Mapa sajta

Više...

Prof dr Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta i predsednik Saveza energetičara

Sve smo spremniji za energetsku tranziciju

Ključni faktor uspeha realizacije energetskih politika i...

Prof. dr Vladan Đokić od oktobra rektor Univerziteta u Beogradu

Izborni postupak započet u januaru 2021. godine...

Kompanija Schneider Electric nastavlja da podržava talentovane studente i Elektrotehnički fakultet

Kompanija Schneider Electric, lider u digitalnoj transformaciji...

Vesti

Peti dan 88. Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu u znaku 20 godina saradnje Srbije i EU

Peti dan 88. Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu protiče u znaku obeležavanja 20 godina saradnje Srbije i Evropske unije. U fokusu...

Održana prva sednica Saveta za razvoj digitalne ekonomije

Održana je prva sednica Saveta za podsticanje razvoja digitalne ekonomije, inovacija, visokotehnološkog preduzetništva i digitalizacije – takozvani Savet za...

Međustranački dijalog – Unapređenje uslova političkog nadmetanja u Srbiji

U okviru Međustranačkog dijaloga, održanog 17. i 18. septembra u Beogradu, pet kofasilitatora procesa – predsednik Narodne skupštine Ivica...

Počela Evropska nedelja mobilnosti

Zdravlje uz održivu mobilnost tema je ovogodišnje Evropske nedelje mobilnosti koja danas počinje u oko 3000 gradova i 50 zemalja. U...

Specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak posetiće Srbiju

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga pitanja otvorena na Zapadnom Balkanu, Miroslav Lajčak posetiće...

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Novi izazovi – stari prtljag

U Srbiji, za sada, ne postoji visok rizik od krize javnog duga, niti od bankarske krize, ali pred njom se nalaze nerešeni sistemski problemi, kao što su pravna nesigurnost, neravnopravnost učesnika na tržištu i visoka korupcija.

Iako se najnoviji paket mera za pomoć privredi može smatrati ekonomski neefikasnim jer su se isti efekti mogli postići sa manjim sredstvima, još nema razloga za strah od krize javnog duga. Danas, građani i privreda ne smatraju da su te mere nepravične, iako se novac daje i bogatima i siromašnima, ali ostaje pitanje kako će reagovati kada krenu mere štednje u izbornoj 2022. godini, kaže Milojko Arsic, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu s kojim smo razgovarali o kratkoročnim i dugoročnim posledicama kovid 19 na ekonomsku aktivnost u Srbiji, priliv stranih investicija i kreiranje novih radnih mesta.

Po čemu bi trebalo da zapamtimo prvih 100 dana ove Vlade Srbije?

Kada je u pitanju ekonomija, najznačajnije mere Vlade u prvih 100 dana su, usvajanje budžeta za 2021. godini, najava novog paketa ekonomskih stimulansa kao i spor sa frilenserima oko retroaktivne naplate poreza. Rezultat fiskalne politike za ovu godinu nakon najavljenog paketa mera biće fiskalni deficit od oko 6% BDP, kao i dodatno zaduživanje države za oko 2 milijarde evra. Javni dug će tokom ove godine preći 60% BDP, ali će fiskalna pozicija države ostati solidna, što znači da će rizik od kriza javnog duga bi dalje biti nizak. Da bi fiskalna politika ostala održiva u budućnosti, neophodno je da se fiskalni deficit značajno smanji u narednoj godini, kako bi se zaustavio rast javnog duga. Ekonomski smanjenje fiskalnog deficita je relativno lako ostvarivo jer su u periodu krize jednokratno porasli javni rashodi i opali javni prihodi, ali nije došlo do rasta strukturnog fiskalnog deficita.

Ipak, naglo smanjenje fiskalnog deficita u izbornoj 2022. godini će predstavljati politički izazov. Spor sa frilenserima oko plaćanja poreza ukazuju na to da umesto sistematske borbe protiv sive ekonomije i dalje dominaju ad hoc akcije koje su pravno i ekonomski problematične. Uvodjenje obaveze plaćanja poreza za sve koji ostvaruju dohodak u Srbiji, uključujući i frilensere je nesporno, ali nametanje retroaktivnosti pri plaćanju poreza predstavlja eklatantan primer pravne nesigurnosti, ali i nejednakog tretmama poreskih obveznika. Dodatni problem je što se na ovaj način guši prosperitetan deo privrede, koji stvara značajnu dodatu vrednost i obezbedjuje visok devizni priliv.

Imamo mnogo najava ali ne i sasvim razjašnjen paket mera Vlade Srbije namenjen privredi i građanima. Kako vi ocenjujete najavljene mere i moguće efekte?

