislim da smo svi isprva bili iznenađeni intenzitetom i brzinom širenja. Vakcine su svetlo na kraju tunela. Međutim, treba istaći da bi EU trebalo brže da odobrava vakcine za svoje tržište. Srbija je jedan od lidera u vakcinaciji u Evropi i zbog činjenice da svoje građane može da vakciniše i ruskom i kineskom vakcinom.
V4 ima značajnu regionalnu dimenziju i veoma sam zadovoljan što u Srbiji funkcioniše kroz Međunarodni Višegradski fond. Putem V4 možemo da podelimo svoje iskustvo sa procesom transformacije za pridruživanje EU
Stiče se utisak da je stvorena podela između zapada i istoka unutar EU kao odgovor na krizu, posebno u pogledu distribucije vakcina. Da li mislite da je takvo mišljenje opravdano?
Navedeno mišljenje ne smatram opravdanim. Sasvim suprotno, pozdravljam centralizaciju kupovine vakcina koju sprovodi Evropska komisija, jer ona predstavlja čitavo tržište i ima bolje pregovaračke uslove od svake zemlje pojedinačno. Zahvaljujući tome, Evropska komisija uspela je da ispregovara veoma povoljne cene vakcina. Svaka zemlja imala je pravo da izabere koliko vakcina želi da naruči i od kog proizvođača. Međutim, zbog velike potražnje i nedovoljnih proizvodnih kapaciteta, nastale su komplikacije pri distribuciji. Ova situacija se postepeno poboljšava i stoga verujem da će se pandemija uskoro završiti.
Kada je reč o nabavci vakcina, javlja se pitanje da li preovladava zdravstveni ili geopolitički uticaj?
Pitanje vakcina isključivo se tiče spasavanja života i ne treba ga povezivati sa geopolitikom na bilo koji način. Ako neku osobu pitate da li želi da rizikuje i završi na intenzivnoj nezi, priključena na respirator ili želi da bude pošteđena takvog iskustva uz pomoć ruske ili kineske vakcine, mislim da je odgovor jasan. Smatram da je loše takva pitanja povezivati sa geopolitikom. Kao što sam već spomenuo, pandemija ne poznaje granice i svi treba da se ujedinimo u ovoj borbi.
Kako biste objasnili oklevanje Vaše vlade da nabavi ruske vakcine?
Dozvolite mi da ponovim da je pitanje vakcina povezano isključivo sa spasavanjem životom i tako mu treba pristupiti. Ruska vakcina, Sputnik V, trenutno se razmatra kao deo postupka odobravanja Evropske agencije za lekove. Ako bude odobrena, verujem da će naša vlada odobriti upotrebu ove vakcine u Češkoj. Prema dostupnim informacijama, radi se o veoma kvalitetnoj vakcini, a mnoge zemlje članice EU volele bi da je koriste i proizvode.
U aprilu je Grčka otvorila svoje granice za srpske građane koji su vakcinisani, bez obzira na vakcinu koju su primili. Da li biste podržali takvu inicijativu u Češkoj?
Naravno da bih podržao takvu inicijativu u Češkoj. Znam da se trenutno razmatra neka vrsta pasoša vakcinacije na nivou EU, pa sačekajmo konačnu odluku. Nadam se da će ovo uključivati sve dostupne vakcine.
Ministar unutrašnjih poslova me je informisao o aktivnostima 18 ruskih obaveštajnih službenika sa diplomatskim pokrićem u ruskoj ambasadi u Pragu. Da budem iskren, generalno ne volim obaveštajce, mislim da donose više štete nego koristi.
Na evropskoj i češkoj političkoj sceni poznati ste kao protivnik nezavisnosti Kosova. Tokom svoje posete Beogradu tokom 2019. godine, najavili ste da ćete od ustavnih vlasti Češke zatražiti da razmotre mogućnost povlačenja priznanja. Kakav je vaš stav po ovom pitanju danas?
Nakon mnogo godina bavljenja politikom, poznat sam kao osoba koja je dosledna u svojim stavovima. I dalje verujem da je priznanje nezavisnog Kosova greška, a to sam napomenuo i tokom svoje posete Beogradu u septembru 2019. godine. O ovom pitanju sam razgovarao sa najvišim ustavnim zvaničnicima svoje zemlje, međutim, oni se nisu složili sa mnom, a pošto živimo u doba demokratije, moram da poštujem mišljenje većine.
Šta je stajalo iza proterivanja ruskih diplomata iz Praga prošlog aprila, za šta je vlada takođe dobila Vašu podršku?
Nakon tekuće istrage eksplozije u skladištu municije u Vrbjeticama 2014. godine i mogućeg učešća ruske vojne obaveštajne službe (GRU), ministar unutrašnjih poslova me je informisao o aktivnostima 18 ruskih obaveštajnih službenika sa diplomatskim pokrićem u ruskoj ambasadi u Pragu. Da budem iskren, generalno ne volim obaveštajce, mislim da donose više štete nego koristi. Takođe ne razumem zašto bi ruski obaveštajci pravili gužvu u ruskoj ambasadi, kada nam definitivno treba više stručnjaka za ekonomsku, kulturnu i druge oblike saradnje.