Sa stanovništa kredibilnosti, nije dobro da Vlada svega mesec-dva nakon usvajanja budžeta za 2021. godinu predlaže veliki paket stimulativnih mera koji imlicira rebalans budžeta. Tokom prethodna dva meseca nisu se pojavile nikakve suštinske nove informacije koje nisu bile poznate u periodu usvajanja budžeta za 2021. godinu. Što se tiče samog paketa u njemu dominiraju neselektivne mere što znači da će veliki deo pomoći dobiti preduzeća i gradjani koji nisu pogodjeni krizom. U tom smislu paket se može oceniti kao ekonomski neefikasan jer je moguće iste ekonomske efekte postići sa manje sredstava, ali i nepravičan, jer se jednaka pomoć dodeljuje bogatim i siromašnim gradjanima. Uprkos navedenim nedostacima predloženi paket će kratkoročno pozitivno uticati na privredu, jer će doprineti povećanju domaće tražnje, očuvanju radnih mesta i standarda gradjana. Dugoročni efekti paketa su sporni jer će Srbija iz krize izaći sa većim javnim dugom nego što je to neophodno za postizanje ekonomskih i socijalnih ciljeva.

U okolnostima recesije i pandemije postoje opravdani razlozi za primenu ekspanzivne fiskalne i monetarne politike, ali to otvara prostor da se i one mere koje su motivisane političkim razlozima pravdaju ekonomskim i epidemiološkim argumentima.


Trenutno se govori o mogućnosti da predsednički, vanredni parlamentarni i izbori za grad Beograd budu održani u jednom ii dva talasa krajem ove i početkom iduće godine. Kakve efekte bi izborna aktivnost mogla imati na privredu, i da li u tom kontekstu sagledavate i najnoviji najavljeni paket mera Vlade Srbije za pomoć privredi i građanima?

Fiskalna ekspanzija uoči izbora ima posledicu da se privremeno poboljšaju performanse privrede, odnosno da se ubrza njen rast, očuva zaposlenost, povećaju plate i standard gradjana. U okolnostima recesije i pandemije postoje opravdani razlozi za primenu ekspanzivne fiskalne i monetarne politike, ali to otvara prostor da se i one mere koje su motivisane političkim razlozima pravdaju ekonomskim i epidemiološkim argumentima. Prisustvo političkih motiva pri oblikovanja fiskalne politike u prošloj i ovoj godini vidljivo je pre svega u tome što se pomoć privredi i gradjanim odobrava neselektivno, kako bi se dobila podrška što širih slojeva stanovništva. Vladi ide na ruku to što većina gradjana neselektivne mere ne doživljava kao nepravične, niti razmišlja o tome da takva politika povećava javni dug koji će gradjani u budućnosti vraćati.

Pandemija je donekle anestezirala našu mogućnost da sagledavamo dugoročne trendove. Ipak, posle gotovo godinu dan rada pod pandemijom šta možemo reći o ključnim parametrima privredne aktivnosti, proizvodnji i spoljnotrgovinskoj razmeni?

Uticaj pandemije na privrednu aktivnost u nekoliko narednih godina zavisiće od toga kolike će trajne posledice ona ostaviti na privredu u obliku povećanja javnih i privatnih dugova, pogoršanja kvaliteta kredita, rasta nezaposlenosti dr. Ukoliko pandemija izazove krizu javnog duga ili bankarsku krizu u nekoj velikoj privredi to će imati negativan uticaj na oporavak svetske privrede, dok bi takva kriza u maloj privredi imala negativne posledice samo za tu zemlju. Na sporiji oporavak svetske privrede u srednjem roku mogu da utiču restriktivne mere fiskalne politike kojima se sprečava kriza javnog duga, kao i povećanja kamatnih stopa kojima se održava monetarna stabilnost. Što se tiče Srbije, za sada ne postaji visok rizik od krize javnog duga, niti od bankarske krize, ali pred njom se nalaze nerešeni sistemski problemi, kao što su pravna nesigurnost, neravnopravnost učesnika na tržištu, visoka korupcija neefikasna državna administracija i dr. Očekujem da će spoljnotgovinska razmena, nakon okončanje krize nastaviti brz rast, a da će se izolacionističke politike primenjivati privremeno i sporadično.

Uvodjenje obaveze plaćanja poreza za sve koji ostvaruju dohodak u Srbiji, uključujući i frilensere je nesporno, ali nametanje retroaktivnosti pri plaćanju poreza predstavlja eklatantan primer pravne nesigurnosti, ali i nejednakog tretmama poreskih obveznika.

Većina stručnjaka smatra da je kovid fundamentalno promenio ili ubrzao neke trendove uključujući povratak velikih multinacionalnih kompanija bliže kući, smanjivanje investicija van zemalja matica. Šta to dugoročno može da znači kada govorimo o modelu rasta srpske privrede?

Sklonost preduzeća da više investiraju u sopstvenu zemlju nego što bi to prozilazi na osnovu ekonomske računice je poznata već nekoliko decenija. Ova sklonost se naročito snažno pojačava u periodima kriza, kad investicije u inostranstvo opadaju znatno više nego ukupne investicije. U prošloj godini se procenjuju da su ukupne investicije na nivou sveta opale za oko 10%, dok su strane direktne investicije opale za oko 1/3. Sa okončanjem krize očekuje da će doći do ponovnog rasta SDI, ali će verovatno njihov geografski raspored biti nešto drugačiji.

Jedna od promena koja se očekuje je smanjenje investicija evropskih kompanija u Kinu i druge azijske zemlje, pogotovu kada je u pitanju proizvodnja koja se plasira izvan tih zemalja. Osnovni razlog za to je rast troškova proizvodnje u Kini, usled čega je isplativije da se proizvodnja za evropsko tržište locira u manje razvijenim delovima Evrope nego u Kini, a dodatni razlog je rastuće strateško rivalstvo izmedju Zapada i Kine. To je jedna od promena koju bi pandemija mogla da ubrza, a od koje bi zemlje, kao što je Srbija, mogle da imaju koristi.

Predviđa se takođe da će cela ova situacija imati dugoročne posledice na tržište rada. Šta je golim okom sada vidljivo a šta nas tim povodom čeka u budućnosti?

Moguće je da će pandemija ubrzati digitalizaciju i razvoj veštačke inteligencije usled čega će veliki broj postojećih radnih mesta biti zamenjen mašinama. Isto tako je moguće je da će tehnički progres u drugim oblastima kreirati nove privredne delatnosti i otvoriti nova radna mesta. Od početka industrijske revolucije do sada tehnički progres je kreirao znatno više radnih mesta nego što je zatvarao, ali nema garancije da će se to nastaviti u budućnosti.

Druga promena na tržištu rada, koja je prilično verovatna je povećanje procenta ljudi koji skoro u potpunosti rade od kuće, kao i onih koji povremeno rade od kuće. To će imati za posledicu snižavanje troškova radnog mesta, što će pozitivno uticati na tražnju za radnom snagom. Na drugoj strani povećanje rada od kuće može negativno da utiče na kvalitet života ili da poveća procenat privremenih i povremenih poslova, kao i da podstakne rast sive ekonomije.

Pročitajte još...

Prof dr Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta i predsednik Saveza energetičara

Sve smo spremniji za energetsku tranziciju

Ključni faktor uspeha realizacije energetskih politika i planova jeste prihvatanje promene paradigme razvoja energetskog sektora od ključnih društvenih aktera – kreatora politika i donosilaca...

Želimir Žilnik, reditelj i scenarista

“Mart” ne preskačem

Bez martovskog festivala , sve ove decenije, domaća filmska scena ne samo da bi bila siromasnija,nego sam uveren da ne bi prezivela, kaže Želimir...

Marko Nicović, advokat, bivši načelnik policije Grada Beograda

Podržavaoci i sudije

Kriminalci pod plaštom "navijača" su veliki problem, ali su ojačali pod zaštitom dela estabišmenta. O tome posredno govori činjenica da u poslednjih osam godina...

Ivanka Popović, rektor Beogradskog univerziteta

Akademska i zdravstvena pravila idu pod ruku

Pred početak nove školske godine suočavamo se sa dva ključna izazova: održavanje svih oblika nastave i provera znanja. Ipak možda najveći deo priče o...

Fokus

Likvidnost privrede i građana ključna za brzi oporavak nakon krize

Već sada mnogi ekonomski stručnjaci predviđaju da će pandemija izazvana korona virusom biti veći izazov za svetsku ekonomiju od bilo kog drugog sa kojim...

Generali zlatni prijatelj Beogradskog Univerziteta na Evropskim univerzitetskim igrama

Univerzitet u Beogradu potpisao je ugovor sa Generali Osiguranjem Srbija kojim je ova osiguravajuća kuća postala zlatni prijatelj Univerziteta u Beogradu na nacionalnom projektu...

Goran Milašinović, kardiolog, pisac

Mi smo svi ovde i Beč, i Venecija, i Levant

Kao kardiolog, prvi u svetu je implantirao neke od najsavremenijihi tipova pejsmejkera. Kao profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, generacijama budućih lekara je pokazao najbolji...

Bojan Elek, Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku

Kriminalci moraju ostati iza rešetaka

Ono što nedostaje da bi javnost poverovala da je u pitanju zaista obračun a ne još jedna medijska manipulacija, jeste razotkrivanje veza između ove...